Novica Veličković: Vanja i Tanasković moraju da imaju poseban tretman, to su naša deca! Živim za dan kad će igrač kog sam trenirao zaigrati za prvi tim Partizana

Legendarni kapiten Partizana, Novica Veličković, od prošle godine ponovo je u klubu iz Humske, gde se zajedno sa Milenkom Tepićem stara o mlađim kategorijama.

Naravno, kao igrač je ostavio dubok trag u crno-belom, bio miljenik publike, a kroz razgovor u podkastu 6,75range govorio je o brojnim temama, između ostalog i o težini kapitenske trake Parnog valjka, koju je u prethodne dve sezone oko ruke nosio Vanja Marinković.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Reprezentativcu Srbije je ovo drugi mandat u Partizanu i drugi put ima priliku da bude kapiten.

“Vanja je tada imao 18-19 godina. Pre toga je imao Tepu i Luku. Vaspitavan je uz nas. Veoma me je povredilo od strane pojedinih što je Vanja bio uzet…“, ostao je nedorečen Veličković, pa je nastavio:

“To je naše dete, nikada u životu ne bih odobrio bilo kome da ga osporava. To je divno i naše dete – kraj priče. Poslednje dete, evo Tane (Nikola Tanasković, prim. aut.) se sad vratio, isto naše dete, prošao mlađe kategorije kluba… To mora da ima poseban tretman kod svih u hali, a takvi igrači su u manjini“.

Vremena se menjaju…

“Ja ne znam da li bih mogao ove svlačionice. Da li bih mogao da hendlujem ove stvari. Mi smo na kafi bili svaki dan, na ručkovima… Iz Pionira na kafu, iz Hale sportova na kafu. Nas sedam, osam, 10, 12… Sad se viđaju samo na treningu“.

Pomenuo je i uticaj društvenih mreža.

“Teško je. Ljudi preko društvenih mreža daju sebi mnogo za pravo. Ja sam sve pogasio. Ne mogu da gledam ko najavljuje transfere, ovo, ono… Odeš na 10 minuta od Beograda, okačiš kao da si otišao u Las Vegas. Smeta mi, imam troje dece, gledam vreme da provedem sa njima, što neko mora da zna gde sam ja.“

Komentari na mrežama su posebna priča.

“Neko sa tribine, ko je kupio kartu, daje sebi za pravo da komentariše – i to se komentarišu domaći igrači. Stranca boli uvo, što, ide kao translate na mrežama? Ali naše dete čita, ako ima te stvari. Dolazimo u situaciju da je naše dete stranac…“, dodao je Novica, pa nastavio:

“Koliko mene ljudi zna? Prošle godine prođem pored, znaš ko se javi – Kalates? Jer sam igrao protiv njega. Znali su me Kevin Panter, Lesor… Ni ne očekujem da me znaju, ne živim od toga da mi se jave, ali prođu pored mene… Pa ja sam 10 godina igrao za klub, prošao mlađe kategorije. A onda doživimo da domaći trpe toliki pritisak. Očekivanja se dižu, transferi, prelazni rokovi…“

Vratio se na Vanju i poštovanje koje zaslužuje.

“Vanja je osvajač olimpijske medalje za ovu zemlju. Ja sam bio na Evropskom i Svetskom prvenstvu, jedina želja mi je bila da odem na Olimpijske igre. Oni su umalo dobili Amerikance, nismo spavali zbog tih momaka, čekali… A onda dođeš, par loših partija – Vanja ne može da ubaci, ovo, ono… Pa i ovaj drugi šutira 1/7!“

Nada se da će Marinković i domaći igrači u Partizanu imati veću podršku ubuduće.

“Samo želim veću podršku njima. On je reprezent našeg kluba. On je naše dete, dete iz Beograda. Kraj priče. Poštuj grb, moraš da znaš gde igraš, poštuj to, budi profesionalac i nemam nikakav problem. Donesi dodatni kvalitet ovde. Mi kroz X godina nećemo imati ništa…“

Srpski igrači u sve većem broju odlaze u inostranstvo, pa čak i kao juniori.

“Ni ja ništa nisam znao sa 18 godina. Ti pogledaš ove godine je jedino Žalgiris imao 6-6 (odnos domaćih i stranih igrača, prim. aut). Cela Evropa otišla u jednom smeru. Nemam ništa protiv toga, ali mi kao košarkaška zemlja sistemski moramo da nađemo rešenje da imaju gde da igraju deca. Odlaziće svi. Volim i verujem u domaću decu. Ja u mlađim kategorijama treniram našu decu, od 10. godine do prvog tima. Živim za dan kad ću jednog igrača moći da kažem da sam ga trenirao i da će jednog dana igrati za prvi tim Partizana“.

Pričao je Veličković i o drugim temama. Dotakao se i čuvene priče kako mu je Nikola Jokić proturio loptu kroz noge na treningu.

“Znaš koja finta…“, prisetio se Novica, pa nastavio:

“Pokojni Deki pokazuje, a ovaj upije sve. Niski post, ja stojim u stavu, ovaj gleda, gleda i u momentu je provuče kroz noge i okrene se na čeonu bez lopte. Ja pogledam, lopta već otišla, on je bacio iza table koja je na zid zakačena… Neverovatno“.

Često su se suočavali na treninzima dok su bili saigrači u Megi.

“Mislim da ga nikad nisam dobio jedan na jedan. Često smo igrali. Tad, bez mišića, udari te i nije ti dobro. Znaš koja je to čvrstina… I najbolji osećaj u desnoj ruci. On i Pekmen. Ovaj ne maši ni flouter, ni dodavanje, pa ono hvatanje jednom rukom i bacanje u tranziciju… Ne znam da li neko to može da uradi, sa tim osećajem“.

Osvrnuo se i na Nikoline početke u Megi.

“Bio mi je fascinantan. Prvi put se susreće sa seniorskom košarkom, mi dobijamo Zvezdu sa Megom u Kruševcu. Mali ušao, sedam-osam poena… To je neverovatno. Na treningu sa njim ne možeš da izgubiš. On i ja u paru, s druge strane Varda“.

Napravio je i zanimljiv osvrt na čuvenu trojku Miloša Teodosića protiv Španije, na Svetskom prvenstvu 2010. godine.

“Bilo je zamišljeno da se odigra pik en rol sa Garbahosom, ali sam ubeđen da bi je skinuo da je promašio. Imao sam brutalnu poziciju ispod koša. U idealnom scenariju, da udari u prvi obruč, da je skinem i završim“, zaključio je Novica Veličković.

Bonus video: