Završetkom U16 Evrobasketa spuštena je zavesa na reprezentativno leto mlađih muških selekcija. Srbija ga je okončala sa dva srebra i dva deveta mesta, ali i drugim najboljim zbirnim učinkom kada se u obzir uzmu plasmani sve četiri generacije.
Najveći uspeh ostvaren je na Svetskom prvenstvu za igrače do 17 godina. Srbija je preko Litvanije i Turske stigla do prvog finala u istoriji na ovom takmičenju, gde je morala da pruži ruku neprikosnovenim Amerikancima.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Centralna figura ekipe bio je Nikola Kusturica. Novi član UCLA prosečno je beležio 24,6 poena, 6,9 skokova, 2,7 asistencija, 2,3 ukradene lopte i 1,7 blokada, a turnir je završio sa 37 poena u finalu. Izabran je u idealnu petorku prvenstva, dok su se istakli i Matija Lukić sa 16,1 poenom i Ognjen Simjanovski sa 10,7 poena i 4,1 asistencijom po utakmici.
Potvrda uspešnog leta stigla je nekoliko sedmica kasnije u Ljubljani, gde je reprezentacija do 20 godina dobila prvih šest utakmica na Evrobasketu. U polufinalu je savladala Španiju, pre nego što je domaća Slovenija u borbi za zlato slavila.
Nikola Džepina bio je najbolji igrač Srbije i član idealne petorke turnira. Prosečno je beležio 13,9 poena, 6,6 skokova i 1,9 blokada, dok je Andrej Lučić dodavao 13,6 poena. Značajan doprinos dali su i Miloš Šojić, Aleksa Stanojević, Mitar Bošnjaković i ostali članovi talentovane generacije.
Selekcije do 18 i 16 godina zaustavljene su u osmini finala, ali su potom izvukle maksimum iz nastavka takmičenja i zauzele deveta mesta.
Kod juniora su glavne napadačke uloge imali Đorđe Gnjato sa 13,4 poena, Andrej Bjelić sa 12,4 i Vuk Danilović sa 11,7 poena po utakmici. Luka Roganović bio je najkorisniji igrač ekipe, dok je Luka Živojinović prosečno beležio 2,3 blokade.
Kadeti su posle teškog početka i poraza od kasnijeg prvaka Letonije u osmini finala pokazali karakter i vezali tri pobede. Sačuvali su mesto u A diviziji i osvojili najbolju moguću poziciju nakon eliminacije, a reprezentativno leto zaključio je Luka Panić pogotkom za pobedu nad Turskom u poslednjim sekundama.
Filip Mrđen predvodio je ekipu sa 15,4 poena, Panić je uz 11 poena delio 5,7 asistencija, dok je Pavle Jovanović prosečno hvatao 7,6 lopti.
Srbija ispred Francuske po medaljama
Konačan bilans može da se posmatra iz dva ugla. Prvi i najjednostavniji predstavlja klasična tabela medalja, u kojoj se prvo gleda broj zlata, potom srebra, pa bronze.
Kad se izdvoje samo evropske reprezentacije, Slovenija zauzima prvo mesto zahvaljujući titulama na U18 i U20 Evrobasketu. Letonija je druga sa kadetskim zlatom, dok je Srbija sa dva srebra na trećoj poziciji i ima najbolji bilans među selekcijama koje nisu postale prvaci.
Prema tome, Srbija je po broju i sjaju medalja uspešnija od Francuske, koja je osvojila srebro na U16 i bronzu na U18 Evrobasketu. Španija je dva puta bila treća, Italija je stigla do juniorskog srebra, dok je Letonija predvođena MVP-jem Bendžaminom Berueom prvi put postala kadetski prvak Evrope.
Francuska najkonstantnija, Srbija odmah iza
Drugačiju sliku daje model koji vrednuje plasmane svih generacija, a ne samo osvojene medalje. Ako se pobedniku svakog takmičenja dodeli 16 bodova, drugoplasiranom 15 i tako redom do jednog boda za 16. mesto, dobija se nezvanična tabela ukupne uspešnosti.
Neučešće donosi nula bodova, dok je na U17 Svetskom prvenstvu vrednovan stvarni plasman u konkurenciji svih reprezentacija.
Francuska je prema ovom kriterijumu imala najkompletnije leto. Bila je druga na U16 Evrobasketu, treća na U18, četvrta na U20 i peta na Svetskom prvenstvu do 17 godina, pa nijedna njena selekcija nije završila ispod petog mesta.
Srbija je zahvaljujući dvama finalima sakupila 46 bodova i zauzela drugu poziciju. Deveta mesta kadeta i juniora donela su manje bodova, ali nisu poništila odličan ukupan bilans niti utisak koji su ostavile generacije predvođene Kusturicom i Džepinom.
Slovenija je osvojila najviše zlata, ali su njene najmlađe selekcije zauzele deveto i 15. mesto. Španija je nastavila tradiciju osvajanja medalja i bila među prve četiri na sva tri Evrobasketa, dok nije učestvovala na U17 Mundobasketu. Turska i Litvanija ostale su bez odličja, ali su bile prisutne na sva četiri velika takmičenja i ostvarile stabilne rezultate.
Dva načina rangiranja zato nude različite, ali podjednako važne zaključke. Slovenija je osvojila najviše titula, Srbija je igrala dva finala i uzela najviše medalja među selekcijama bez zlata, dok je Francuska pokazala najveći kontinuitet kroz sve uzraste.
Za Srbiju je posebno važno što su Kusturica i Džepina dobili pojedinačna priznanja, još nekoliko igrača skrenulo pažnju, a dve generacije pokazale da mogu da se bore za medalje na najvećoj sceni.
Dva srebra zato nisu samo uspeh jednog leta, već lep zalog za godine koje dolaze.
Bonus video:
