Pešić: Mala smo zemlja, samo znanje može da nas spasi

Svetislav Pešić, selektor Srbije održao je predavanje o ‘Putu do uspeha’ na Nacionalnom seminaru za trenere. Skupu u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije prisustvovali su treneri ne samo iz košarke, već i drugih sportova.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

„Mi u košarci smo bili avangardni u dijagnostici i selekciji onih koji treba da igraju košarku i onih koji igraju košarku iz zabave. Bili smo siromašna zemlja, nismo imali dvorane, rekvizite, pa smo morali da donosimo odluke o onima koji mogu da igraju košarku. Bili smo avangardni i u formiranju metodike treninga, o tome bi, da je živ, mogao da govori Ranko Žeravica, ideolog te metodike. Ne možemo da radimo iste treninge za sve, po stanicama. Jugoslovenska škola je stvorila toliko igrača na poziciji plejmejkera, a svi su različiti – Jarić je visok dva metra, Đorđević 1.90, a Slavnić 1.82. Ta škola bila toliko uspešna, jer je imala sjajne treninge koji su bili prilagođeni različitim profilima igrača”, rekao je Pešić.

Selektor je naglasio da košarka napreduje u svakom pogledu svakog dana.

„Ko to ne vidi, u velikoj je zabludi i ne može da stvara nove vrednosti. Da bi se danas uspešno radilo, pre svega sa mladim ljudima, dečacima i devojčicama, mora da zna kako će da se timska košarka igra sutra. Moji treneri su bili avangardni i u metodici i u selekciji. Mora da se zna od kakvog materijala će se praviti igrači, kojom tehnologijom, brzinom i produktivnošću i koji profili stručnjaka će da radi s njima. Mi smo mala zemlja, nas samo znanje može da spasi”.

Pešić je naglasio da mora da se ima jasna jasna vizija i da moraju da se postave jasni ciljevi.

„Treba razlikovati, ne treba mešati put do cilja i sam cilj. Kad se postavi cilj, on mora da bude realan. Mene su 15 godina trenirali najbolji treneri sa ovih prostora i još sam 42 godine sam i sam trener. Realni ciljevi su teško ostvarivi. Nerealne ciljeve ne treba postavljati ne zbog javnosti, nego zbog grupe u kojoj i sa kojom radiš. Uspeh ne leži u tome da radiš ono što voliš, već da voliš ono što radiš. Nije lako sve što se radi na treningu, ali je to put do uspeha”.

Istakao je da je jugoslovenska škola košarke iznedrila trenere koji zahtevaju poštovanje autoriteta.

„Postoje dve grupe trenera. Prva grupa su autoritativni, druga fleksibilni treneri. Danas kažu da nema uspeha ako nisi fleksibilan. Ne mislim tako. Međuljudski odnosi, kako povežeš ljude u stručnom štabu, medicinskom timu, tako ćeš i da imaš uspeha. Tim se ne sastoji od 12 najboljih već 12 koji najbolje funkcionišu. Kako to otkriti – svakodnevnim radom i pripremom. Pripadam grupi u kojoj nisu moderni, ali egzistiram jer mi se priznaju rezultati. Zahtevni treneri nisu moderni. Ono što bih preporučio trenerima je da ne menjaju filozofiju, ali da se prilagođavaju. Imam empatiju, ali pre i posle treninga. Dobar sam organizator i mogu dobro da predvidim šta će da se desi sutra i zato se dobro pripremam za svaki trening i svaki razgovor sa igračima”.

Pešić je izlaganje zaključio rečima: „Biti uspešan, ne znači biti specijalan. Trener pre svega mora da bude dosledan i uporan, mora da zna da sluša. Komunikacija nije samo da pričaš, već i da slušaš. A sve to ne vredi ništa, ako nisi spreman za naporan rad. Ceo život sam se borio između samopouzdanja i skromnosti. Znam da znam, savršenstvo ne postoji, ali svaki dan se trudimo da budemo bolji. Znam koliko znam, verujem u sebe, znam kome mogu da verujem, ali ne govorim glasno. Trener ne treba da se stavlja iznad tima i kluba, ali svi moraju da znaju ko se prati, a to je trener i tu treba da se nađe balans. Talenat je važan, ne može svako da bude trener”.

Bonus video: