Očevima stopama. Krenuo je Janis Papapetru. Kao klinac u naručju oca Argirisa je proslavljao titulu Panatinaikosa. Mnogo godina kasnije – obukao je dres voljenog tima, a otac ponosno gledao sina kako se penje na krov Evrope.
Emocije su obuzele – Janis je pustio suzu… Dečački san je postao realnost. Bio je učesnik istorijskog uspeha kluba sa kojim je rastao. Argiris je u razgovoru za EEC radio govorio o titulu Zelenih.
SPECIJALAN POKLON STIŽE: Registruj se i opremi stan – vaučer od 10.000 EUR te čeka!
“Bio je to veliki uspeh iz mnogo razloga. Za nas je postojao još jedan veoma poseban razlog izvan svega što se tiče Panatinaikosa. Razlog je bila ozbiljna povreda Janisa, koja ga je, osim što ga je ostavila u takmičarskoj konkurenciji, bila takođe veoma teško psihički. Pokušavao je da nadoknadi izgubljeno, ali u početku je sve ovo bilo jako teško Slušajući neke njegove izjave nakon osvajanja trofeja, shvatio sam da su stvari bile još ozbiljnije, jer je razmišljao o odustajanju od košarke. To pokazuje koliko je želeo da bude konkurentan, ali tada nije mogao da se pohvali što je vodio svoju “bitku”, prebrodio je, bio u stanju da bude “karika”, da stavi “kamen” na uspeh i pre svega da je pobedio samog sebe i mogao da nastavi da bude konkurentan. Veoma sam ponosan što je Janis uspeo da postane deo istorije ovog našeg veoma velikog tima.”
Nastavio je – emotivno…
„Ne razgovaramo pre mečeva, najčešće uopšte. Ne želim da podgrevam već nabijenu atmosferu. Znam kako je čekati ovako velike utakmice. Mogao bih zaista osetio i video da je bio samopouzdaniji, znao je da je uložio mnogo sati na teren, da je i on tu da doprinese. Dobri igrači su na spisku Panatinaikosa, ali video sam da je Janis ušao na istu „stranicu“ sa njima i bio sam siguran da će nešto dobro ispasti“.
O prvoj poruci koju mu je poslao posle osvajanja:
„Pošto nisam mogao da ga stignem u ovoj zbrci, odlučio sam da mu nešto napišem jer nisam mogao da izdržim. Pa sam poslao „Mi smo šampioni Evrope! Čestitam, uspeli ste – dodao sam deteline i zelena srca”.
Na činjenicu da su Lesor i Papapetru odmah po završetku briznuli u plač:
„Imam osećaj da su mnoga deca Panatinaikosa bila pod velikim pritiskom. Svakako da su Janis i Lesor imali veliki pritisak, Lesor je takođe prošao kroz veoma teško detinjstvo i došao je do ove tačke. Najveća nagrada za mene je to što mi je u rano jutro, 2:00-2:30 po grčkom vremenu, jedan dobar prijatelj iz Srbije, koji je običan ljubitelj sporta, poslao poruku i rekao. „Nedostaju nam Janis i Lesor. Mnogo ih volimo.”
Bonus video:
Goran Munic
Stalno ista prica…igra lose,kao sto i igra,i onda osvoji EL i kao zeleo da odustane od kosarke haha
biljana.rebec
Sta cini jedna ovakva pobeda Panatinaikosa .Svi igraci i njihove porodice su srecno progovorile!
kluka4002
Kakva priča je iza ovog sjajnog momka i košarkaša ,ponovio je uspeh svoga oca pre 30 godina i konačno došao do trofeja sa Panatom