Treći put u poslednjih pet sezona, Zlatibor je borbu u Košarkaškoj ligi Srbije okončao na vrhu tabele, a sinonim za uspehe ekipe iz Čajetine bez dileme je Nemanja Protić.
Rođeni Čačanin je boje ovog tima branio od 2020. do 2023, kad je uzeo dve titule u KLS i trofej ABA 2 lige, pa se posle epizoda u BKK Radničkom i Dinamiku ove takmičarske godine vratio i ponovo dao šampionsku notu sastavu Strajina Nedovića.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Posle dodele pehara i medalja u Čajetini, kao i velikog slavlja koje je usledilo, Nemanja i drugovi se okreću još jednom velikom izazovu koje im je sjajna sezona za samo tri poraza u KLS donela – plej-inu protiv Crvene zvezde.
Pred susreta sa crveno-belima (18.30), Protić je u razgovoru za Meridian sport opisao kako se oseća zbog još jedne uspešne sezone sa Zlatiborom, ali i kako je proteklo slavlje u Čajetini.
“Imao sam sreću da osvojim tri KLS titule sa Zlatiborom i svaka je bila drugačija, imala je svoju draž. Ova sezona je specifična — imali smo samo tri poraza, što mi se nikada ranije nije desilo. Čudno je kada tokom cele godine tako malo gubiš, treba vremena da se navikneš na to. Proslava sa navijačima je bila sjajna, pratili su nas cele sezone. Bilo je dosta dece, što mi je posebno drago, atmosfera je bila baš lepa,” rekao je Nemanja Protić za naš portal.
Dominacija Zlatibora oslikava se i kroz činjenicu da je nekoliko kola pre kraja obezbedio čelnu poziciju, ali i kroz čak 27 izvojevanih trijumfa. Pokušao je Nemanja da objasni šta je izdvojilo Nedovićevu četu ove sezone.
“Ključ je bila hemija koju smo stvorili tokom sezone. Dosta igrača je prvi put igralo zajedno, pa je bilo potrebno vreme da se upoznamo na terenu. Ja sam došao malo kasnije, kao i Mur, dok su se ostali okupili na početku, ali sve je nekako išlo spontano. Nije tu bilo nekog forsiranja, nego smo korak po korak gradili igru. Kako smo se uhodavali i bolje upoznavali, tako smo počeli da igramo sve bolje i na kraju stvarno igrali baš dobru košarku.“
Paralelno sa KLS, Zlatibor je u ABA 2 ligi najpre ligašku fazu takmičenja okončao kao drugi na tabeli, ali je na kraju ipak zaustavljen u četvrtfinalu od makedonskog TFT-a.
“Nismo imali velike ambicije na početku, cilj je bio da uđemo među osam. Kada smo to ostvarili, videli smo da možemo i više, ali nismo imali ni sreće, ni dovoljno snage. Neke utakmice između četvrtfinala su nas poremetile, igrači su se umorili i nismo bili na nivou na kojem smo bili tokom sezone.“
Nije teško da zaključiti da je povratak u dobro poznatu sredinu bio pun pogodak za iskusnog plejmejkera.
“Ta veza između mene i Zlatibora funkcioniše odlično. To mi je druga kuća. Bio sam ovde skoro četiri godine, pa sam se vratio i opet osvojio trofej. Imam mnogo prijatelja i zaista se osećam kao kod kuće“.
Slede dueli sa Crvenom zvezdom. Najmanje dva. Večeras u dvorani Aleksandar Nikolić, pa za dva dana u Čajetini.
“Za mene lično nije poseban izazov, igrao sam mnogo puta protiv Zvezde i Partizana, ali za klub i za momke koji nemaju to iskustvo — veliko je. To je kruna sezone, da vidimo gde smo u odnosu na takve ekipe. Biće odlična atmosfera, dvorana je rasprodata i za nas je zadovoljstvo da igramo takve utakmice“.
Dopalo mu se kako je ekipa Saše Obradovića igrala ove sezone u Evroligi.
“Bili su dobri. Ne ulazim u to kakva su bila očekivanja u klubu i među navijačima, ali iz moje perspektive igrali su dobru košarku. Došli su do plej-ina, a tu jedna utakmica odlučuje i svašta može da se desi. Možda su neke mečeve izgubili koje se očekivalo da dobiju, ali su isto tako pobeđivali i neke od najboljih timova u ligi. Evroliga je ove sezone izuzetno jaka i ne možeš ništa unapred da predvidiš. Gledali smo i njih i Partizan cele godine – igrali su dobro, nema šta“.
Jedan igrač iz ekipe sa Malog Kalemegdana mu se posebno dopao.
“Batler. Volim takve igrače – majstore sa loptom, koji mogu da poentiraju i razigravaju. On je baš takav, pravi majstor.”
Zvezda će protiv Zlatibora morati više da se osloni na domaće snage, s ozbirom na pravilo o ograničenom broja stranaca (4). Očekuje se i debi Nikola Đurišića.
“Više volim da ima što više naših igrača, a da stranci budu tu da pomognu i donesu kvalitet. Nažalost, poslednjih godina to je teško izvodljivo, ali meni se to više sviđa.“
Nakon što smo prošli kroz sezonu Zlatibora i predstojeći duel sa Crvenom zvezdom, osvrnuli smo se i na bogatu Protićevu karijeru, koja na profesionalnom nivou traje od 2005. godine.
“Vodim računa o svom telu, jer mi je to alat. Nisam imao ozbiljnije povrede i trudim se da budem spreman i fizički i mentalno. Važna je i želja – da je nemam, ne bih ni trenirao. Da se ne osećam dobro na terenu, ne bih sebi dozvolio da igram i da izgledam loše. To nikada ne bih dozvolio. Gledao sam kroz karijeru vrhunske sportiste, učio od njih i pokušao to da primenim – za sada mi to daje rezultat.“
Moglo bi da se napravi poređenje sa Marselinjom Uertasom, koji na pragu 43. rođendana (Nemanja u avgustu puni 40) igra na visokom nivou u ACB ligi.
“Svaka mu čast. Tako nešto treba poštovati. Ljudi često gledaju samo jednu stranu i kažu da je vreme za penziju, ali kad neko igra na tom nivou u tim godinama, zaslužuje priznanje. Disciplinovan je, vodi računa o sebi i zato traje. Gledam takve primere – kao što su i Lebron, Ronaldo, Mesi, Đoković – i to mi je motiv. Ako oni mogu, zašto ne bih i ja? A ne moraju,” priča kroz osmeh Protić.
Brojni nekadašnji Protićevi saigrači su se povukli. Primera radi, Miloš Teodosić i Miroslav Raduljica, sa kojima je delio svlačionicu i teren u FMP-u, okončali su karijere iako su i mlađi od njega.
“Video sam se skoro sa njima“, nastavlja u dobrom raspoloženu Nemanja, pa dodaje:
“Sam ću osetiti kada bude vreme da stanem. Dok god volim da igram i osećam se dobro, nema razloga da prestanem. Da nije tako, ne bih ni trenirao. Ako mogu da budem na dobrom nivou, zašto to ne bih iskoristio? Mislim da bih se kasnije kajao da prekinem bez pravog razloga.“
Pominjanje Teodosića i Raduljica vratilo ga je na dane kad su igrali zajedno u Železniku.
“Pamtim taj period po lepom. Imali smo odličnu generaciju, bili smo sjajni i kao ljudi i kao tim. I danas se družimo — to je možda i najveće bogatstvo sporta. Raduljica mi je kum, krstio mi je decu, a sa Teom se često viđam.”
Sa Milošem je, kao plejmejker, imao poseban odnos.
“Upijao sam sve što je radio kroz karijeru. Nije bilo nikakve konkurencije ni zle krvi, samo podrška — i on meni i ja njemu. Čak smo jednu sezonu bili i cimeri, tako da je sve funkcionisalo odlično.”
Što se tiče nastavka karijere, Protić ističe da bi voleo da ostane deo Zlatibora i naredne sezone.
“Ništa nije bilo planirano ni do sada, sve je išlo spontano. Razgovaraću sa trenerom, pa ćemo videti da li ostajem. Voleo bih, jer osećam da još imam goriva i da mogu da igram na ovom nivou“.
Posle igračke karijere bi mogao da se posveti trenerskom poslu.
“Ljudi oko mene me guraju u tom pravcu. Za sada odbijam, ali verovatno će se i to desiti. Videćemo, vreme će pokazati,” zaključio je Nemanja Protić u razgovoru za Meridian sport.
Bonus video:
