Bogićević između Obradovića i Ocokoljića: Sudbinska veza sa Sašom iz "Dositeja" - da nije skroman, Mirko bi ranije postao prvi trener

„Mikica je sjajan tip“, stigla je poruka kao uvertira za razgovor sa srpskim stručnjakom. Pozitivne vibracije od čoveka koji poznaje Bogićevića bile su dobar nagoveštaj da bi dogovor mogao da bude plodonosan. I, zaista, za razliku od mnogih značajno manje uspešnih u svom poslu, pokazao je zašto je, između ostalog, jedini trener Avtodora koji je počeo i završio sezonu u Saratovu.

Uprkos vremenskoj razlici od tri sata, sve je teklo nekako prirodno i spontanto, pa je jedno pitanje otvorilo vrata simpatičnog odgovora, koji je otkrio da je s druge strane žice zapravo bio slavljenik – Milenko Bogićević je proslavljao svoj 49. rođendan.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Povod za priču je bio večiti derbi, ali ne sama činjenica da je na programu u petak, već da dvojicu trenera na danas suprotnim stranama – najbolje spaja upravo dušanovački košarkaški zaljubljenik, od nedavno i član stručnog štaba reprezentacije Srbije.    

Sa Sašom Obradovićem je sudbinski povezan, dok je Mirko Ocokoljić čovek sa kojim se poznaje više od 30 godina, a da sve bude još posebnije – zajedno su sva trojica bili potpisnici istorijskog uspeha Monaka i prve Kneževe večere na Fajnal foru od kada klub postoji.

„Situacija koja za mene donosi mnogo emocija. Sa Sašom sam proveo 13 sezona i naš odnos je prepun emocija i poštovanja. Postalo je familijarno. Moj uspeh najvećim delom pripada Saši. Sa Mirkom se znam i duže, skoro 30 godina – još od našeg momkovanja. Definitivno da nam je ta godina kada smo svi zajedno radili u Monaku i kada sam dobio poziv da se vratim – bila neverovatna. Tada sam prvi put sarađivao sa Mirkom u trenerskom štabu. Na kraju krajeva, naša energija i emocija su bili nagrađena Fajnal-for sezonom“, počeo je Bogićević priču za Meridian sport i nastavio u dahu o predstojećem trenerskom duelu dva velika prijatelja:

„Stvarno sam prepun emocija. Mnogo mi je drago da ih vidim da će biti da biti na klupama svojih timova. Naravno, emocije su podeljene, a posebno mi je drago što je Mirko dočekao svoju šansu, jer je on zaslužuje svojim kvalitetom, znanjem i ulaganjem. I ranije je zaslužio da dobije priliku kao prvi trener i mi moramo da počnemo da prepoznajemo kvalitetne trenere koji rade i kao pomoćnici. Mnogo mi je drago što je pokazao da može da bude odličan glavni trener. Sa druge strane, Saša je pokazao i dokazao više puta da je da jedan od najboljih srpskih trenera. Čovek je koji ima znanje i iskustvo da pravi vrhunske rezultate u Evroligi, što i čini“.

Svi znaju ko je Saša Obradović, dok je Mirko Ocokoljić do pre nekoliko dana bio neko ko je značajno manje bio poznat široj javnosti. Zato je Milenko želeo da istakne kvalitet trenera Partizana.  

„Jedna ljudska veličina i čovek koji je mnogo skroman i nenametljiv. Počeli smo da radimo negde u isto vreme – ja u Beovuku, a on u Beokošu. Bili smo okruženi isim prijateljima i van košarke. Treba napomenuti da je njegovo košarkaško znanje prepoznato odavno. Kao vrlo mlad je poslat na usavršavanje u Ameriku. I taj razvoj je bio vrlo kvalitetan. Verovatno je njegova skromnost uticala da ne postane prvi trener ranije. Mirko je takav – pošten, odan košarci i radu. Upravo je to nagrađeno kroz rad sa Zvezdanom Mitrovićem, kasnije i Sašom Obradovićem. Ljudi su prepoznali njegov trenerski, ali i izuzetan ljudski kvalitet“.

Sa druge strane će biti trener i legenda Zvezde, Bogićevićev prijatelj za ceo život i strateg od kojeg je mnogo učio. Zajedno su bili tandem u prvom mandatu Obradovića na Malom Kalemegdanu.

„Sudbinski smo vezani, jer smo krenuli iz istog kraja. On je izvorno sa Medaka, ali je odrastao u ulici Braće Kovač na Dušanovcu. Mi smo išli u istu školu „Dositej Obradović“, njegova majka je meni predavala fizičko. Njegov otac i moja majka, posle mnogo godina smo shvatili, radili su zajedno u Kluzu. To je sudbinska veza koju je jednostavno život namestio“.

Od kada se vratio u Zvezdu – narativ koji preovladava je kako je Obradović sazreo u odnosu na prošli put u voljenom klubu. Čini se da najbolji uvid u kompletnu situaciju ima njegov dugogodišnji saborac.

„Jedina razlika u dva mandata je rezultat. Ljudi moraju da znaju da je Sašina ljubav prema Zvezdi uvek ista. On je uvek isticao koliko njemu Zvezda znači. Naravno, nije isti tim, budžet, situacija vezana za navijača i mi smo to najviše osetili. Sada su se kockice složile bolje. Emocija koju Saša daje je uvek ista – ljubav je neizmerna između njega i Zvezde. Sećate se njegovog poljupca prema grbu dok je bio trener Monaka, što je još jedan primer koji dokazuje koliko voli svoj klub. Definitivno, mora da se zna da je Saša iskusan trener, koji je radio sa igračima koji su i veći egocentrici i on ima znanje da složi tim kako treba, da postavi pravu hijerarhiju. Na kraju, on je Fajnal-for trener, što sve govori o njemu. Ali, emocija ljubav prema Zvezdi je uvek isti. On je jedan od ljudi koji imaju najveću radnu etiku, tako da u tom smislu se Saša nije promenio. Zvezda igra vrhunsku košarku i napravila je ogroman skok u Evroligi“

Detalj koji je obeležio Sašinu ljubav prema Zvezdi se desio dok su zaajedno radili u Monaku. Gest kada ljubi voljeni grb je ušao u anale, a više puta je pričao kako je morao da objašnjava ljudima iz Monte Karla zašto je učinio tako nešto.

„Ljudi nisu razumeli takvu vrstu emocija, ali su posle toga shvatili na najbolji način. Jednostavno, takvu pripadnost i ljubav prema svom klubu nosimo samo mi s ovih prostora, i teško može da se poredi sa drugim košarkaškim klubovima u Evropi. Zato im u prvi mah nije bilo jasno šta se desilo“.

Obradović i Ocokoljić se i više nego dobro poznaju – pa će biti zanimljivo videti njihovo trenersko nadmudrivanje.

„Sigurno da može da donese nešto posebno. Obojica se poznaju dovoljno, ali ne može da bude mnogo iznenađenja, prevashodno zbog rasporeda i broja utakmica, samim tim i manjka vremena za pripremu. Derbi je derbi – mnogo toga može da odluči. Biće zanimljivo videti njihov trenerski dvoboj, ali definitivno da ne možemo da očekujemo iznenađenja“.

Prirodno, nije želeo da staje na stranu kada je u pitanju naredni večiti derbi.

„Emocije su podeljene! Kao Beovukovac, Beovuk je na prvom mestu ispred svih. Očekujem dobru utakmicu – sa mnogo energije. Derbi kao derbi nosi određenu dozu žara i nikada nema favorita. Potpuno je nebitno sa kojim će timom ekipe izađe, jer to nisu utakmice taktike, već borbe i malih detalja. Smatram da Partizan ima momentum posle dve pobede, tako da je sigurno vraćeno samopouzdanje i podignuta agresivnost. Zvezda je puna samopouzdanja zbog pobeda u Evroligi, tako da verujem da će biti neizvesna utakmica, gde će zaista sitnice odlučiti“.

Osim što je sarađivao sa Obradovićem, Bogićević je tokom boravka u Monaku radio sa Donatasom Motiejunasom i Čimom Monekeom.

„Ja u životu možda nisam video većeg profesionalca. Takva posvećenost prema svom telu, ulaganje u sebe… To je neverovatno i pokazatelj zašto je uspešan i poštovan. Takođe, jedan je od najboljih karaktera. On je to doneo sa sobom u Zvezdu, što vidimo i kada je na klupi. Zna da se podredi timu, ali i da preuzme odgovornost na sebe. On zna da okupi tim, da ga drži na okupu i bio je mnogo važan u našem pohodu na Fajnal-for. I kada ne igra, uvek će da podrži tim i posavetuje, da da neku energiju. Donatas je pravi čovek za Crvenu zvezdu, jer definitivno da se uklapa u energiju koju daju naši domaći igrači, što je možda i najvažnije. On je tog temperamenta i karaktera da razume strast prema klubu“.

Moneke je druga priča u odnosu na Litvanca, ali je podjednako važan za Zvezdin tim.

„Čima je sjajan momak. Svakako je specifičan i ima nestvarnu energiju. Njega ljudi obožavaju i ima socijalnu inteligenciju da ga ljudi zavole. On uvek daje sve od sebe za klub i navijače, koji su njemu vrlo važan. Čimu treba  prihvatiti kakav jeste. On je otvoren momak i sa njim uvek može da se nađe zajednički jezik. Saša je iskusan u odnosima i vidi se da imaju sjajan odnos, da je Čima dobio deo svoje individualnosti, a Saša je Čimi dao da bude Čima. On će iskočiti iz sistema, ali će dati svoj doprinos. Za sada vidim sjajnu interakciju Saše i Čime“.

Posle priče o večitom derbiju, odlazak na temu koja izaziva poseban ponos kod Bogićevića.

„Ovo jedinstvena prilika da se zahvalim selektoru na pozivu i ukazanom poverenju. Bio sam iznenađen, a moje su emocije bile jake. Hvala Dušanu što je prepoznao moju posvećenost i rad. Njegovim pozivom je ostvaren moj dečački san i stavljena kruna na dosadašnju karijeru“

Glavni utisak novog stručnog štaba reprezentacije Srbije – mladost! Od selektora Dušana Alimpijevića, preko Vlade Jovanovića, Tomislava Tomovića, Nemanje Jovanovića i samog Bogićevića, koji je sa 49 najstariji među trenerima nacionalnog tima.

„Imamo kvalitetne mlade trenere i definitivno da moramo da budemo hrabriji, da se da šansa mlada trenerima. Pomenuli ste Tomu i Vladu, mislim da treba oni treba da dobiju šansu, da je zaslužuju. Nema nas mnogo, treneri iz drugih zemalja dobijaju šansu, a mi treba sami sebe da čuvamo, da se tržimo zajedno i budemo jači. Rad i ljubav prema košarci imamo i zato moramo da budemo hrabriji, jer smo talentovani treneri. Naši mladi stručnjaci imaju snagu, umeća i strasti dovoljno. Nadam se da ne treba da brinemo o budućnosti i da budemo istrajni u tome“.

Srbija je u prvom prozoru došla do dve velike pobede. Možda nije bilo ubedljivo, ali je bilo slatko.

„Uvek je lepše kada je neizvesno. Pokazali smo karakter našeg tima, našeg selektora, koji jednostavno igra energičnu košarku, što je preneo na trenerski štab i igrače. Nadam se da će to biti naš zaštitni znak. Energija se prepoznala i jednostavno mislim da tako uvek treba da bude – da se borimo do poslednjeg minuta. Može da se odigra loša utakmica, ali strast i žar moraju uvek da budu na najvišem nivou“.

Čim je završio obaeze sa reprezentacijom, let je bio zakazan za Rusiju – odnosno Saratov.

 „Ritam je evroligaški. Nemamo dupla kola, ali svaki treći-četvrti dan se igra utakmica. Od mog grada do Moskve ima oko sat i 45 minuta, pa posle šta ti Bog da… Putovanje za Krasnodar je možda najgore. Ima mnogo utakmica, pa samim tim i putovanja. Skoro smo 12 dana bili odsutni. Bude ti muka od hotela, autobusa“.

Avtodor nikada duže nije verovao u jednog trenera. Bogićević je prvi trener posle mnogo godina koji se sadržao duže u Saratovu.

„Guram i treću sezonu… Tako se potrefilo. To je verovatno neki kompliment meni, da sam uradio dobar posao, ali i upravi koja je verovala i kada nismo počeli najbolje. Druga sezona je bila fantastična, jedna od najboljih u istoriji kluba. Bili smo šesti i direktno smo ušli u plej-of. Ove sezone kubirimo sa povredama, imamo najmanji budžet u ligi, a opet hvala upravi što sve razume što sam i dalje tu, uz ne baš reprezentativne rezultate. Razumeju sve – i povrede i činjenicu da nam se neki Amerikanci nisu vratili posle pauze“.

Pre epizode u Rusiji, zajedno sa Obradovićem i Ocokoljićem je došao do Fajnal-fora Evrolige. Posle velikog uspeha, otvorila su se vrata samostalnog angažmana.  

„Nije bila laka odluka, da posle Fajnal-fora sa Monakom, da se otisnem u ligu koja više nije kao što je bila, ali je i dalje na visokom nivou – pokazatelj da u vodećim timovima ima košarkaša koji su stigli iz Evrolige. U principu korak nije bio lak, ali mislim da je bilo vreme da se oprobam kao glavni trener. Tržište je bilo tako da se pojavila ponuda Avtodora i prihvatio sam je bez razmišljanja, jer sam imao informacije da je liga kvalitetna. Bio je pravi izazov, a na kraju dana se pokazalo da je izbor bio dobar. Zahvaljujem se klubu što me je podržao, istrpeo na početku, gde je bilo potrebno vreme da se adaptiram na način igre, na putovanja, ligu… Napravili smo dobar rezultat i uvek se trudimo da afirmišemo mladog igrača. Na istoj smo talasnoj dužini i pokušavamo da izvlačimo najbolje iz datog trenutka“.

Tajming za Bogićevića da napravi naredni korak je bio idealan.

„Za svakog asistenta mora da bude sa glavom spreman da napravi taj korak. Pravila nema što se tajminga tiče. Meni je lično najviše pomogla sezona Fajnal-fora, jer sam radio sa najvećim zvezdama –Džejmsom, Okobom, Motiejunasom, Monekeom… Sve su to jaki karakteri i meni je bilo strašno važno da kroz Sašu vidim kako uspostaviti dobre komunikacije, kvalitetne odnose. I košarka se menja, i  treneri treba da sačuvaju deo sebe, deo trenerskog ponosa, da imaju svoju čvrstinu i jačinu, ali generalno da se adaptiraju na novo vreme, gde igrači uzimaju navike iz NBA lige. Zato mislim da sam sazreo kao trener, ali i van košarke i da je bio pravi tajming da započnem samostalnu karijeru“.

Za kraj razgovora – rođendanska želja talentovanog stručnjaka.

„Voleo bih da se okušam u nekom od evropskih takmičenja kao glavni trener. Čovek treba da teži prema lestivici više – smatram da je VTB liga jedna od boljih u Evropi, a sada bi mi želja bila da dođem do Evrokupa, FIBA Lige šampiona… To bi bio pravi izazov za mene“, zaključio je Bogićević za Meridian sport.

Bonus video: