Šta Riki Rubio donosi Barseloni?

Dolazak NBA igrača u Evroligu više nije senzacionalna novost, to je pojava koja je obeležila ovu sezonu, ali neki potpisi ipak nose posebnu težinu i to ne samo za klub već za čitavu Evropu.

Riki Rubio se nakon trinaest godina vratio u Barselonu u čijem je dresu osvojio sve i sebi trasirao put ka najjačoj ligi sveta.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Kada kažemo da se neko nakon više od jedne decenije vratio u klub prva pomisao je da je na samom zalasku karijere, ali to nije slučaj sa španskim plejmejkerom koji ima “samo” 33 godine.

Bivši član Huventuda je sa 188 santimetara visine i 86 kilograma težine prosečnih fizičkih karakteristika za organizatora igre na Starom kontinentu. Drugačijim od ostalih ga čini raspon ruku od čak 206 samtimetara i naravno brzina kretanja u svim pravcima sa i bez lopte.

Kada pričamo o ofanzivnim sposobnostima Rikija Rubia moramo istaći da se radi o višegeneracijskom talentu koji u svojoj igri poseduje mali broj nedostataka.

Počećemo od igre 2 na 2 u kojoj je bio jedan od najdominantnijih jedinica čak i na nivou NBA lige. Pre svega vidi sve na terenu i ono još važnije u stanju je da pusti pas na bilo koju poziciju na terenu. Sve to ne bi bio u stanju da uradi da ne osvaja prostor na dovoljnom nivou, a to čini na obe strane terena bez obzira na vrstu bloka koju dobije. Tako odaje utisak da je uvek na pravom mestu odakle je pretnja na sva tri načina – dodavanje, šut, prodor. Iako se ne ističe visinom veliki raspon ruku mu omogućava veću slobodu u dodavanjima gde ga je daleko teže braniti sa bekovima. Sve navedeno zajedno daje prozivod da i uz manju minutažu prošle dve sezone je bio odličan razigravač, pre svega direktnih partnera u igri dva na dva, poput Džereta Alena.

Američkog centra će na ovdašnjim parketima zameniti Jan Veseli i Vili Hernangomez, verujemo potpuno jednoko, a profitiraće i ostala tri igrača pozicionirana po kornerima i 45 stepeni.
Osećaj za asistenciju ne može da se nauči ili dobije kroz karijeru, a on se možda i bolje od pika vidi u nasumičnim situacijama na terenu kada do izražaja dolazi lucidnost i brzina pronalaska rešenja i to izdvaja Rubija od konkurencije.

Kada kreira poene sam za sebe najviše se oslanja na prodor koji deluje poprilično jednostavno, a sve je samo ne to. Do koša većinom ide pravolinijski bez naglih promena ritma ili pravca kretanja i nekako uvek uspe da nađe put do samog obruča bez obzira da li je u pitanju leva ili desna strana. Tu mogućnost mu pre svega pružaju duge ruke i odlična amortizacija kontakta, gde bez obzira što ima defanzivca na sebi odlično štiti loptu telom i pravi dovoljnu prednost da postigne koš. Pri samom spuštanju lopte u dribling dobro čita poziciju odbrambenog igrača gde uz jednu do dve finte polaska ili šuta stvara prostor kojim nesmetano ulazi do reketa.

Šut nije njegov najjači adut kroz karijeru, ali je na njemu radio tokom boravka u Americi i unapredio ga na sasvim solidan nivo, dovoljan da ga protivnici neće braniti ispod bloka. Kao i kroz celu karijeru, tako i sada je efikasniji i raznovrsniji u pokušajima sa poludistance, gde je pored šuta iz driblinga pretnja i iz kretnje. Najčešće šutira iz pika nakon spuštanja unutar linije 6.75 metara ako se centar nalazi u dropu, gde bez obzira na ruku iz koje pokušava ili strane na koju je napao procenti ne variraju previše.

Za razliku od toga kada je centar u dubini, ako je iznudio preuzimanje ređe će se oslanjati na šut, pre svega zbog sporog izbačaja. Jedan je od rekih koji se i dan danas iz izlaznih kretnji otvara na pet do šest metara od koša, gde po prijemu, ukoliko je ušao nogama dobro u šut može da bude veoma efikasan, ali i da traži druga rešenja shodno situaciji.

Konstantnost sa distance je najveća mana u njegovoj igri, gde bez obzira na bolje procente poslednjih godina. Tako smo svedočili istoriji kada je u Njujorku šutirao 8 od 8 za tri poena, ali i mnogim drugim mečevima kada se nalazio na oko 20% uspešnosti. U teoriji je sposoban da pogađa iz svih pozicija, nevezano za ruku iz koje diže šut, ali se u praksi najefikasnije pokazao iz mesta, kada ima dovoljno vremena da namesti izbačaj.

Za gotovo stalnog člana španske reprezentacije nema potrebe posebno obrađivati temu tranzicije, jer bi nam za nju trebao poseban tekst. Dovoljno je reći da istu rešava na gotovo sve načine, da li poentiranjen ili asistiranjem, manje je važno, jer brzina donošenja odluka svakako dolazi do izražaja kada naspram sebe ima nepostavljenu odbranu.

U svojim najboljim godinama Rubio je bio vrsan defanzivac, za šta je i dobio priznanje 2009. godine od ACB lige. U NBA ligi je manjak atleticizma došao do izražaja, posebno kada je postao veteran i kada su povrede učinile svoje, ali ono što ga i dalje ističe je brzina reakcije. Tako je u stanju i dalje da isparira svim spoljnim pozicijama, bar na nivou Evrolige, gde dugim rukama, snagom gornjeg dela tela i iskustvom nadomešćuje manjak visine.

Baš sa više puta pomeutim rasponom ruku ume da bude prvi čovek u presingu svoje ekipe, gde sa prostorom koji pokriva plejmejkerima odaje utisak da ih brani krilni igrači.

Centre ne može da brani duže od par sekundi bez pomoći saigrača, ali je izuzetno uporan u nameri da ne prime loptu. Pre svega na način da može da ih brani ispred, ali i često da im izmakne dežište, podvuče se i faktički on pokupi eventualni pas o parket.

U timskim zadacima se uvek isticao kao poslušan igrač kome je koncentracija uvek na vrhunskom nivou. Često vreba loptu na liniji pasa ili sa strane pomoći, gde dalje lako transformiše celu ekipu iz odbrane u napad.

Usled čestih povreda u poslednjih nekoliko sezona postoji opravdan strah od fizičkog stanja Rikija Rubia, ali u koliko je bar na 50% svojih mogućnosti nema sumnje da će predstavljati veliko pojačanje za ekipu Rožera Grimaua.

Ostaje nam da vidimo kakva će mu uloga biti namenjena kao i kada će uslediti njegov drugi debi u dresu katalonskog kluba.

Piše: Marko Vudragović

BONUS VIDEO: