Ekspresno nakon rastanka sa Joanisom Papapetruom u Humsku 1 stiže krilo, naizgled sličnih, a opet potpuno različitih karakteristika. Partizan je upravo iz Panatinaikosa doveo senzaciju minulog Eurobasketa, Mateuša Ponitku.
Poljak spada u grupu fizički izuzetno snažnih krila iako je koji centimetar niži od proseka za tu poziciju. Sa 198cm, 95kg ne odaje utisak posebnosti, ali kada u obzir uzmemo nisko težište, izrazito jako telo i u gornjem i u donjem delu, uz način na koji koristi isto, brzo promenimo mišljenje.
Ne tako davno, Mateuš je upisao svoje ime u istoriju Evropskog prvenstva kao jedan od trojice igrača koji su zabeležili tripl-dabl što implicira na to da se radi o ol-araund igraču, koji po potrebi može da obavlja gotovo sve stvari na terenu.
Kao niže krilo često je igrao na pozicijama jedan i dva, tako da ćemo početi od pik’n’rola, koji igra ili sa loptom ili kao kater, odnosno igrač u spot-apu. Ako on zove blok, prva opcija je prodor, druga pas, a tek poslednja šut, ne zato što je nužno loš šuter već zato što drajvom otvara prostor i sebi i drugima, a to ume da iskoristi pravovremenim dodavanjem. U prodoru ne bira stranu, sposoban je da napadne i u levu i u desnu, ali se čini da sa desne može lakše da podeli asistenciju, jer je levom rukom prosto slabiji dodavač. Pregled terena je dosta dobar za krilnu poziciju, poređenja radi u tom segmentu je možda čak i bolji ili preciznije rečeno raznovrsniji od Ognjena Jaramaza. Ako pričamo o šutu iz igre 2na2 isti uzima samo iz levog driblinga u situaciji kada mu odbrana ide ispod bloka. Ukoliko u piku učestvuje od lopte, najopasniji je na katu gde uvek čeka pad koncentracije defanzivca, dok u suprotnom popunjava liniju za tri poena.
Iz spot-apa kao i iz driblinga je daleko produktivniji u prodoru negoli šutu, koji kao što smo rekli koristi u obe strane i u kom zaista odlično akumulira sve kontakte. Iako je dosta stamen nije krut, te prodori umeju izgledati fluidno i ono važnije, završnice su raznolike. Primarno završava desnom rukom, ali ukoliko situacija nalaže promeniće ruku na samom obruču, dok za razliku od takvih završnica sve ostale su isključivo jačom, desnom rukom.
Šut je tokom karijere doživeo veliki progres, čak za nekih 12% da bi se prošle sezone zaustavio na skoro 38% van linije 6.75m, ali bez obzira na taj podatak to nije primarno oružje u njegovom arsenalu. Izbačaj je nešto sporiji, loptu izbacuje sa glave, što na prvi pogled deluje školski, ali ne i fluidno. Bilo kako bilo, nije neko kome smete da se odmaknete dva metra, ali ni neko na kome se igra dinaj odbrana. Poludistancu koristi jako retko i još ređe ciljano, pa ako fintira šut za tri poena ili samo probije svog čoveka neće se zaustaviti na poluodstojanju već nastaviti ka obruču.
Bez obzira na sajz koji nije na zavidnom nivou, protiv bekova je veoma dominantan na niskom postu. Mnogo puta pomenuta snaga i dobar rad nogu mu omogućavaju da bude pretnja u igri leđima, gde većinom napada sredinu odakle poentira ili čeka skupljanje protivnika da podeli pravovremeni pas.
Mislim da nikada nismo opisivali ofanzivni skok spoljnog igrača, ali sada moramo da prekinemo tu tradiciju jer je u tom segmentu malo reći agresivan. Stalno prati igru, “ne spava” po kornerima već nakon gotovo svakog promašaja pokušava da vrati loptu u obruč ili posed svojoj ekipi. Naravno, pored želje koja je osnovni faktor u skoku on poseduje sve atletske predispozicije da bude dominantan u tom segmentu.
Možda smo ofanzivni skok ubacili, ali tranziciju nismo pomerili sa poslednjeg mesta, iako je to bez razmišljanja deo igre u kome se najbolje snalazi. Ne možemo reći da brze napade trči na sve načine, ali u dva je veoma efikasan. Prvi je kada sam otvori tranziciju ili odmah dobije pas gde odlično trči odbrani u leđa do samog koša, pa u zavisnosti od reakcije odbrane bira poentiranje ili pas. Drugi u kome je ništa manje koristan je kada bez lopte utrčava ka reketu i završava na samom obruču.
Defanziva je svakako osnovni sinonim za Ponitku, pa tako na prvu loptu nije teško zaključiti da se radi o igraču koji je karijeru pre svega izgradio na tom delu terena. Odbranu ne zasniva samo na sirovoj snazi, već na odličnom razumevanju igre i predviđanju situacija.
Ako pričamo o individualnoj odbrani tu može da sačuva bukvalno sve od jedan do četiri, nevažno da li ga napadali licem ili leđima. Rad nogu je dobar, telo je snažno i to mu omogućava da isprati sve bekove i krilne igrače u prodoru bez većih problema. Nema sumnje da će uvek biti zadužen za protivničke najbolje napadače, pošto ume biti ozbiljan bol-stoper kako na prenosu tako i u prodor igri. Na niskom postu, bez obzira na visinu, se protivnici neće naigrati, što zbog sto puta pomenute snage, što zbog niskog težišta.
Timski je posebno koristan, prava je radilica koja krpi sve rupe i radi kako za sebe tako i za saigrače. Ima odličan osećaj za pomoć i udvajanje gde ima veoma aktivne ruke i stalno pokušava da ukrade loptu. Ogromna prednost koju nosi sa sobom je što može da svičuje bez stvaranja mis-meča u 90% situacija i tako smanjuje mogućnost stvaranja viška.
Mateuš Ponitka nije zvučno ime koje privlači publiku i puni dvorane, ali je veliki apgrejd u odnosu na Joanisa Papapetrua, bar za onu ulogu koju je Grk imao, a Poljak će tek imati u crno-belom dresu. Partizan je dobio radnika koji će biti podređen kolektivu i raditi sve da učini saigrače boljim na oba kraja terena.
EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći bonus dobrodošlice od 4.000 RSD potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije
BONUS VIDEO:
