Nikola Jokić na srpskom jezikum priča, dva sata – u javnom prostoru. Retkost, Halejeva kometa… Najbolji na svetu je dao opširan intervju u podkastu X&O’s CHAT, gde je pričao o mnogim temama. Videla se srdačnost, opuštenost – druga strana somborskog genija. Na jeziku je brz kao na lopti. Razmišlja intezivno, prepun digresija, anegdota.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Priča je počela od uvodnih košarkaških koraka. Kako je počela bajka o Srbinu najvećem igraču sveta.
„Prvi sport je bila košarka, jer su braća igrala. Tako sam je zavoleo. Na vratima smo imali koš, pa smo tako igrali njih dvojica protiv mene. Pa se naljute na mene, jer plačem zbog toga što me lemaju… Padnem na vrata, pa mama dođe i kaže: Ostavite Nikolu… Pa onda ja kažem: Nije mi ništa, nije mi ništa… Samo da bih igrao još uvek s njima. Brat je igrao za Spartak, pa sam provodio vreme sa njim. Uvek su me vukli sa sobom. Gde god su igrali, išao sam sa njima. Na basket, u grad… Oni su učinili da moje detinjstvo ima mnogo uspomena, koje možda neke nisu ni za priču“.
Iako na samom vrhu, zna se ko je stariji.
„Apsolutno. To tako i treba. Da se ima poštovanje za stariju braću. Strahinja je napravio malo bolju karijeru, Nemanja je igrao koledž. Nemanja je bio talentovan, pogotovo za današnji tri na tri. Imao je ozbiljnu ruku, ne bolju od mene, iako on i dan-danas misli da ima. Ali nije me puno puta pobedio, iako se on vodi kao šuter u porodici… Strahinja je bio igrač kojeg bi svaki trener poželeo. Radnik, požrtvovan, borba za prostor fenomenalna… Ali kad treba da ga da – muka! Nit levom, nit desnom. Ja sam izvukao najbolje od obojice.“
Kada je Jokić shvatio da će živeti od košarke.
„U Megi sam shvatio da mogu da igram košarku. Nisam znao na kom nivou. Kad sam bio MVP u ligi, shvatio sam da možda mogu da živim od toga. Video sam da kao osamnaestogodišnjak mogu da se nosim sa igračima Partizana, Zvezde…“
Imao je sjajne ljude oko sebe kad je počinjao.
„U Megi sam imao sjajne uzore – Boban Marjanović, Novica Veličković, Nenad Šulović, Marko Kešelj, Ratko Varda, Dejan Musli… Imao sam igrače od kojih mogu da učim. Raleta uvek volim da spomenem jer je fenomenalna ličnost. I drug i da ti pomogne… I dalje sam mu dužan 50 evra. Ja sam plakao da idem kući jer nisam imao novac, a onda mi je on dao. I danas sam zahvalan zbog toga. Ali nisam mu vratio, a neću mu ni vratiti.“
Nastavio je…
„To je mnogo bitno, da imaš nekoga da ti pokaže kako treba. I sad u NBA ligi nedostaje veterana…“
Novica Veličković je bio nešto posebno.
„Ja sam Novicu obožavao, čak sam pisao i statuse na Fejsbuku posle utakmice Partizana i Makabija. Ja sam, u stvari, navijao za Novicu, a ne za Partizan, jer ni sad ne navijam ni za koga. Bobi je imao već karijeru i dan-danas smo dobri. Vidiš igrače koji su uspeli i to mnogo znači. Nenad Šulović je igrao u svim mogućim rangovima i došao je sa trideset i nešto godina, pa vidiš kako trči sa nama kamikaze… Od svakog sam naučio nešto i to nedostaje mladim igračima. Nije pogrešno ako ne znaš, nego je pogrešno ako nećeš da naučiš.“
Učio je brzo – kao malo koji košarkaš.
„Kad vidim, odmah mogu da ponovim. Mislim da je to možda moj talenat.“
Dejan Milojević je bio čovek koji ga je oblikovao.
„Imao sam sjajnu saradnju sa njim i ja uvek kažem – više ga se sećam posle naše saradnje, jer sam imao 18 godina kad sam bio u Megi. Posle sam shvatio ko je zapravo…“
Anegodota…
„Igramo protiv ne znam koga. Ja polukontra i iza leđa Jaramazu dajem loptu. Protivnik, hvala Bogu, ukrade… Mi se odbranimo nekako, ali me izbaci s utakmice i kaže: zbog tebe sutra trčimo kamikaze.“
Košarka je igra na kraju dana – to je posebno radilo Jokića za vreme treninga sa Milojevićem.
„Uvek je bilo takmičenje, igrice, basket tri na tri… To sam voleo. To je najbolja stvar na svetu – pa tu se šibamo, pa to je… Branković, koji igra za našu reprezentaciju, igrao je sa mnom u Vojvodini. Protiv Majstorovića sam igrao… Tako da sam i njih prošao.“
Čuvena utakmica sa Cedevita Olimpijom i Barselona koja odustaje od Jokićevog transfera.
„Nisam sabotirao. Imao sam i tih momenata kasnije, ne znam zašto, da li inat ili nešto treće – ali ne budem agresivan, ne šutiram na koš… Dođe takav dan i bukvalno nisam hteo… Počnem da dodajem, Deki hoće da me ubije. Nisam sabotirao, ali da znam kako bi se situacija razvijala, sabotirao bih.“
Ispostavilo se kao bolje, jer je otišao u NBA ligu.
„Ja u Megi nisam imao para. Hiljadu, dve evra – možda… Što kaže moj kum Vaga, platiš kokice, parking, ne znam… A onda odlazim u NBA. Nisam mogao da platim stan – sve moraš sam da tražiš. Dali su mi neki novac iz Denvera. Odlazimo u Las Vegas da igram Letnju ligu, a Strahinja i Nemanja odlaze da kupe sto pari čarapa. Malo sam preuveličao. Ja se naljutio – nemamo para, ljudi… Odradim ja Letnju ligu, nisam bio loš… Ona nije dobra za centre, pogotovo za igrača kao što sam ja, ali sam ostavio dobar utisak.“
Nije bilo lako na početku, pogotovo zbog prirode ličnosti koju ima Jokić.
„Ne volim ništa novo, nove ljude, okruženje… Imam krug ljudi s kojima se družim, mesta na koja idem. Jednostavno, ne volim nove stvari, što je možda loše.“
Kao i u Megi, posrećilo mu se da ima dobre mentore.
„Imao sam tremu, ali sam imao sreću što sam mesec i po dana igrao pre sezone, pa sam naučio. Sleng, prevod, pa ne kažem ništa… Imao sam dobre veterane, prave uzore – Majk Miler svaki put u odelu. Jeste mala stvar, ali to sam zapamtio. Često ih nazovem, moje veterane, jer su mi pokazali kako se trenira, ponaša, kako se oblači, kad se dolazi na trening… Zaista sam zahvalan zbog toga.“
Digresija i odlazak na priču o emocijama, kafani, lekcijama za ceo život…
„To ne treba da se krije. Kad sam u kafani, ne krijem. Jesam emotivac. Često i zaplačem. Mogu na pesmu da zaplačem. Mislim da treba da se ponosiš, da nemaš problem da zaplačeš.“
Pamti i dalje reči majke.
„U pobedi se ne uzvisi, u porazu se ne unizi. To mi je mama rekla i: ‘Pucaj na mesec, i dalje si među zvezdama.’ To sam zapamtio tada. Nisam ni igrao košarku, imao sam 12, 13 godina…“
Posle životne, povratak na košrkaške teme.
„Nemam problem da izgubim, da me neko pobedi, pogotovo sada kad sam došao do iskustva, nekih uspeha… Nemam problem da promašim deset šuteva. Možda me je sramota, ali se ne bojim toga. Preživljavam momente na terenu. Zamišljam scenarije u glavi.“
Samokritika je Jokićeva svakodnevica.
„Majk Tajson kad je ulazio u ring, bojao se svog protivnika. Ali kad uđe u ring – drugačije je bilo. Što bih ja bio drugačiji? Kritikujem sebe posle utakmice, ali tokom meča se osećam vrlo lagodno. Mene samokritika tera da dajem više. Ako nemaš strah, tremu – moje mišljenje je da treba da promeniš sport. Samo da sudija baci! Ne volim to zagrevanje od 15 minuta. Uh, to baš ne volim i jedva čekam da sudija baci loptu.“
U jednom trenutku je osetio da je krenulo.
„Kad sam počeo da dobijam minute u drugoj četvrtini, a mi smo kao ekipa igrali dobro. Konstantno smo igrali dobro i imali smo igru. Tu sam shvatio da mogu da doprinesem i da ekipa igra bolje.“
„Probao sam zajedno sa Nurkićem, tražili smo se, pa sam tražio da budem u drugoj petorci, ali se treneru svidela naša igra i odlučio je da zameni mene i Nurkića. Ne mogu da kažem da je menadžment pogurao, da ne ispadne da lažem.“
Jokić je promenio šut – postao bolji igrač. Što ranije nije šutirao?
„Zato što nisam pogađao, ali smo Ogi i ja našli zajednički jezik i dogovorili smo se kako treba da šutiram. Malo je on sklopio da meni odgovara, ja sam ispoštovao njega i prošle godine sam dobro šutirao. Ni ove nije loše… Detalji i vreme provedeno u sali za šutiranje su uticali. Dva detalja su bila u pitanju. Podigao sam procente i dva meseca u predsezoni su mi pomogla da podignem svoj nivo.“
Jedna od tema koje su od mirnog Somborca napravile uzavrelog je bila priča dežurnih kritičara… I čuveni narativ o Nba ligi.
“NBA je ubedljivo najbolja liga na svetu, sa najboljim igračima, gde ima igrača sa raznim talentima, dimenzijama… Drago mi je što su rekli – i zbog ovoga mi je drago što sam uradio intervju — a to je kad ljudi kažu da se u NBA ligi ne igra odbrana. To je takva glupost. Ko prati, a to kaže — onda je neznalica.Je li igrao Luka Dončić sa 18 godina, da li je bio MVP? Je li igrao sad na Evropskom i svima dao 30?! Daje više na Evropskom prvenstvu nego u NBA ligi. Gde su sada ti majstori da kažu da ga spuste? Ista priča sa Avdijom, Markanenom, Porzingisom, Janisom… Nurkić, kad je igrao za reprezentaciju, izgledao je dominantno… To je lupetanje, glupost – evo iznervirao sam se! Ne razumem to nepoštovanje”.
Samo je ispaljivao…
“Ja ne govorim nešto protiv evropske košarke. Ja gledam i Evrokup, gde je ekipa dala 51 poen, a to Luka Dončić da sam za jednu utakmicu. Šengun je bio nezaustavljiv, Vagner, Šruder…“ Ne razumem jaz starijih igrača koji imaju takvo mišljenje. Bilo bi glupo da košarka nije bolja sad nego pre 30 godina. To je kao da je telefon bolji pre 30 godina. Tako će biti i u budućnosti. Novi momci će biti bolji. Mislim da neće biti pozicija, da će biti unikatnih igrača kao Stef Kari. Kao sada Vembanjama. Drago mi je što ću da se penzionišem kad on bude u piku.Ne znam zašto stariji ljudi imaju takav odnos prema današnjoj košarci.“
Poentirao je.
Ne razumem trenere, igrače i novinare koji pričaju to. Bolje da se ne kaže ništa nego da se pričaju takve stvari. O tome mogu da se raspravljam i pričam. Košarka ide u veoma ubrzanom pravcu. Igrači su nezaustavljivi… Ne kažem da je loše bilo tad, nego da se modernizovala, da je ovo sada bolje. Bilo je odlično, fenomenalno… Ipak, sada je bolje jer su igrači talentovaniji i brži. Malo mi je krivo što čujem to. Bude bezveze… I ružno! Ne prate NBA ligu da bi mogli da kažu kako se igra, da li se igra isto…“
Uloga vođe je došla prirodno, ali i tu ima samokritiku.
„Kako sam stariji, mnogo se više nerviram. Veoma sam emotivan i psihički se dajem. Umorim se mentalno, pa mi treba vremena da se smirim i opustim. Hvala Bogu, ima stvari pa može brzo da se zaboravi. Mogu bolje. Ja sad kad gledam utakmicu mnogo se derem, psujem… Kao moj tata što gleda. To mi uzima mnogo energije, pa se trudim da ne radim to jer me iscrpi. Mislim da mogu da budem bolji, ali zbog načina kako sve doživljavam mnogo me iscrpljuje. Bolji sam nego što sam bio, ali može bolje… Navikli su na mene. Ja kad se derem, to mi je normalno. Ne derem se ja na tebe, nego je to moj način…“
Iako je dotakao sam vrh, i dalje ima glad za košarkom.
„Osećam se dobro i igrao sam dobro. Pobeda je postala način života. Nije ti normalno kad izgubiš. Motiviše me pobeda, dobra igra, dobra rutina, dobra teretana, dobro društvo, dobra cuga, sitnice, vreme sa klincima… Sve me to motiviše. Kad daš dvadeset, hoćeš dvadeset i pet… To je normalno. Da sam trener Sombora, voleo bih da odem u Spartak, pa u Zvezdu ili Partizan… To je normalno — da te motiviše, da hoćeš još. Ne da si alav, ali sviđa ti se kad je dobro.“
Nova tema – treneri.
„Ja ni sa jednim nisam imao loš odnos. Ako neko kaže da sam imao loš odnos, onda laže. Bilo je drugačije, ali nisam imao loš odnos ni sa kim. I kad sam odbijao reprezentaciju, ja sam prvo njima to rekao. Mislim da sam bio fer i korektan. I kod Saleta i kod Karija…“
Digresija na način kako je saznao da je Majk Meloun dobio otkaz u Denveru.
“Otvaram osam boca tekile koje mi je poslao Nikola Vučević, a ulazi vlasnik Denvera u moju kuću. Otvaram vrata i kažem mu: ‘Nije to što misliš, ne slavim nešto.’ Tada mi je rekao da hoće da otpuste trenera Melouna. ‘Šta želiš da se desi, koja je tvoja ideja?’ Već je bilo rešeno. Jesam saznao malo pre svih, ali priča da sam ja otpustio Melouna je glupost.“
Obožava da uči od trenera.
„Volim kad me kritikuju, ali da znam da je trener u pravu. Nemoj da me kritikuješ samo da bi me kritikovao.“
Svetislav Pešić?
„Mnogo volim Karija i poštujem ga. Zapamtio sam mnogo toga. Pojedinima se ne sviđa, ali ja volim tu njegovu veru u sebe. On priča sat i po o svom sistemu — ne pogreši nijedan princip svog sistema. Sve razume. Mnogi bi se zeznuli za njegovu pripremu… Imam veliko mišljenje o njemu. Izgubili smo od Finske — desi se… Ja uvek kažem: ko je kriv za neuspeh? Pa igrači i treneri. Kao što je i kad napravimo uspeh. Kritike prihvatimo. Trebalo je bolje, ali ja Karija veoma poštujem i cenim koliko sebe daje.“
Novi narativ oko trenera i čuveno – sada je drugačije, sada ne može da se viče na igrače.
“To je lupetanje! Kari je vikao na nas, mene… Igrači drugačije prihvataju te stvari. Mislim da treneri i dalje imaju autoritet, u bilo kom sistemu. Ja pričam iz svog ugla. Ja volim da me treniraju, da mi pričaju detalje… Naravno, ako su u pravu. Treneri su i dalje gazde ekipa. Ako neki trener ne može da prihvati da treba da se pravi sistem po igraču, a ne po trenerskom sistemu — to znači da je trener loš, jer ne vidi prednost. Prednost je početak i kraj košarke.“
Do kada će Nikola Jokić igrati košarku?
„Igraću dokle god budem mogao! Možda bolje rečeno — dokle god budem mogao da pravim prednost.“
Nekada Evropa – posle NBA karijere?
„Ne. Naravno, ništa protiv Evrolige i Evrope, ali jednostavno ne bih.“
Drugi klub a da nije Denver?
„Ne bih voleo sebe da zamišljam van Denvera. Našao sam sebi mir, dvoje dece mi se rodilo ovde, našao sam svoj život i zaista nemam potrebu da idem. Da ne osvojimo više ništa do kraja, ostao bih u Denveru. Titula ovde mi vredi više nego bilo šta.“
Osvrt na mlade srpske igrače?
“Mi smo mala zemlja. Imamo mi svoju školu košarke, ali ljudi nemaju predstavu koliko ih imamo.Ko ima mlade igrače? Ima Mega, OKK Beograd, u manjim mestima ima po jedan ili dvojica, FMP… Nek je sve ukupno sto, a nije sto. Neki odu, hvala Bogu, da zarade lovu, da promene svoj život…“
Novac – koliko je promenio Nikolu Jokića.
„Moj život je promenio prvi ugovor. Sve ostalo je neka sigurnost. Prvo sam kupio konja — Dream Catchera, otplatio Tojotu što sam imao u Megi… Naravno, stan, kuća, ali Dream Catcher je bio prvo ono nešto…“
Dom je osnova života somborskog košarkaša.
„Volim da budem kod kuće. Ne prija mi pažnja. I to s godinama sve više…“
Šta gleda u slobodno vreme?
„Konjske trke, košarku, vaterpolo sam gledao sad na Evropskom prvenstvu. Upoznao sam ih u Riju.Od tih igrača sad igraju Jakšić, Ranđelović, Mandić i možda Ćuk. Oni su sada osvojili EP i mislim da su oni svetla tačka našeg sporta. Moramo njima da se dičimo i to sam im napisao. Sjajni momci i drago mi je što nas predstavljaju. Sad sam se drao kad su igrali, mahao rukama — ma plivao sam sa njima.“
Prelazak na košarku…
„Gledam naše momke, Zvezdu, Partizan, Milutinova sa kojim sam dobar… Malo pogledam Vasu, Lučića sa kojim sam ostao dobar i koji je vrhunski momak. Gledam naše momke.“
„Volim da pogledam Toronto, Luku Dončića, Oklahomu… Vidiš, naučiš… Ima mnogo talenata u NBA ligi i sad da uključiš meč možeš nešto da vidiš.“
Za kraj odjekuje – pobednik je sam!
“Moja porodica prolazi kroz moju povredu, ali ja dižem glavu. Igrač je sam, individua. Pobednik je sam! Oni meni daju podršku i zahvalan sam, ne samo ja nego svi. Jer na kraju ti udaraš, daješ gol, poen, oporavljaš se, voziš…Bez ovih šest ne bi bio prav, ali on na kraju vozi.“
Bonus video:
irina
Ima vrlo prizemljeno razmišljanje o svemu u svetu košarke i poštujem njegovu iskrenost kad kaže da posle NBA lige se neće vraćati u evropsku košarku a verujem da se neće vraćati ni u Srbiju.
vidak
Baš zbog ovakvih stvari nikad ne treba da usuđujemo pogotovu ne zbog reprezentacije koja mu realno ništa nije dao u karijeri ali njega sad očekuju da je tu kad se njima ćefne
dejan
Pametnom sve na svom mjestu zna odlično šta radi obrazložio je lepo zašto nego da nije bio prisutan zašto je negdje pristao i da neće izdati svoju deliver do kraja karijere