Nikola Vučević je stavio tačku na reprezentativnu karijeru. Velikan crnogorske košarke je osetio trenutak i rešio da prepusti baklju mlađima. Sportska hala Topolica je nedavno ispratila najvećeg sina Bara, koji je u razgovoru za sajt FIBA govorio o svom putu kroz nacionalni dres.
„Bio je to za mene izuzetno emotivan dan. Bilo je to u mom rodnom gradu i tamo su bili svi moja porodica i prijatelji. Bilo je dirljivo i počastvovan sam što mi je Crna Gora uzvratila tolikom ljubavlju. Kada se bavite sportom, uvek pokušavate da pobedite, ali ono što ostaje jeste trud i posvećenost koju pokazujete i pružate. Ljudi to vide i drago mi je što me prepoznaju kao igrača koji je uvek davao sve za Crnu Goru. Bez obzira na pobede i poraze”, rekao je Vučević, koji će se cena iz Topolice rado sećati.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Uvek ću to pamtiti. Vratila su mi se sva sećanja, svi treninzi i pripreme u planinama, sva duga putovanja, sve žrtve koje sam podneo zbog tog dresa. Ponekad je teško, ali na kraju puta shvatite da je sve vredelo. Bila je to nezaboravna i posebna noć. To je veliko poglavlje moje karijere i teško je gledati kako se završava, ali istovremeno je to trenutak kada se sve zaokružuje.“
Setio se početaka u seniorskom timu, kad je 2010. godine dobio poziv da bude deo ekipe. Zato nije mogao da nastupi za Crnu Goru na Evropskom prvenstvu do 20 godina, kad je selektor bio Dejan Radonjić.
“Voleo bih da sam ostao sa selekcijom do 20 godina kako bih mogao da doprinesem možda osvajanju medalje. Imali smo sjajan tim i završili smo na šestom mestu, a mislim da bismo bili još bolji da sam bio sa ekipom. To je jedna mala žal koju imam“.
Ipak, igranje u prvom timu je značilo nešto posebno – ispred sebe je ugledao mentora i uzora.
„Nikola [Peković] je u to vreme bio prava sila. Iza sebe je imao prvu sezonu u NBA ligi sa Minesota Timbervulsima i igrao je izuzetno dobro. On je jedan od mojih uzora, inspiracija. Zahvaljujući njemu počeo sam da shvatam šta je potrebno da biste bili na ovom nivou“.
Usledio je i debi – odmah nakon što je izabran kao 16. pik na NBA draftu.
“Evropsko prvenstvo 2011. bio je sjajan trenutak za mene, neposredno nakon NBA drafta. Mnogo toga se dešavalo, ali pokušavao sam da upijem što više mogu. Pobedili smo u prvoj utakmici, ali smo potom nanizali četiri poraza. To je uspomena sa pomešanim osećanjima, ali je ipak bilo to prvo veliko takmičenje za Crnu Goru i naš narod. Verujem da smo imali bolji tim nego što smo pokazali na terenu.“
Setio se i pojedinih turbulencija, kao na primer kad je bio deo tima na Svetskom prvenstvu u Kini.
“Bilo je mnogo tenzije, jer se očekivalo da lako prođemo u narednu fazu. Ali Grčka nas je suočila sa drugačijom realnošću; Novi Zeland nam je bio težak protivnik zbog svog brzog načina igre i velikog broja šuteva za tri poena, a Brazil je uvek težak protivnik. Na kraju smo izgubili sve tri utakmice i nismo uspeli da prođemo dalje.“
Setio se i jedinog leta kad je rekao “ne” reprezentaciji…
„Pre Evropskog prvenstva 2022. ljudi su od nas očekivali velike stvari, što je stvaralo pritisak, ali se od tada atmosfera mnogo opustila. Peković je mnogo pomogao da se cela situacija smiri kao predsednik Saveza, jer je razumeo da nije dobro stvarati dodatni pritisak, posebno kada on nije realan. Nedostajalo mi je da budem tamo i da se takmičim sa momcima. Prvobitno nismo ni trebali da igramo, jer se nismo kvalifikovali, ali smo zamenili Rusiju nakon što je ona povučena. Već sam imao dogovorene druge obaveze za leto i nisam mogao da dođem“.
Nastavio je još malo…
„Ali kada sam video atmosferu i hemiju unutar ekipe, shvatio sam da stvari postaju bolje. Da smo se odmah kvalifikovali, mislim da bi mi odluka bila lakša. Kada pogledam unazad, voleo bih da sam otišao; to je jedino veliko takmičenje na kojem nisam igrao. Ali sve u svemu, to je za nas bio veoma dobar turnir; na kraju smo umalo pobedili Nemačku“.
Bonus video:
momcilo
Karijera od skoro 15 godina u NBA govori sve. Kapa dole.
vid
Ok igrač, ali da ga zovemo najboljim ikad je preterivanje. Statistika u NBA je jedno, reprezentacija drugo.
tadija
Meni je i dalje najveća šteta što nije ostao kod Dejana Radonjića u mlađim kategorijama. Ko zna kako bi mu karijera izgledala.
gavrilo
Onaj oproštaj u Topolici je bio baš emotivan, videlo se koliko mu znači.
vuk
Peković je bio čudovište u reketu, ne čudi me što ga navodi kao idola. Takvog centra dugo nećemo videti.
sasa
Šteta što je preskočio Evropsko 2022, tada nam je bio najpotrebniji. Sad i sam kaže da žali, ali kasno je.
todor
Vučević je uvek dolazio kad je Crna Gora zvala, to mu se mora priznati. Legenda reprezentacije, bez diskusije.