Radoslav Nesterović je trebalo da bude u istom „autobusu“ u koji su seli Predrag Stojaković i Milan Reljić. Sa pasošem na kojem je pisalo prezime Makris, tada talentovani slovenački centar planirao je da 1993. godine zaigra za Dušana Ivkovića u PAOK-u.
Međutim, slovenačke vlasti su zatezale sa papirologijom, tako da će Nesterović sačekati neku drugu deceniju i u drugom klubu – Olimpijakosu – da se sretne sa Ivkovićem. Nekada jedan od najboljih centara Evrope u opširnom intervjuu za grčku Gazetu, prolazi kroz karijeru koja je bila fantastična. Osvojio je Evroligu i NBA prsten, postavši jedan od samo 13 igrača kojima je to pošlo za tukom.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Radio je sa Etoreom Mesinom u Virtusu, Gregom Popovićem u Spursima i Dudom Ivkovićem u Olimpijakosu.
„Popović se više razlikuje od NBA trenera nego od ove dvojice. Bliži je Dudi i Etoreu nego Amerikancima. Potpuno je drugačiji mentalitet. Drugačiji pristup. Ume da bude veoma strog, da zahteva mnogo, težak za saradnju. Ali, znaš zašto to radi. Želi sve od svakoga. Od prvog, Timija (Dankana) do 12. igrača. Tretman je isti“, priča Nesterović, a na odgovor koja je najveća istina koju je čuo od Popovića, ističe:
„Ostani skroman. Ne leti previsoko, ne padaj prenisko. Sećam se koliko se ljutio kada neko od nas ne bi poštovao protivnika. Ako bismo vodili 20 razlike i počeli da ludujemo, pobesneo bi. Zato ga poštujem. Uvek je respektovao sve, u dobru i zlu. Tako i ja sada vaspitavam decu – nemoj da radiš drugima ono što ne želiš da rade tebi.“
Ivković je imao reputaciju da je strog, ali i mudar.
„Jeste bio strog, ali je imao neverovatan talent da prepozna mlade igrače. Papanikolau, Slukas, Kacivelis to i pokazuju. Recimo, Slukasa je poslao u Aris da bi igrao, jer je to bilo bolje za njega. Pored Spanulisa, Papalukasa i Halperina ne bi dobio minute. Istovremeno, Duda je bio sjajan psiholog, znao je kako da priđe igračima na različite načine.“
Nesterović ističe da je srpski stručnjak imao i poseban smisao za humor – i neverovatno pamćenje.
„Pamtio bi nešto što se desilo pre tri meseca. Naprimer, ako bih napravio grešku, rekao bi mi: „Sećam se u toj utakmici…“ onim njegovim glasom… A ja sam zaboravio i da smo igrali protiv, recimo, Reala. On bi upamtio promenu odbrane, imao je kompjutersku memoriju. Neverovatan je bio. Sve je znao. Čudo. Takvo iskustvo.“
Nesterović je sećanja vratio na prvi kontakt sa Grčkom. Kada je trebalo da dođe u PAOK, početkom 90-ih.
„Bilo je to preko Dude i njegovog brata, Pive. Već su neki igrači otišli, Dušan Jelić u Panionios, Dragan Tarlać i Milan Tomić u Olimpijakos. Duda je otvorio vrata, pozvao Stojakovića, mene i Reljića. Ali, moji papiri su bili zadržani u Sloveniji. Drugi su bili iz Srbije, bilo im je lakše da reše probleme sa FIBA. Posle tri meseca, vratio sam se. Na kraju sam imao pasoš koji mi je 1997. pomogao da odem iz Olimpije.“
Pre toga, Nesterović je imao dodir sa najuspešnijim trenerom Evrope svih vremena.
„Za mene je najveća promena u životu bila kada sam otišao u Partizan, 1992. godine. U Sloveniji sam trenirao, ali nije bilo ni blizu nivoa koji sam dostigao u Partizanu, što je bila druga godina Željka Obradovića. Posle sam otišao u PAOK, pa se vratio.“
Raša smatra da je karijera mogla da mu bude čak i bolja.
„Da sam imao priliku da radim sa Dudom u tim godinama, bio bih bolji igrač. Mnogi koji su prošli kroz Ivkovićev rad, postali su veliki. Nikad ne znaš. Ali sigurno bih malo ranije počeo da igram na vrhunskom nivou.“
Priča se na kratko seli u funkcionerske dane, ali takođe vezane za grčki pasoš. Upitan da li je istina da je, dok je bio generalni sekretar KS Slovenije, stigao poziv u grčku vojsku, Nesterović ističe:
„Da, istina je! Ispričaću vam. Ambasador mi je rekao: „Dobro, nešto ćemo srediti, jer do 45. godine imaš obavezu da služiš vojsku.“ O čemu priča? Nisam razumeo šta se dešava. Šokirao sam se. Pozvao sam Peđu ili Tarlaća i rekli su mi da kontaktiram ambasadu. Srećom, sve se izdešavalo na brzinu. Jedva sam hodao, šta ću u vojsci. Da sedim dok me ne upucaju?“
Nesterović je igrao sa velikim asovima. Ali, posebno priča o Predragu Daniloviću i Vasilisu Spanulisu. Liderima.
„Spanulis je bio najjači u Olimpijakosu. Ali, u prvoj godini, Danilović u Virtusu. Tim Dankan, naravno, ali Danilović je imao to nešto balkansko, stav ’Ja igram za sve!“ Sećam se utakmice protiv Timsistema, kada je Saša rekao: „Ja ću Karltona Majersa“. Sa druge strane, Majers je rekao: „Ja čuvam Danilovića!“ To je bio nivo. Drugačije. Saša je bio Balkanac, eksplozivniji, glasniji… Ali, u suštini sve što je radio – radio je za tim. I ne pričam samo o napadu, bio je zver u odbrani. To pokušavam mladima da objasnim: ’Ne pričamo o 30 poena, pogledajte Džordana, Kobija, Lebrona… Svi su igrali odbranu’. Mora da se bude kompletan.“
Nesterović je prepričao i kako je završio u NBA ligi, u Minesoti.
„Jednog dana igrao sam Fajnal-for Evrolige, sledećeg sam u NBA. Takva je košarka. Sećam se svega kao da je bilo juče. I sve je počelo sa Partizanom, pa preko Grčke. Sve je bilo povezano. Moj menadžer je bio Rade Filipović, koji je imao kontakte sa Partizanom i Dušanom Ivkovićem. Zoran Savić je bio u PAOK-u, a posle sam ga sreo i u Virtusu. Saša Danilović je bio u Partizanu, znao sam ga iz Srbije, a onda i njega sreo u Bolonji. Sve u krug. I sve je počelo od Partizana. Duda je poznavao Grega Popovića koji je došao u Ljubljanu iz Beograda. Preporučili su me Žarko Paspalj i Duda Ivković. Toliko je sve povezano.“
Ko je bio veći ubica, Spanulis ili Danilović – upitan je Raša.
„Obojica su bili fenomenalni. Saša neverovatan na obe strane terena. Bili isto. Igralo se drugačije, ali obojica su bili ubice. Neki igrači uzimaju najvažniji šut samo da bi šutnuli, nije ih mnogo briga da li će pogoditi ili ne. Ali, Bili, Saša, Dijamantidis… Oni šutnu da bi pobedili. I ako promaše, žele da ubiju nekoga na terenu. To je razlika između običnih igrača i pravih ubica.“
Bonus video:
davidpantelic80
Rasa Nestorović bas ima veliku zal za Dudom Ivkovićem