Petrušev i najbolnija tačka u Zvezdi: Ni danas mi nije jasno zašto… Duško Ivanović imao pravilnik koji smo potpisivali - rekao je Laziću ne morate na trening, ali…

Filip Petrušev je prethodnog aprila napunio tek 26 godina, a iza sebe ima mnogo životnog i profesionalnog iskustva. Od Španije i izazovnih tinejdžerskih dana, preko epizode na koledžu, pa sve do titule šampiona Evrope, na čiji uticaj nije imao jer nije igrao u Efesu, pa sve do NBA lige, Zvezde, reprezentacije i Dubaija.

Najveći trag je svakako ostavio na Malom Kalemegdanu – gde je igrao najbolju košarku i uvek izazivao posebnu pažnju. Prethodnog leta je odlučio da napusti Beograd, a kao novu destinaciju je izabrao Emirate.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Sezona je bila uspešna – prva titula je osvojena, a reprezentativac Srbije je tokom dobrog dela sezone imao ogromnih problema, zbog kojih nije mogao da pomogne Orlovima u prethodnom prozoru.

„Zdravlje je bolje. Nažalost, ove sezone imao sam mnogo problema sa povredama, konkretno sa desnim kolenom, koje mi već nekoliko godina zaredom pravi smetnje. Sve se ove godine akumuliralo i ispostavilo se da imam ozbiljnije oštećenje, što nije uobičajeno za igrača od 26 godina. Reč je o oštećenju hrskavice trećeg stepena, a već na četvrtom hrskavice praktično nema. Nije nimalo naivna situacija. Zato nisam igrao neke utakmice – krpio sam se i pokušavao da izdržim, ali se do sada nisam susretao sa ovakvim problemom. Obično se ovakve stvari dešavaju igračima koji imaju više od 30 godina. Radim na tome da dovedem koleno u red, da više ne propuštam utakmice i da igram što duže“, rekao je Petrušev u velikom intervjuu za Meridian TV.

Problem s kolenom je poremetio njegove lične planove, pa zato želi da se oporavi i bude u što boljem stanju.

„Sigurno bih igrao za reprezentaciju da sam u mogućnosti. Ovo je prvo leto da zaista imam vremena za odmor. Nikada ranije nisam imao priliku da se potpuno oporavim. Igrao sam pod injekcijama, tabletama i bandažama. Ove godine je sve eskaliralo. Dugo sam bežao od tog problema, jer nikada nisam mogao da kažem da neću da igram, iako to nije bilo najpametnije. Vidimo kako Amerikanci na prvu ozbiljniju prepreku povuku ručnu, stanu i reše problem pre nego što se vrate na teren. Ja nisam tako naučen. Igraću i sa 50 odsto mogućnosti ako treba, kao što je bio slučaj protiv Zvezde. Nisam mogao da prihvatim prvu dijagnozu – da moram da mirujem dva meseca. Želeo sam da igram”.

Nada se uskorom povratku na teren.

“Primio sam sve terapije. Nisam trčao dva meseca, niti sam radio bilo šta zahtevnije od hodanja. U stalnom sam kontaktu sa doktorima i zajedno pratimo situaciju. Mislim da je realno da budem spreman za početak Evrolige.“

Prošao je kroz mnoge teme, a vratio je film na priču o Pireju i periodu dok je bio deo Olimpijakosa. Posle NBA lige je otišao u Grčku, da bi ubzo ponovo obukao Zvezdin dres.

„Nema nikakvog žaljenja. Bilo mi je lepo u Olimpijakosu, ali od sebe uvek tražim više i želim veću priliku. Uvek radim ono što je najbolje za mene i tu nema previše emocija. Odlazak je bio najbolje rešenje, pogotovo kada je stigao Vezenkov. To se na kraju pokazalo kao ispravna odluka, jer sam imao odličnu sezonu u Zvezdi, a potom sam to naplatio boljim ugovorom u Dubaiju.“

Sezona 2024/25 je mogla da bude istorijska – Zvezda je imala sjajne šanse za plej-of, ali posle Kupa se sve promenilo. Prisetio se detalja.

„Izuzev Olimpijskih igara, najveći žal u karijeri mi je ta sezona u Zvezdi. Pre Kupa bili smo u samom vrhu… Ni danas ne znam šta se dogodilo. Kao da posle toga više ništa nije bilo isto. Imali smo pauzu od sedam dana i kada smo se vratili, jednostavno više nismo izgledali isto. Gubili smo utakmice koje smo morali da dobijemo. Osetili smo pritisak imperativa pobede i to se videlo na terenu. Kasnije smo uhvatili ritam, ali su rivali bili izuzetno zahtevni. Bilo je svega, ali na kraju možemo da krivimo samo sebe. Povreda Bolomboja promenila je sve. On je saigrač kakvog svaki tim poželi. Na svakom nivou pravi ogromnu razliku u odbrani. Uveren sam da bismo igrali plej-of Evrolige da je ostao zdrav.“

Umor je uzeo maha te godine kod Janisa Sferopulosa.

„Ne računajući mene, bili smo najstarija ekipa u Evroligi, što se na kraju videlo i u ABA ligi i u KLS-u. Ostali smo bez energije i snage, posebno posle nesrećnog završetka evroligaške sezone. Fizički više nismo bili na potrebnom nivou i jednostavno nismo mogli više. Možda smo na kraju izvukli maksimum iz te ekipe, što se vidi i sada, kada je uz kvalitetniji roster urađeno praktično isto.“

Kroz razgovor se dotakao raznih tema, a jedna je bila ELPA i prava igrača. Idealan trenutak da se seti prvog mandata u Zvezdi i rada sa legendarnim trenerom.

„Dok smo radili sa Duškom Ivanovićem, kod kojeg sam mnogo napredovao i zaista voleo da treniram, bilo je zanimljivih anegdota. Voleo je da imamo po dva treninga dnevno, što pre njegovog dolaska nije bila praksa. Gotovo svakog ponedeljka ili utorka imali smo po dva treninga. Drugi je formalno bio označen kao opcioni. Kada smo to videli, nismo bili oduševljeni, jer je sezona već bila u toku. Branko, kao kapiten, otišao je kod Duška da ga pita za taj drugi trening. Duško nam je rekao da ne moramo da dođemo, da postoji ELPA, ali da će onda taj jedan trening trajati dva, tri ili četiri sata. Vrlo brzo smo shvatili da je ipak bolje da odradimo oba treninga.“

Kao što ELPA ima pravila, tako je i Duško imao svoja. Objašnjava Petrušev.

„Duško je imao čitavu gomilu papira. To je bio njegov pravilnik koji je svaki igrač morao da potpiše. Da je, recimo, Džabari bio kod nas, sigurno bi bio sankcionisan. Morao si da poštuješ apsolutno sva pravila – od dolaska na trening, preko oblačenja, do rada na treningu. Svakog igrača najviše zaboli kada mu uzmeš novac. I u Dubaiju imamo nešto slično, pa se i tamo plaćaju kazne.“

Kratko se dotakao i odluke da prošlog leta ode u Dubai. Otkrio je tamnu stranu pregovaranja.

„Drugi timovi su o meni dobijali loše informacije, tako da je na kraju ostao samo Dubai. Oni u to nisu poverovali. Možda sam bio zainteresovaniji za druga dva kluba, ali su mi rekli da su dobili mnogo negativnih informacija o meni i zbog toga odustali od saradnje. Dubai je bio jedini koji mi je verovao.“

Reprezentacija uvek budi specijalne emocije kod Filipa, koji je prošle sezone bio deo ekipe koja nije uspela da dođe do medalje u Rigi. Finci su bili kobni po Orlove.

„Aleksa je igrao pod velikim bolovima. Bogdan više nije bio sa nama i osetilo se odsustvo kapitena. Finci su odigrali sjajnu utakmicu i bili su bolji od nas. Podsetili su me na nas protiv Amerike. Sve su nas iznenadili i, iako smo vodili, jednostavno to nije bio naš dan. Bio je to čudan turnir za nas i trudimo se da ga što pre zaboravimo.“

Dušan Alimpijević je kao selektor doneo novu energiju i Petrušev se raduje što će imati priliku da sarađuje sa trenerom Bešiktaša.

„Neprestano sam u kontaktu sa selektorom, koji je veoma motivisan, a zajedno smo izgradili pravi kult reprezentacije. To što je Jokić došao da igra kvalifikacione prozore dovoljno govori o tome koliko nam reprezentacija znači. Svesni smo da imamo sjajan tim i ne želimo ništa da prepustimo slučaju, niti da rizikujemo da propustimo neko veliko takmičenje, jer znamo koliko možemo. Selektor je doneo novu energiju i uveren sam da ćemo iz godine u godinu izgledati sve bolje. Zbog toga sam veoma uzbuđen.“

Velika želja Petruševa je vezana za NBA. Već jednom je bio, ali nije se poklopilo. Sada bi voleo ponovo, samo u odgovarajućim uslovima.

“Nisam imao sreće. Većina naših igrača kad dobije priliku, iskoristi je! Znam da bih se snašao tamo. To me vuče. Ne želim da imam u glavi – mogao sam… Zato bih se vratio”, zaključio je Petrušev za Meridian TV.

Bonus video: