Vladimir Janković je stavio tačku na igračku karijeru. Posle duge skoro 20 godina aktivnog igranja, rešio je da okači patike o klin. Ostaće upisan kao šampion Grčke iz 2014. godine, odnosno višestruki osvajač medalja sa mlađim selekcijama Helena.
Iako rođen u Beogradu, sin legendarnog košarkaša Zvezde Slobodana Jankovića je Grčku doživeo kao svoju zemlju i skoro čitavu karijeru je proveo upravo tamo. Promenio je više klubova – od Panatinaikosa i Panioniosa, pa do AEK-a, Arisa, PAOK-a…. Prošle sezone je bio deo Peristerija, posle čega je rešio da se povuče.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Godine su učinile svoje, mislim da sam želeo da odem. Uvek sam u glavi imao ideju da završim na visokom nivou. Šta to znači? Da završim dok još igram i osećam se dobro, i da završim sezonu u kojoj bi ekipa ostvarila sjajan rezultat. Mislim da se sve nekako poklopilo i da je odluka proistekla iz toga. Bila je to odluka koja me je veoma ispunjavala, pogotovo zato što sam imao i ulogu kapitena, što mi je bilo veoma važno. Tako sam završio karijeru posle sjajne sezone za ekipu i kao kapiten te ekipe”, počeo je Janković svoje izlaganje.
Svestan je da više neće ništa biti isti, da počinje novi život. A i dalje je teško da se adaptira na nove uslove.
„Mislim da će mi nedostajati kada dođe prvi vikend i pomislim: ‘Uh, sada treba da jedem makarone sa mlevenim mesom i da idem na utakmicu.’ A ne treba da jedem makarone sa mlevenim mesom. Pre nekoliko dana mi se dogodila jedna situacija. Probudio sam se, doručkovao, otišao na kafu i oko jedan, pola dva popodne, u vreme kada obično ručam, zove me supruga i kaže: ‘Dobro, šta treba da ti spremim za danas?’ Ja je pitam: ‘Zašto?’, a ona mi odgovori: ‘Zar ne treba da jedeš da bi stigao da svariš hranu i odeš na trening?’
‘Na koji trening?’, odgovorio sam joj…
“Dakle, za mene je to dvadeset godina bila svakodnevna rutina, a četrnaest godina smo zajedno Elena i ja. To je rutina i za nju. Tako da se sada odnosi i svakodnevna ravnoteža malo menjaju.“
Objasnio je da se mnogo toga odrekao tokom karijere.
„Veoma mnogo toga. Poslednjih deset dana gotovo svakog dana sam plakao. Zato što su mi se vraćale slike i sećanja na ono što sam uradio i odakle sam počeo. Većina tih sećanja odnosila se na period pre nego što je moja karijera zapravo i počela.”
“Mislim na period kada sam imao petnaest, šesnaest, sedamnaest, osamnaest, devetnaest godina. Tada sam se veoma mnogo mučio, veoma mnogo borio, trenirao šest, sedam, osam sati dnevno — ne samo košarku, već i u teretani, sa tegovima. To što su mi se sada vratile te uspomene i ta retrospektiva znači da je to za mene bio veoma težak i naporan period i da ga nisam zaboravio.“
Za kraj se dotakao oca Boban Jankovića – koji je imao tragičnu subidinu i preminuo je 2006. godine.
„Bio bi pomalo kritičan, čak veoma kritičan. Želeo bi da mi daje savete o tome šta je trebalo da promenim u svakoj pojedinačnoj sezoni. Svakako, jedan savet koji sam zapamtio jeste: ‘Šta god da započneš, nemoj da odustaneš, već to završi… do kraja!’ Eto, ovo sam započeo i završio, tako da mislim da sam taj savet poslušao.“
Bonus video:
