Fabijen Kozer je nedavno i zvanično obelodanio da je okončao igračku karijeru, a nakon toga je prisustvovao i El Klasiku protiv Barselone u Madridu, gde je dočekan kao legenda Reala.
“Najviše me je dirnulo to što me je klub nazvao legendom. Nikada sebe nisam doživljavao na taj način, ali kada ti to neko kaže – to je zaista posebno. Dotakne te. Nemam mnogo individualnih priznanja, ali to što sam legenda Reala za mene je najveća nagrada,“ rekao je Kozer u opširnom intervjuu za AS.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Pričao je o brojnim temama. Naravno, dotakao se i bivšeg saigrača iz Kraljevskog kluba – Luke Dončića.
“Ostavio je ogroman utisak na mene. Van terena delovao je kao dete, a na terenu kao da ima 30 godina. Potreban ti je određeni ego da bi igrao u ekipi sa Dončićem, Kerolom, Ljulom, Rudijem… Šta da radim ako su svi bolji od mene? Moraš da budeš spreman“, prisetio se Francuz.
Otkrio je da je i dalje u kontaktu sa brojnim saigračima iz Reala. Štaviše, pojedine danas zove komšijama.
“I danas imam bivše saigrače koji su mi ostali prijatelji. Tompkins mi je komšija, Rendolf je na minut od mene, tu su bili i Jabusele i Poarije, koji sada, naravno, nisu ovde. Leti pravimo roštilje sa decom. Došao je i Maledon. Bili smo prava ekipa, kao porodica“.
Pričao je i o legendarnom Serhiju Ljulju koji igra 19. sezonu u Evroligi sa Realom.
“On predstavlja ostvareni san svakog deteta. Onaj trenutak kada u glavi igraš neizvesnu utakmicu i odbrojavaš: pet, četiri, tri… Svi smo to radili kao klinci, a Serhio je taj san živeo kao profesionalac punih 20 godina. Njegova karijera je zaista iz snova. Izuzetno poštujem i to što nije želeo u NBA – bio je srećan u Madridu i želeo da postane velika legenda kluba. I dalje ima kvalitet da pomogne, jer liderstvo ili imaš ili nemaš, a Madridu je ono potrebno – i na terenu i u svlačionici.“
Osvrnuo se i na najveće rivale, igrače koje mu je bilo najteže da čuva. Izdvojio je Vasilisa Spanulisa i Huana Karlosa Navara.
“Nisam ih ni video kako prolaze pored mene – tada sam sebi rekao: ‘Moram da naučim da igram odbranu’. Ne volim da smetam trenerima, ali tada sam morao: ‘Moraš da mi pomogneš, ne znam kako da ih čuvam’. Mogao bih i danas da nabrojim sve Spanulisove poteze, znao sam ih napamet, a opet bi me prevario. Kod Navara sam ponekad prestajao da gledam igru – gledao sam samo njega u lice.“
Istakao je da su mu Pablo Laso i Ćus Mateo omiljeni treneri sa kojima je sarađivao, ali se uvek divio ekipama Željka Obradovića i Šarunasa Jasikevičijusa.
“Obožavao sam kako su igrale ekipe Obradovića ili Jasikevičijusa – uvek sa nekim trikovima, kao partija šaha. Tu je Saras najbolji. Danas je teško pronaći igrače koji zaista slušaju, iako su tehnički možda bolji.“
Naravno, prokomentarisao je i dolazak NBA u Evropu.
“Razgovarao sam o tome sa drugim igračima, ali nedostaje informacija. Obožavam Evroligu kao proizvod – ne mogu da zamislim veliko takmičenje bez Beograda, na primer. Biznis je važan, ali istorija mora da se sačuva. Voleo bih da se dve strane udruže, jer je Evroliga neverovatno takmičenje, a NBA može da donese ekonomsku viziju. Danas Evroligu gledam sa pivom u ruci i zaista uživam. Da li Real sledeće godine vidim u FIBA Ligi šampiona? Iskreno – ne,” zaključio je Fabijen Kozer.
Bonus video:
