Amerikanci imaju više, jače, skočnije, brže klince ne starije od 17 godina. Imaju i sedam uzastopnih titula prvaka sveta u ovoj konkurenciji.
Srbi imaju znanje, disciplinu, vic… Imaju vanserijskog bisera Nikolu Kusturicu, ali i imaju jedni druge. Iako su tako mladi, jasno se vidi zajedništvo koje je stvoreno kroz evropsko zlato.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Ovo je bio glavni narativ svih koji su u Istanbulu gledali dosadašnji tok skupa najtalentovanijih igrača sveta „U17“, a uoči finala između Srbije i Amerike. Borbe za zlato. Lepo zvuči, iako je, suštinski, značilo da su male šanse da će Orlovi slaviti titulu.
I nisu. Ali imaju pravo da slave herojski nastup na ovom turnuru!
SAD – Srbija 107:81 (30:19, 27:26, 24:16, 26:20)
SAD: Bouman 6, Montgomeri 4, Dotri 15, Kolins 2, Pejdž 11, Vilijams 9, Jang, Kroford 3, Blek 12 (10 as), Bumtje Bumtje 20 (15 sk), Roser 23, Dempir 2.
Srbija: Galić, Đurović, Stepanović 3, Simjanovski 7, Veselinović, Lukić 16 (6-4 trojke, 7 sk, 4 as), Šaponjić, Miladinović 9 (5 sk), Bjelica 2 (4 as), Kusturica 37 (12-7 za dva, 11-2 trojke, 22-17 penali, 9 sk), Miličić 5, Pavlović 2.
Tako je i počelo odmeravanje snaga. Ekipa Stevana Mijovića je imala ideju, ali je Amerika odgovorila snagom. Protivnik je bio agresivan na lopti, udvajao, sekao napade Orlića i trčao u kontre. Zakucavanje za zakucavanjem podizalo je naboj kod momaka u belim dresovima, ali su hladnokrvni ostajali klinci u plavim uniformama.
Trojka Ognjena Simjanovskog povukla je ručnu kod kola koja su išla nizbrdo u petom minutu, da bi bomba uz faul Matije Lukića definitivno trgla Orliće i smanjila na minus četiri – 20:16.
Ipak, uvek bi Amerikanci odgovarali nekom brzom, ludom trojkom, ili zakucavanjem posle ofanzivnog skoka. To su bile bolne tačke za Mijovićeve klince, koliko god izgledali dobro „u polju“.
Primetili ste da još nismo pomenuli Nikolu Kusturicu. Zato što je on radio sve i radio je tako dobro da će – ako se potvrdi njegov transfer u UCLA – svi protivnici dobro upamtiti njegov lik i delo. Ovaj čudesni dečak plesao je, kupio lopte, pogađao slobodna bacanja… Ubacio je 21 poen za poluvreme (11-10 penali)!
Lukić je pogodio tri trojke, borili su se i drugi momci sjajno… Ali, na veliki odmor su otišli sa 12 poena zaostatka (57:45). Bili su u nekoliko navrata na minus pet, ili barem na jednocifrenom zaostatku, ali morali su malo koncentrisanije da bi se nadali preokretu. Morali su pažljivije sa loptom i jače u odbrani od skoka u napadu.
Lakše reći nego učiniti.
Iako su na jednoj strani terena trojkama drugo poluvreme otvorili Lukić i Kusturica, Amerikanci kao da su se tek razleteli, dok su Plavi, malo po malo, gubili energiju. Gubili su i mirnoću, snagu… I korak za rivalom.
Iz minuta u minut, razlika je postajala sve veća. Dečaci iz Srbije su se borili koliko su mogli do kraja, pokazali karakter u tom smislu, Kusturica došao do nestvarne predstave ( ali Amerika je bila… Pa, bila je bolja.
I zato je osam šampionata uzastopno prvak u ovom uzrastu.
A Srbija je šampion Evrope i vicešampion sveta. Što je spektakularno i ogroman motiv za ove dečake. Ogroman podstrek da nastave ispravno da rade, jer su videli dokle mogu da stignu. Videli su gde je sam vrh. I njemu pripadaju.
Bonus video:
