Srpsko-ruska priča o tvrdoglavom stvaranju bisera: Odlazak košarkaškog fanatika

(Specijalno za Meridian sport: Vladimir SPIVAK)

U ruskoj košarci sam, u raznim ulogama, skoro 15 godina. I uvek mi se činilo da nedostaju značajne harizmatične ličnosti koje su zaljubljene u svoj posao. Koje se ne plaše da iskreno govore o problemima u našem sportu i tvrdoglavo ulažu silne resurse u košarku.

Nažalost, od prošle nedelje, takvih ljudi je manje. Jedan manje.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Predsednik Avtodora iz Saratova, Vladimir Rodionov, preminuo je prošlog ponedeljka u 77. godini života. Tri dana pre toga otišao je u bolnicu sa idejom da će izaći pre Nove godine. Sudbina je htela drugačije.

Rodionov je legenda ruske košarke. Bez ikakvog preterivanja.

Devedesetih je bio veoma uspešan biznismen u Saratovu, gde je posedovao sve, ponekad cele ulice. Ali, 1993. je ljubav prema košarci dovela do stvaranja kluba Avtodorožnik (kasnije je ime skraćeno na Avtodor). Pre Rodionova nije bilo košarke u Saratovu – sa populacijom od skoro milion ljudi.

Vladimir Evstafjevič nije štedeo za klub, ulagao je svoj novac i vrlo brzo počeo došao do zaključka da je mišljenje bilo koje druge osobe – pogrešno.

Ponašao se autokratski i tvrdoglavo, ali sa apsolutnom strašću prema košarci.

Brzo je shvatio da kao trener može da pomogne klubu – 1997. i 1998. vodio je Avtodor do srebrnih medalja na prvenstvu Rusije. Klub iz Saratova je 1998. godine učestvovao i u Evroligi, gde je ostvario istorijsku pobedu nad Panatinaikosom.

Od tada, Rodionov se nikada nije toliko rezultatski popeo, ali je tih godina učinio verovatno najvažniju stvar za rusku košarku. Godine 2000. „braća“ Sergej Monja iz Saratova i Viktor Hrijapa iz Kijeva, debitovali su za Avtodor.

Ne moram da vas podsećam šta su ti ljudi postali za rusku košarku? Sećate se Evrobasketa 2007, Olimpijskih igara 2012? Finala Evrolige 2016?

Rodionov je voleo da radi sa mladima. Pošto je uspeo sa Hrjapom i Monjom, proveo je ostatak života pokušavajući da pronađe talenat istog nivoa. Svake dve-tri godine u omladinskom timu Avtodora pojavljivali su se igrači koji će „sigurno doći do NBA“. Artem Zabelin, Artem Klimenko, Nikita Mihajlovski… Malo je verovatno da ih se sećate.

Lako postajući fascinirani talentom nekih košarkaša, Rodionov im je vrlo brzo i kačio teške etikete. A oni nisu mogli da se nose sa takvim teretom.

„Do prošle nedelje smo Vladimir Evstafjevič i ja išli na utakmice naših omladinaca i stalno razgovarali, planirali kako da razvijemo mlade igrače našeg kluba“, kaže mi sadašnji trener Avtodora Milenko Bogićević. “Ove sezone u VTB Jedinstvenoj ligi smo sa velikom razlikom najmlađi tim“.

Bogićević je više od deset godina bio pomoćnik Saši Obradoviću u raznim timovima, a ovu godinu je počeo kao trener u Saratovu.

“Sviđa mi se ovde. Znam da ne vole svi Saratov kao grad, ali meni je glavno da mi ovde veruju. Nekoliko meseci ovde nisam čuo ništa osim reči podrške od Rodionova i celog rukovodstva.“

Ali…

„Smrt predsednika bila je veliki šok za sve u timu. Bili smo na putu za Krasnojarsk. Ova vest nas je sve apsolutno ’ubila’. Rodionov me je impresionirao kao čovek koji je apsolutno strastven za svoj posao. Imao je veliku energiju, uprkos poodmaklim godinama”, sa setom se seća Bogićević.

Istovremeno, Rodionov je bio stroga osoba sa kojom se nije moglo raspravljati. U radu se to ogledalo, pre svega, u brzim otpuštanjima trenera.

Bogićević je 24. trener Avtodora u poslednjih deset godina. Dvadesetčetvrti! Štaviše, na spisku onih koji su radili nekoliko meseci u klubu tokom ovog perioda nalaze se, na primer, svetski šampion Gordon Herbert, sam Vladimir Rodionov, ali i ovde dobro poznati Dušan Alimpijević.

Mladi srpski trener je u Saratov stigao u sezoni posle debija u Evroligi sa Crvenom zvezdom, kao jedan od najtalentovanijih stručnjaka Evrope. Pozvan je, između ostalog, da radi sa jednim od najboljih mladih igrača, Nikitom Mihajlovskim. Ali, priča nije uspelo. Alimpijević je napustio Saratov dva i po meseca nakon imenovanja za prvog trenera.

Dušan nije želeo za nas da komentariše, jer je kratko bio u Saratovu, poručivši samo da „veoma žali zbog smrti Rodionova i činjenice da je svet košarke izgubio još jednog košarkaškog fanatika“.

Mislim da je to savršena karakteristika Rodionova. I, ma kako se ko odnosio prema njemu i kako se on odnosio prema bilo kome – njegova smrt sigurno nikoga nije ostavila ravnodušnim. Baš kao i njegov život.

Počivaj u miru, Vladimire Evstafjeviču.

Bonus video: