Analiza Zvezdinog pojačanja: Ne postavlja se pitanje „da li“, već „kada“ će Topić zablistati

Prelazni rok na Malom Kalemegdanu nije zatvoren praktično od kraja prošle sezone, a dugo očekivani spoljni igrač sada je stigao. I po ukusu je navijača. Nikola Topić se posle pola godine kaljenja u Megi vratio u Crvenu zvezdu, rešen – i što je još važnije spreman – da pomogne ekipi u borbi za trofeje.

Piše: Astronaut Hoops

Doskorašnji član Mege sa 198 santimetara visine spada u grupu „oversajz“ plejmejkera za standarde Starog kontinenta, dok sa telesnom masom od 93 kilograma trenutno ipak zaostaje za standardima Evrolige. Raspon ruku od 213 santimetara za poziciju koju pokriva je impozantan, a kada na to dodamo odličan rad nogu dobijemo igrača sa ogromnim fizičkim potencijalom.

Samo sa navedenim predispozicijama Nikola Topić ima dovoljno osnova da igra košarku na ozbiljnom nivou, a kada se na to nasloni nadprosečna košarkaška inteligencija dobijemo generacijskog talenta kome je samo nebo granica. I ne, ovo nisu hvalospevi samo reda radi, već realna slika sačinjena od njegovog dosadašnjeg učinka u seniorskoj, ali i juniorskoj košarci. Pitanje da li ofanzivni kvalitet može da prenese na nivo elitnog takmičenja – ne postoji. Samo je upitno koliko će trajati adaptacija.

Kao i u slučaju svakog organizatora igre, tako i ovu analizu počinjemo od „pika“ gde je definitivno najbolji mladi igrač Evrope. Čitanje situacija je odlično, a visina mu omogućava da ima još bolji pregled dešavanja čime samo otvara više mogućnosti. Iako ga možemo svrstati u „frst-pas“ plejmejkera, kada to sistem od njega zatraži radi se o izuzetno prodornom momku sa sjajnim prvim korakom koji iz igre dva na dva crpi veliki broj poena. Prvi korak nije brz koliko je dugačak, te ga niži čuvari teško prate, odnosno teško vraćaju izgubljenu prednost. U slalomima ka reketu ima izuzetno brze promene ritma i driblinga tako da ostavlja utisak da mu se lopta lepi za šake. Dodatan plus je podjednako korišćenje obe ruke pri prodoru, ali i završnici na obruču. Sa već objašnjenim rasponom ruku i visinom koju poseduje teško ga je blokirati ili mu zasmetati, pa u blizini koša može da završi gotovo sve. Nije zanemarljivo i da – iako ima nedostatak još kojeg kilograma – odlično koristi svoje telo u završnicama i upija kontakt od fizički daleko jačih igrača. Ako, pak, stane sa driblingom na metar-dva od koša, ne znači da je odustao od namere da poentira. Štaviše vrlo lako iskoristiti „fejdavej“, posebno protiv nižih bekova.

Prodorom u piku, osim postizanja poena podeli i najveći broj asistencija, da li za „rolera“ ili nekog od igrača po ćoškovima, manje je važno. Od reakcije odbrane i strane sa koje dolazi pomoć zavisi i gde će otići dodavanje, a do sada se najviše istakao u upošljavanju igrača sa kojima direktno igra dva na dva. Naravno, noseći dres Mege je individualno bio apsolutna meta svake odbrane, što ne umanjuje njegov osećaj za asistenciju. Naprotiv, na Malom Kalemegdanu se očekuje da taj segment bude dodatno izražen i podređen timu.

Kao treća opcija u piku, posle prodora i dodavanja je šut – namanje konstantan deo u njegovom arsenalu, posebno za tri poena. Daleko od toga da je bezopasan sa distance, ali je generalno neko kome protivničke odbrane idu ispod, ili između bloka, a za to postoji i razlog koji se ogleda u 29% van linije 6,75. Postoje dani kada će to kažnjavati sa 5-3, 4-2, 4-3 i sličnim šutevima za tri poena, ali mnogo šuteva sa distance svakako nije njegova komforna zona. Sa poludistnace je daleko efekisaniji, nevezano iz koje ruke izbacuje loptu.

Ni pokušaje iz mesta sa distance ne materializuje u boljem procentu, iako je sam šut u osnovi pravilan, te se po prijemu lopte češće odlučuje da napadne „klouz-aut“. Nevezano što tada ne polazi, iz driblinga podjednako dobro čita reakciju defanzivca, bira stranu spuštanja lopte i pravi teško nadoknadivu prednost, da li poentirao ili podelio loptu manje je važno.

U igri od lopte nije raznovrstan kao sa njom. Ruku na srce, od kadetskih dana igra samo i isključivo kao dominantan „bolhendler“. Bez lopte čeka šut iz mesta, odnosno napada „klouz-aut“, ali nema izražene kretnje u vidu izlazaka iz blokova ili učestalog „kata“. Taj segment će stoprocentno unaprediti u mesecima ispred nas, prevashodno jer je teško zamislivo da će u ovoj konkurenciji imati posed lopte na dosadašnjem nivou.

Kao veoma prodoran, sa dobrim pregledom igre, u kontranapadu i tranziciji se snalazi odlično. Teško ga je zaustaviti u situacijama kada vuče loptu od koša do koša, jer kada stvori višak, šanse da se šteta sanira su minimalne.

Topić poseduje apsolutno sve fizičke i motoričke sposobnosti, kao i vrhunsko razumevanje igre da o defanzivi pišemo samo pozitivno, ali upravo ona može biti njegova najveća prepreka u elitnom takmičenju. Nije tajna da napadački potentni igrači koji dolaze iz Meginog sistema (Mega/OKK Beograd) kasnije imaju problema u zadnjem polju, ili bar duži period privikavanja na viši nivo odbrane. Ali, ne sumnjamo da će se radom i željom takav potencijalni problem brzo sanirati.

Mladog plejmejkera bar za početak očekujemo u odbrani na igračima koji igraju od lopte, ili na manje poenterski orjentisanim bekovima, gde bi dugim rukama i celokupnim „sajzom“ mogao da vrši odličan pritisak na prenosu. U regionalnoj ligi je imao svoje uspone i padove, naravno srazmerno njegovim godinama, ali je utisak da može da odgovori zahtevima svih spoljnih pozicija. Unutrašnjim igračima na niskom postu trenutno ne može da parira zbog manjka mase, ali aktivnim rukama i dobrim postavljanjem može da iščačka loptu ili u krajnjem slučaju reaguje faulom.

Nikola Topić nije zamena za Šabaza Nejpira nego zaseban transfer od koga će zasigurno obe strane imati koristi. Mladi plejmejker će pre odlaska u NBA ligu zaigrati na najvišem nivou evropske košarke, dok će Crvena zvezda dobiti prekopotrebno pojačanje u organizaciji igre.

Bonus video: