Kventin Ričardson i Darijus Majls ušli su u NBA ligu 2000. godine. Kao velike talente i visoke pikove (Majls čak treći) birani su od strane LA Klipersa. Kada su kročili na parkete, imali su priliku da na Zapadu upoznaju najbolji Sakramento u istoriji.
Ovaj tandem penzionera sada ima svoju emisiju „Naklheds“ a gost poslednjeg izdanja bio je Predrag Stojaković sa kojim će se godinama boriti u najjačoj konkurenciji. Format emisije ponudio je da ovo bude velika priča jednog od najboljih šutera svih vremena.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
„Košarka mi je bila bekstvo“, počeo je razgovor Stojaković. „Pomogla mi je da pronađem nešto novo, pozitivno u životu. Video sam roditelje i druge ljude koji su za sobom ostavili sve za šta su radili celog života. Čak i danas razmišljam o tome. Da rat nije počeo, pitanje je da li bih igrao košarku. Odrastao sam u malom mestu od 20.000 ljudi, jedini sport je bio u školi. Verovatno bih nastavio koracima roditelja, ostao bih u tamo i radio u polju, na farmi. Život ti neočekivano deli karte. Za mene je ovo bio blagoslov. Imao sam sreću i da imam trenera koji me naučio osnova, bio mi mentor… Samo me otključao. Za godinu dana sam postao najbolji igrač u zemlji u tom uzrastu.“
Prvi profesionalni ugovor je potpisao posle samo godinu dana, sa 16, u Grčkoj.
„Ludo, nerealno. Mogao sam da obezbedim roditeljima ono što su izgubili. Da izgrade ponovo živote. Ali, srce im je zauvek ostalo tamo odakle su došli.“
Peđa je objasnio da postoji velika košarkaška tradicija u Srbiji, odnosno Jugoslaviji, uz koju je on odrastao.
„Meni je prethodila generacija u kojoj su bili Vlade Divac, Toni Kukoč, Dino Rađa… Oni su desetak godina stariji od mene i mogao sam da ih gledam.“
Evroligaška karijera je prošla ekspresno…
„U Evropi sve zavisi od finansija. Grčka liga je tada bila u odličnoj situaciji, Dominik Vilkins je bio tamo, igrao sam protiv njega kada sam imao 17. On je promenio košarku. Igrao sam protiv Ksevijera Mekdenijelsa, Entonija Bonera…“
Pritisak je kada vlasnik uđe u svlačionicu i kaže „Ako izgubite, nema plate“
Kada su Stojakovića u NBA pitali da li oseća pritisak, odgovorio je slikovito:
„Ne. Zašto? Zato što je pritisak kada vlasnik uđe u svlačionicu pre utakmice i kaže: ’Ako izgubite, nećete dobiti pare.’ Igrao sam u arenama gde je pušenje dozvoljeno, gde su i treneri pušili…“
Draftovan je posle tri godine u PAOK-u. Sa 18 godina je agent rekao da se proba sa draftom. Da se predstavi na treninzima.
„Svi su došli da gledaju Zidrunasa Ilgauskasa. Međutim, sve se desilo brzo, za dve nedelje. Sakramento, Čikago i Indijana su me pozvali na treninge. I to je nešto posebno, nikada neću zaboraviti. Džeri Kraus je bio generalni menadžer Bulsa, šampiona, imali su 29. pik. Rekao mi je: ’Od sada budi loš na sledećim treninzima i mi ćemo te birati.’ Ali, draftovali su me Kingsi.“
Ipak, morao je da odradi još dve godine ugovora sa PAOK-om.
„Što je bilo najbolje što mi se desilo“, kaže Stojaković. „Bilo mi je potrebno još iskustva, bio sam suviše mlad. Da sazrim mentalno i fizički. Sa 21 sam bio spreman za NBA.“
Tamo ga je dočekao Vlade Divac.
„Kada sam potpisao 1998, desio se lok-aut. Rečeno mi je da ću igrati, ali kada se završio lok-aut, odjednom su trejdovali Ričmonda za Krisa Vebera, potpisali Divca što je bio najveći ugovor ove organizacije i draftovali su Džejsona Vilijamsa. I nekako se sve promenilo. U moju korist. Vlade je postao veliki prijatelj i mentor.“
Jasno se video potencijal Kingsa, kaže Stojaković. Ali, kada je shvatio da je spreman za velika dela?
„Kada ulaziš sa klupe, a mlad si, ne znaš ulogu. Bio sam nestrpljiv. Jurio sam šuteve, grešio u napadu i odbrani. Nekada bih igrao sedam minuta, nekada 27. Treneri ne mrze igrače, oni samo žele one koji mogu da pomognu. A ja sam mislio da me trener mrzi.“
Olimpijske igre 2000. godine u Sidneju za njega su bile otkrovenje u smislu da je počeo da ceni ostale sportove. Tada je krenula i najjača priča u Sakramentu. Kingsi su bili najbolji šou.
„Imao sam sreću, igrao sam sa fantastičnim asistentima. To je san. Plejmejker ne želi da šutira nego da dodaje. Najbolji igrač ti je Veber koji voli da dodaje, imaš Vlada koji takođe želi da asistira… Pa ovo je neverovatno! Onda je pomoćni trener Karilo uveo akcije sa Prinstona. Došao je i Hido Turkoglu, pa Bobi Džekson, Skot Polard… Igra je bila prelepa, nikoga nije zanimalo da poentira. To je postalo zarazno, razmišljali smo o drugima. Trener Karilo nas je naučio da ako jako utrčiš možda nećeš dobiti loptu, ali neko drugi će biti slobodan. Ili ako napraviš jak blok. Najlepše godine moje karijere.“
Stojaković kaže da je Veber bio razlog što je Sakramento postao to što je postao. A grad je procvetao.
„Kingsi su jedini šou u gradu. Rasli smo zajedno. Postavili smo Sakramento na mapu. Odjednom je ekipa na ESPN, u plej-ofu…“
Turkoglu je u istoj emisiji ranije pričao o značaju Divca i Stojakovića za njegov razvoj.
„On je skoro celu prvu platu dao za obeštećenje. Ostalo mu je možda 100.000 dolara. Nije znao ni kako će izdržati celu godinu. Ali, osećao sam da moramo tu da mu se nađemo. Bio je u mojoj kući, moja majka mu je kuvala, svakog dana je bio sa nama… I neverovatan talenat! Ljudi ne shvataju to. Svi su ga obožavali u svlačionici. Ali, sećam se njegove ruki godine i utakmice protiv Klifa Robinsona u Finiksu. U to vreme nisi smeo da dobacuješ veteranima, ali je Hido učio nove termine na treninzima i onda je vikao sa klupe na utakmici: ’Pusti ga da šutne!’ Klif nas je pogledao: ’Ko je ovaj? On nikad ni ne igra!’ Posle utakmice ga je Robinson pozvao: ’Momak, to ne možeš da radiš. Razumeo bih da igraš, ali ovako…’ Bilo je zabavno.“
Imali smo akciju Tesne farmerke
Vlade, Hido i Peđa šetali su u odelima, što je izazivalo posebnu pažnju.
„Svi su nam se smejali. Vlada nikada nije zanimalo kako se oblači, ali sam ja počeo da nosim uska odela. Sada svi tako nose, ali tada…“
Kventin Ričardson se setio Marka Jarića i kako se ponosio što je elegantan, za njega su drugi bili klovnovi.
„Mene su počeli da zovu ’tesne farmerke’ (tight jeans). Imali smo i akciju Ti Džej kada izlazim iz blokova“, kaže Peđa.
Stojaković je dva puta osvojio takmičenje u brzom šutiranju trojki.
„Bio sam nervozan. Nije lako. Sediš na klupi pola sata i onda te prozovu, svi ljudi su oko tebe, svetla uperena i imaš 60 sekundi. Pet puta sam se takmičio i uvek sam bio nervozan.“
Plej-of serije protiv Lejkersa – posebna tema. Serija iz 2002. posebno.
„Počelo je sve 2000, pa onda 2001. i na kraju 2002. u finalu Zapada. U seriji pre, protiv Dalasa, povredio sam skočni zglob i vratio se u četvrtoj utakmici protiv Lejkersa. Igrati protiv Kobija i Šeka je teško, obojicu si morao da udvajaš. Ali, imali smo ih. Možemo da pričamo o sudijama, ali imali smo sedmu utakmicu kod kuće. Lično mislim o tome šta sam mogao bolje. Promašio sam šut iz ćoška, svi smo promašili mnogo slobodnih bacanja. To je bila naša šansa, naša godina.“
U finalu sam sreo Bibija i rekao mu „Trebalo je da ovo budemo mi“
Stojaković je posle postao mašina. Sezonu 2003-2004 završio je kao četvrti u MVP glasanju!
„Brojke pokazuju da mi je to bila najbolja godina, a i pobeđivali smo. Imali smo neverovatnu hemiju. To je godina kada se Kris oporavljao od povrede. Imao sam veću odgovornost. Svaki put kada te pominju uz Garneta, Dankana, O’Nila, Kobija…ogroman je kompliment. Imao sam mnogo sreće što sam bio u ovom timu, a to sam shvatio tek posle kada sam trejdovan.“
Malo po malo, tim je počeo da se razbija.
„Znaš da si sledeći“, smeje se Stojaković. „Šest meseci posle Krisa, trejdovan sam ja. To je normalno.“
U jednom trenutku stigao je u Hornetse.
„Imati Krisa Pola i Dejvida Vesta pomoglo je da odem tamo, uz finansijske razloge. Bajron Skot je bio trener, a igrao sam protiv njega u Grčkoj. Ipak, morao sam na operaciju leđa i više nikada nisam bio isti igrač. Sve je bilo nizbrdo.“
Trejdovan je u Toronto, ali ga je Dalas uzeo. I sa Maveriksima je osvojio titulu.
„To je bila moja poslednja godina. Pitao sam Karlajla da li imaju ulogu za mene, da želim da igram, kako god. Sve se poklopilo. Niko nije očekivao da ćemo osvojiti. Novicki je bio neverovatan. Taj tim je napravljen za tu jednu godinu.“
Divan osećaj, ali…
„Prišao sam u finalu Majku Bibiju koji je tada bio u Majamiju i rekao – Ovo je trebalo da budemo mi pre deset godina.“
Preselio se Stojaković na sadašnjost. Na momke iz njegovog komšiluka, Luku Dončića i Nikolu Jokića?
„Igrao sam protiv Lukinog oca. Za Jokića se nije znalo u Evropi. Igrao je u malom klubu. I nije ga bilo briga. Svaka čast Denveru. I sada su njih dvojica srušila sva moja verovanja da moraš da budeš atletski moćan, brz da bi uspeo. Fantastični primeri šta osnove znače za igru. Nekada se nije verovalo u internacionalne igrače. Nije bitno šta si uradio u Evropi, moraš da zaslužiš minute. Sada je igra globalna. Trojica-četvorica najboljih su internacionalci. Osnove su pomogle Evropljanima da uspeju.“
Upitan koga bi od trojice Klej Tompson, Redži Miler, Rej Alen stavio kao startera, koga poslao na klupu, a koga trejdovao, Stojaković kaže:
„Redži starter. Klupa je Alen, a onda Tompson.“
Najbolja petorka od igrača sa kojima je igrao?
„Kris Veber na četvorci. Vlade Divac je bio najbolji centar sa kojim sam igrao, ali ću staviti Dirka Novickog na peticu zbog moderne igre. Kec je Džejson Kid. Ovo nije nikakav udarac na Krisa Pola, ali Kid je promenio igru. Zapravo, hajde da napravimo najbolji tim. Pol je na kecu, Kid na dvojci, ja na trojci, Veber na četvorci, Novicki na pet.“
Sin Andrej je veliki talenat i trenutno je na univerzitetu Kalifornija. Kakve savete deli Peđa?
„Oh, prošli smo kroz faze. Nismo razgovarali jedan sa drugim, posle smo bili malo kulturniji, a sada je manje osetljiv i možemo da pričamo. Sluša druge, iako sam mu isto pričao godinama. Ali, super sam ponosan, najlepši je osećaj za roditelja da vidiš kako dete ide tvojim stopama. Žao mi ga je zbog pritiska da nas učini ponosnima. Uvek mu govorim – rad je jednako samopouzdanje, samopouzdanje jednako igra. To mogu da im kažem. I da ostanu skromni.“
Za kraj – kako se Peđa častio kada je dobio prve velike pare?
„Pre neko veče sam prijateljima rekao kakav je osećaj moći da kupiš šta god. Ne mogu da kažem da sam bio pametan, ali sam srećom imao jake roditelje koji su me podsećali odakle dolazim, držali me čvrsto na zemlji. Mada, svi smo kupovali pogrešno, svi smo vozili nešto što nam nije potrebno. Satovi, odeća, klubovi… To je deo priče, ali u nekom trenutku shvatiš da kada se lopta zaustavi, čeka te pravi život. Kada lopta stane, niko te više ne zove. I ne stiže plata.“
Bonus video:
davidpantelic80
Pedju uvek treba pažljivo saslušati, ima šta da kaže
Petar Markovic
Kamo sreće da nikada nigde nije bilo rata
vanicdusan01
Nekako ne verujem da bi obrađivao zemlju, siguran sam da bi svejedno napravio ume u košarci, možda samo Evropskoj a možda bi isto stigao u NBA.