Reprezentativac Srbije, Filip Petrušev, posle odlaska iz Crvene zvezde minulu sezonu proveo je u redovima Dubaija, sa kojim je na kraju osvojio i titulu u ABA ligi.
Imao je blistave trenutke, ali i probleme sa povredama, ali kad se podvuče crta bio je jedna od najboljih igrača ekipe iz Emirata, što potvrđuju i brojke – 11,6 poena i 4,8 skokova u Evroligi, devet poena i četiri skoka u regionalnom takmičenju.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
U finišu ga je povreda odvojila od terena, i to prilično ozbiljna.
“Imao sam ozbiljnih fizičkih problema. Ovakva povreda se obično viđa kod igrača sa 30 plus ili 36, a ne 26 godina. Tako da… Imam ozbiljno oštećenje hrskavice na jednom kolenu. Tu su se čak stvorile i dve koštane modrice s kojima sam igrao tokom cele sezone pod silnim injekcijama, tabletama itd. Izgurao sam nekako sezonu, uz dosta preskočenih utakmica i treninga. Dosta je bolje. Spremam koleno za naredne izazove,” rekao je Petrušev u razgovoru za Sport klub.
Govoreći o tome, objasnio je i zbog čega nije bio u mogućnosti da pomogne reprezentaciji Srbije tokom kvalifikacionih prozora.
“Nije me bilo ni tokom skoro celog plej-ofa ABA lige s Partizanom. Pokušao sam da odigram jednu i po utakmicu – da doprinesem timskom uspehu. Velika mi je satisfakcija što sam učestvovao u osvajanju prvog trofeja kluba. Možda i nije bilo pametno, ali ja jednostavno ne mogu da kažem ne – igram i pod bolovima i kad nisam na 100 posto.“
Istakao je da je uprkos svemu stalno bio u kontaktu sa ljudima iz reprezentacije, uključujući novog selektora Dušana Alimpijevića.
“Non-stop smo u kontaktu – i sa selektorom i sa celim stručnim štabom iz reprezentacije, kondicionim trenerima, fizioterapeutima… Svi smo tu da donesemo najbolje moguće odluke za dobrobit reprezentacije. U komunikaciji mi se selektor čini kao fenomenalna osoba. Znamo se nekoliko godina i nadam se da ću što pre imati priliku da sarađujem sa njim na parketu.“
Potom se osvrnuo na odluku da prošlog leta karijeru nastavi u Dubaiju i priznao da su očekivanja bila nadmašena.
“Najbolje strane te odluke su… Sama ta odluka! Dubai je ispravna i kvalitetna priča. Imao sam neka očekivanja, a i ona su prevaziđena – i košarkaški i van terena.“
Dotakao se i reakcija dela navijača Crvene zvezde, koje nisu bile blagonaklone posle njegovog odlaska.
“Rekao bih da je tanka linija između ljubavi i… Hajde da kažemo „neljubavi“. Mislim, reč je mržnja, ali nije to tako strašno baš. Da li mi je žao? Verovatno jeste, ali sam u poslednjih nekoliko godina morao da se istreniram za to da ne sme da me dotiče šta drugi ljudi misle. Mogao bih da… Kada bi ljudi znali celu situaciju, razumeli bi sve. Ali nije moje da pričam o tome. Mnogo toga se izdešavalo.“
Upitan da uporedi trenere sa kojima je sarađivao, Petrušev je objasnio kakav stil rada mu najviše odgovara.
“Generalno mi više leže treneri koji nekada i viču na mene, koji mi stave do znanja svaki put kada pogrešim i koji me guraju da budem bolji. Takav sam, na to sam navikao odmalena. Mislim da sam zato imao više uspeha sa Duškom i sa Janisom. Drugačiji su oni treneri, naravno, ali i Janis me je gurao da dam maksimum. Ataman i Barcokas su ostvareni i veliki treneri, ali ne funkcionišu na taj način s igračima. Nije samo do komunikacije, nego i do načina rada koji meni malo manje odgovara. Nije ovo nikakav izgovor, samo kažem da meni možda više leže malo drčniji treneri, treneri stare škole.“
Govoreći o radu sa Jorgosom Barcokasom u Olimpijakosu, istakao je da mu je veoma drago što su crveno-beli konačno osvojili titulu u Evroligi minulog maja.
“Ima svoj sistem koji se ne menja skoro nikada, u koji on veruje i evo konačno je – posle pet fajnal-forova – osvojena titula u Evroligi. Mnogo mi je drago zbog Olimpijakosa. Mislim da im je sada svima pao kamen sa srca, slično kao kada su Amerikanci nas pobedili na Olimpijskim igrama – više je bilo kao „Uff, dobro je“ nego kao „To, pobedili smo!“
Pomenuo je čuveno polufinale Olimpijskih igara sa selekcijom SAD.
“Trudim se da se ne prisećam mnogo te utakmice jer to budi mnogo toga u meni…“
Priznao je i da izbegava da gleda snimke tog susreta.
“Ma jok! Mislim, jesam neke momente, ali… Obično gledam svaku svoju utakmicu, ali tu nisam jer mi budi bezbroj različitih emocija. To je ta – sigurno, nju bih ponovio. I finale iz Manile, da probamo da uzmemo zlato.“
S druge strane, postoje mečevi koje bi bez razmišljanja ponovo proživeo upravo zbog emocija koje su ih pratile.
“Uffff, definitivno moram dve da stavim, obe iz Zvezde. Derbi s Partizanom u Evroligi u gostima, možda čak i prvi derbi. Mali broj naših navijača, sve je protiv tebe, to su mi najupečatljivije utakmice. Nose najveću težinu i najlepše su za igranje. Izdvojio bih Kup u Nišu kada smo gubili sa 15-20 poena razlike, pa okrenuli, kada je isključen Duško. To je bio opšti šou. Volim kad je haos, onda je interesantno.”
Pričao je i o mogućnosti da se jednog dana ponovo okuša u NBA ligi.
“I da i ne. Ne kao ranije definitivno, ali voleo bih da dobijem pravu priliku. Prošli put je krenulo odlično, ali kako to nekad biva u NBA – trejd koji nije imao veze sa mnom i krenulo je nizbrdo. Igrači s ovih prostora obično iskoriste šansu kad je dobiju – naravno da bih voleo, ali nije sad da gorim u toj želji.“
Bonus video:
luka
Mislim ds je u darom trenutku napravio najbolju moguću stvar za svoju karijeru
veljko
Iskreno, očekivao sam da će Petrušev duže ostati u Zvezdi. Takvi domaći igrači koji imaju kvalitet nisu baš česti, ali razumem da svako gleda svoju karijeru
veljko
Petrušev je možda jedan od najboljih primera da igrač mora da traži svoju sredinu. Nije bitno samo gde si popularan, nego gde možeš da napreduješ i imaš pravu ulogu.
todor
Meni je kod njega najvažnije što ima kvalitet, ali i karakter. Nije on samo neko ko čeka loptu pod košem, ume da se uključi u igru i na drugim stranama terena
sasa
Petrušev je igrač koji uvek privlači pažnju gde god da igra. Nije mi bilo svejedno što je otišao iz Zvezde, ali realno, napravio je dobar potez za karijeru i pokazao da može da bude jedan od nosilaca ekipe.