Nvora o usponu u dresu Zvezde: Sjajno iskustvo u Beogradu, ponosan sam što ljudi vide da sam sve bolji

Džordan Nvora je imao sjajnu sezonu u dresu Crvene zvezde. Zablistao je na evropskoj pozornici i postao jedan od ključnih igrača crveno-belih, što potvrđuje i podatak da je završio među najboljim strelcima Evrolige.

Posle individualno uspešne takmičarske godine vratio se u Sjedinjene Američke Države, tačnije u Luivil – grad u kojem je pohađao koledž i za koji je, uz rodni Bafalo, ostao posebno vezan.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

“Sjajno je biti kod kuće. Volim Luivil, ovde se pripremam za sezonu i zaista cenim vreme koje provodim u gradu svakog leta“, rekao je Nvora za podkast Behind the Grind.

Objasnio je i zbog čega se uvek vraća u Luivil.

“Igrao sam ovde i mnogo volim ovaj grad. Ovde ću se oženiti za nekoliko sedmica. Verenica mi je iz Džefersonvila, koji je odmah preko mosta. Birali smo između Luivila i Bafala, ali ona ovde ima prijatelje, a i ja imam porodicu i prijatelje. Volim grad i sve što nudi, a imam i pristup dvoranama i prostorijama za trening.“

Nvora je govorio o koledžu, periodu provedenom u NBA ligi i potom odlasku na Stari kontinent. Prva evropska sezona, u dresu Anadolu Efesa, nije bila jednostavna za sjajnog strelca nigerijskih korena, ali je potom u Beogradu procvetao.

“Najveća razlika vidi se u svakodnevnom životu. Kulturološki je sve veoma drugačije. Kada je reč o košarci, velika razlika je i u prostoru. U Evropi nema defanzivne tri sekunde i to potpuno menja stil igre. Evroliga je poput povratka na koledž – ne po nivou talenta, već po načinu igranja.“

Objasnio je i zbog čega je u evropskoj košarci teže doći do velikih brojki.

“Najbolji strelac Evrolige imao je 21 poen po utakmici, a ja sam, čini mi se, bio peti sa 17. Nivo je izuzetno visok, ali nema igrača koji postižu 30 poena na svakoj utakmici. Igraju se akcije, nema toliko izolacija i košarka je veoma čvrsta, posebno kada dolaziš iz NBA lige. Tokom prve sezone sam se prilagođavao. Ta godina u Turskoj bila je teška.“

Voditelja je posebno zanimalo njegovo iskustvo sa utakmica Crvene zvezde.

“Stalno pričam o tome. U Zvezdi sam doživeo najluđu atmosferu koju sam ikada video. NBA finale nije ni blizu. Prijatelji koji su mi dolazili u posetu nisu mogli da veruju da je atmosfera bolja nego kada sam igrao za Luivil. Morao sam da im objasnim da je ovo potpuno drugi nivo.“

Sličan ambijent, kako kaže, može da se doživi i na utakmicama najvećih evropskih klubova.

“Nikada ranije nisam bio deo nečeg takvog, posebno u klubu za koji sada igram. Slično može da se kaže za Panatinaikos, Olimpijakos i Partizan, koji je takođe iz Beograda. To je potpuni haos. Na svakoj utakmici imate više od 20.000 ljudi koji stoje, skidaju majice, pale baklje… Izuzetno je intenzivno.“

Posebno iskustvo predstavljaju večiti derbiju sa Partizanom.

“Ne želite da budete gostujući tim na našim utakmicama, posebno ako ste Partizan. Isto važi i kada mi igramo kod njih. Sećam se da me je tokom jedne utakmice pogodio upaljač pravo u lice. Nisam se naljutio, ali sam tada shvatio koliko je rivalstvo veliko. To je ludilo. Svakome ko voli košarku savetujem da poseti takvu utakmicu i doživi je. To je zaista jedinstveno životno iskustvo, posebno ako niste iz Evrope.“

Kada podvuče crtu, Nvora je veoma zadovoljan dosadašnjim iskustvom u srpskoj prestonici. Govorio je i o odnosu sa navijačima van dvorane.

“Dosad sam imao sjajno iskustvo u Beogradu. Navijači Zvezde te uvek podržavaju. Kad te sretnu na ulici, prijateljski su nastrojeni i ljubazni. Ponekad naiđeš i na navijače Partizana, ali oni se uglavnom samo šale.“

Svestan je, ipak, koliko su pristalice crveno-belih zahtevne.

“Kada gubiš, stvari su malo drugačije. Ti navijači su veoma ponosni, čitav život prate Zvezdu i žele da vide da igraš dobro. Kada ne igraš dobro, nisu previše srećni, ali to je jednostavno tako.“

Udruženje igrača Evrolige proglasilo je Nvoru igračem koji je najviše napredovao prethodne sezone, a zanimljivo je da slična priznanja osvaja praktično tokom čitave karijere.

“Veoma sam ponosan. Razgovarao sam o tome sa majkom. Ove godine sam dobio nagradu za igrača koji je najviše napredovao, a takvo priznanje osvajao sam na svakom nivou na kojem sam igrao, osim u NBA ligi. Dobio sam ga u srednjoj školi, na koledžu i sada u Evroligi.“

Čitava situacija navela ga je i na šalu sa majkom.

“Pitao sam je: ‘Da li to znači da sam loš?’ Odgovorila mi je da to samo pokazuje da konstantno napredujem i postajem sve bolji. Ponosan sam što sam napredovao i što ljudi to primećuju.“

Na njegove reči nadovezao se voditelj podkasta Vil Henki, koji je otkrio da je Nvoru već u sedam ujutru zatekao u dvorani. Dok je Henki išao na doručak, košarkaš Zvezde privodio je trening kraju.

Upravo bi po radnim navikama, ali i ponašanju van terena, voleo da ostane upamćen.

“Voleo bih da me pamte kao vrednog radnika, ali i kao dobru osobu. Kao nekoga na koga ljudi mogu da se oslone i kome mogu da se obrate kada im je nešto potrebno. To mi je veoma važno“, zaključio je Džordan Nvora.

Bonus video: