Zavesa je spuštena na još jednu evroligašku sezonu. Ponovo uz čudan ukus i bez aplauza. Publika nije zadovoljna izašla s crveno-bele projekcije, koja je u jednom trenutku imala sve elemente da postane blokbaster o kojem će se pričati.
Epizode su imale scene ovekovečene sa nekoliko rekorda. Trupa Saše Obradovića je dosegla do 21. pobede, čime je i procentualno došla do istorijskog maksimuma – ponovila trijumfalni niz od sedam utakmica, u svojim redovima imala najboljeg asistenta lige…
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Činilo se da je tragove prošlosti ostavila iza sebe i da može da napravi iskorak na koji se čeka deceniju na Malom Kalemegdanu. Bila je na korak da ostvari snove. Samo dve pobede od sigurne zone plej-ofa, ali nije uspela da isprati ambicije i drugu godinu zaredom je stala na prvoj prepreci u plej-inu.
Utakmica sa Barselonom bila je personifikacija Zvezdinog slobodnog pada u finišu evroligaške sezone. Iako su trojke Vila Klajburna bile primarni utisak prvog poluvremena, segment igre koji je najbolje oslikao šta se desilo sa igrom Obradovićevog tima jesu skokovi. Ekipa koja je došla u Blaugranu da ostavi sve što ima – u utakmici sezone – gde je logika govorila da je borba primarni način igre, tokom čitavog prvog poluvremena gledala je momke u teget-bordo dresovima kako kupe loptu iznad obruča.
Zvezda, kao najbolja skakačka ekipa u Evroligi (!?) dozvolila je Barsi da za 20 minuta ima devet skokova više od nje. Inače, tim Ćavija Paskvala je 16. po tom parametru u kompletnoj ligi. Sinoć je glumio Zvezdu iz svojih najboljih dana, dok je Zvezda izgledala kao da je zaboravila kako i zašto je u jednom trenutku bila najveći hit Evrolige. Borba, odbrana, svaki posed kao da je poslednji…
Jeste, crveno-beli su sinoć zvanično ostali bez plej-ofa, ali ruku na srce – znatno ranije su sami sebe otpisali. Poraz od Partizana pred svojim navijačima svakako je jedan od onih iz kategorije koji nisu smeli da se dese. O onom prvom večitom derbiju, kada je ispustila +16, da ne pričamo. Šta bi bilo kad bi bilo…omiljena kategorija kod Srba. Da se pobedio Bajern, da je bilo drugačije suđenje u Pireju, da je Zvezda našla snage da pobedi Makabi u Beogradu, da nije odigrala bez pravog stava protiv Valensije u Pioniru, da nije krenula iz minusa od dva poraza…
Isto može da se kaže za igrački kadar i povrede koje su umnogome uticale na početak sezone. Ajzea Kenan završio je i pre nego što je počeo. Hasijel Rivero kao prvi centar povredio se na prvom meču protiv Olimpije. Tajsonu Karteru posle blistave partije i pobede nad Fenerbahčeom u Istanbulu konstatovana je embolija. Devonte Grejem, kao možda i najzvučnije pojačanje, doživeo je povredu koja je, ispostaviće se, odredila njegovu dalju sudbinu u crveno-belom.
Ali, uprkos svemu što je Zvezda doživela već posle nekoliko nedelja od kada je karavan započeo – uspela je da izađe na pravi put i pod vođstvom Saše Obradovića koji je zamenio Janisa Sferopulosa, dođe u situaciju da joj nedostaje tako malo. Deseto mesto nije neuspeh kada se pogleda konkurencija, ali nikako ne može da se nazove uspehom, pogotovo zbog ambicija i ulaganja. I zbog toga što se sve ponavlja.
Delovalo je da ova generacija ne vuče senke iz prošlosti. Da se ne obazire na decenijski post i da bi mogla da krene putem istorije. Ispostavilo se da senke prošlosti i dalje lebde nad Malim Kalemegdanom.
Pojedine odluke dodatno su unele mističnost u celu priču. Čovek koji je bio jedan od glavnih razloga zbog kojih je Zvezda preokrenula sezonu ispario je iz 12. Donatas Motiejunas od prvog trenutka bio je primer kako treba da se ponaša igrač Zvezde, da bi Obradović ipak rešio da mu više nije potreban kada se vratio Hasijel Rivero. Svakako je to značilo određena pomeranja u centarskoj rotaciji, koja su prirodna i zbog godina koje ima Litvanac, ali protiv Partizana u ABA ligi, gde je Džoel Bolomboj ostao van protokola, bilo je jasno da pogled Obradovića više ne traži Motiejunasa. Zbog čega? Čućemo nekada odgovor.
Još jedna senka koja je dugo levitirala hodnicima u Pioniru jeste status Jaga dos Santosa. Verovao je Obradović omalenom Brazilcu kada mnogi nisu. On je davao koliko je umeo i znao. Zbog njega je trener Zvezde pomerio Grejema iz rotacije. Delovalo je da ima ogromno poverenje, da bi u ključnom delu sezone Jago jednostavno prestao da bude potreban. Ispostavilo se da su dvojica igrača koja su stigla da ugase požar početkom sezone i značajno pomogla u tome da se problem reši (jedini večiti derbi koji je Zvezda ove sezone dobila bilo je na krilima Brazilca) – na kraju sklonjena u stranu.
I odlazak Milana Minića, asistenta u stručnom štabu, nije imao najsrećniji tajming, ali o tome se suviše malo zna da bi se pominjalo u ovom sumiranju. Isto, međutim, ne važi za odluku da Ognjen Dobrić, čovek koji je odigrao toliko utakmica protiv Kevina Pantera, ostane nemi posmatrač utakmice u Barseloni, posebno u momentu dok su domaći plesali po parketu ka +22. Kapiten Crvene zvezde Meridianbet, inače zdrav i spreman, a koji je pre dve nedelje dao 19 poena Parizu, gledao je najvažniji meč u sezoni s klupe.
Senke su se nadvile nad Kalemegdanom i nisu dopustile da Zvezda bude ono što jeste bila u jednom trenutku sezone. Iako se činilo da će generacija ostaviti repove prošlosti iza sebe, na kraju je reprizirala stare sezone crveno-belih, uz poruku Džordana Nvore koja može da bude ohrabrujuća – da će naredna doneti kulminaciju koja se čeka deceniju, što bi zapravo i bio prirodan put kluba koji je tokom prethodnog leta konačno dobio sigurnost u vidu trogodišnje licence.
Možda se nepotrebno mnogo pričalo o Fajnal-foru već u prvoj godini započetog procesa, ali ako se postojeće jezgro igrača ostane na okupu i istovremeno dodatno nadogradi – naredni korak bi zaista mogao da odvede Zvezdu u hodnike barem plej-ofa.
Bonus video:
