Iako već neko vreme mečevi Crvene zvezde Meridianbet u Evroligi nose etiketu “najvažnijih”, zbog svega što se desilo u protekle dve sedmice, večerašnji okršaj sa Parizom definitivno može da nosi i prefiks “meč sezone”. Pobeda čuva nade o plasmanu u plej-in, a uz malo sreće i dobre rezultate u preostala dva kola, potencijalno i plej-of – poraz bi mogao skupo da je košta.
A u poslednjem meču ligaške faze pred navijačima u Beogradskoj arena, crveno-beli će za protivnika imati ekipu koja odavno nema šanse za doigravanje, ali je to nije sprečavalo da uzima skalpove brojnim rivalima i kroji izgled tabele – samo prošle sedmice je bacila na kolena Olimpiju iz Milana i saplela je u trci za gornji dom.
Do vezanih trijumfa nad Virtusom i Manekenima, ekipa iz Grada svetlosti došla je sa novim trenerom – zvanično najmlađim u istoriji Evrolige, Julijusom Tomasom. Doskorašnji asistent Frančeska Tabelinija dobio je poverenje uprave nakon što je došlo do rastanka sa italijanskim stručnjakom i zasad ga u potpunosti opravdava.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
A 28-godišnji Julijus je učenik Tomasa Isala, čoveka koji je Parizu doneo trofej Evrokupa i plasman u Evroligu. Zajedno su sarađivali još u nemačkom Bonu, koji je oduševljavao načinom igre, ali i rezultatima, pa je mimo svih očekivanja 2023. podigao i pehar FIBA Lige šampiona. Tad je u stručnom štabu uz Isala i Tomasa bio i srpski trener, Marko Stanković, koji je iz uloge asistenta i desne ruke finskog stratega, stigao i do pozicije šefa struke Bona, sa kojim ove sezone beleži odlične rezultate.
Zato je dolazak Pariza u glavni grad Srbije, bio idealna prilika da se kroz razgovor sa Stankovićem upoznamo sa novim trenerom ovog francuskog tima, koji će večeras biti prepreka Crvenoj zvezdi u pohodu na drugu fazu takmičenja u Evroligi.
“Iznenadila me je odluka Pariza da promeni trenera. Međutim, kada sam saznao da Frančesko Tabelini više nije na toj funkciji, bio sam ubeđen da će Julijus dobiti priliku da vodi ekipu barem do kraja sezone. On je izuzetno posvećena osoba i veliki radnik, a tamo je već treću sezonu. Prvu je proveo sa trenerom Isalom, drugu je bio pomoćnik Tijagu Spliteru na evroligaškom nivou, a ove godine je, pored te uloge, dobio i značajno veća ovlašćenja. Praktično je kao prvi pomoćnik imao ulogu ‘drugog glavnog trenera’”, istakao je Marko Stanković u razgovoru za Meridian sport.
Stvorio je odličan odnos sa talentovanim nemačkim trenerom tokom perioda koji su zajedno proveli u Bonu, te su i danas redovno na vezi.
“Često smo bili u kontaktu tokom sezone. Dok sam radio sa Isalom u Bonu, bio sam u sličnoj poziciji – formalno pomoćni trener, ali sa dosta odgovornosti koje obično nosi prvi trener. Razmenjivali smo mišljenja i stavove o stvarima koje su bile pod njegovom nadležnošću u Parizu ove godine. Poznavajući njega, njegove ambicije i to koliko dobro poznaje sistem koji želi da sprovodi, nisam bio iznenađen što su u Parizu odlučili da baš njemu ukažu poverenje. Na kraju krajeva, tri utakmice i tri pobede do sada, uključujući i veoma bitnu pobedu protiv Nantera u borbi za drugo mesto u Francuskoj, apsolutno opravdavaju njihovu odluku”.
Logika Pariza iza odluke da tim poveri tako mladom stručnjaku stoji u želji kluba da nastavi sa stilom koji je u francusku prestonicu pre tri godine doneo Isalo.
“To je sistem koji nas je vodio ka uspehu. Mi smo kao treneri odrastali uz taj sistem i bili smo veoma uspešni, pa je nekako i logično da se vežeš za to. Potrebno je imati određeno iskustvo u regrutovanju igrača za takav model igre kako bi on ponovo bio uspešan. Ako je neko kompetitivan da taj sistem održi i da razmišlja o daljim koracima, to je svakako Julijus.“
Tokom zajedničke saradnje u Nemačkoj, Tomas je pokazao veliku posvećenost.
“Kad sam ja došao ovde, on zvanično nije bio član stručnog štaba jer je bio prvi trener druge ekipe, ali je to momak koji je bio apsolutno na svakom treningu. Neverovatno posvećen praćenju i analizi naših utakmica, tako da on samo zvanično nije bio deo štaba, a zapravo je radio mnogo sa nama, koliko i sa svojom ekipom. Koncept u Bonu je takav da šest ili sedam najbitnijih igrača iz druge ekipe dopunjuju roster prve postave. Praktično treniramo zajedno, gajimo iste koncepte i radimo na unapređivanju igre kroz iste teme. Čitava filozofija, napadačka i odbrambena, koju smo razvijali. Julijus to dobro koristi sa ovom ekipom Pariza, imajući u vidu i igrače koje su angažovali, a koji su sposobni da prate takav sistem.”
Zbog svega, Stanković večeras očekuje interesantan duel između Crvene zvezde i Pariza.
“Biće izuzetno zanimljivo. Zvezda je pod imperativom pobede ukoliko želi da ostane u trci za plej-in. Veliku prednost vidim u domaćem terenu i navijačima, ali i iskustvu trenera Saše Obradovića. On ne samo da je dokazan na internacionalnom nivou, već odlično poznaje sistem Pariza. Susretao se sa tim konceptima u Francuskoj dok je vodio Monako i sigurno zna kako da pripremi ekipu za takav stil igre.”
Iako iz takmičarske perspektive predstojeći duel ima značajno različitu težinu za crveno-bele i njihove goste, šef struke Bona ne sumnja da će ekipa njegovog mladog kolege ostaviti i poslednji atom snage na parketu Beogradske arene.
“Na ruku Parizu ide to što dolazi nakon nekoliko vezanih pobede i u sjajnoj je formi. Tačno znaju šta žele, igraju sa ogromnim samopouzdanjem, uz prepoznatljiv šut za tri poena i tranziciju. Iako nemaju rezultatski pritisak oko plasmana u narednu fazu, trener Tomas je veoma ambiciozan i studiozan. Sigurno će igrati kao da im je poslednja utakmica u sezoni ili meč za Fajnal-for, tako da ne treba očekivati nikakvo opuštanje.”
Jasno je šta će biti od ključne važnosti za Crvenu zvezdu u večerašnjem susretu.
“Ne morate biti veliki stručnjak da biste shvatili da je ključ pobede protiv Pariza – tranziciona odbrana. To je broj jedan. Opasni su i u kasnim fazama poseda. U poslednjih pet-šest sekundi napada odlično igraju izolacije za Hifija ili koriste dinamične ‘go-screen’ situacije. Čak i kada deluje da nemaju ideju ili izgrađenu prednost, jako se brzo adaptiraju. Uz to, izvrsni su u skoku u napadu.”
“Želimo plej-of i mesto u Evropi – drago mi je što su srpski treneri i dalje cenjeni”
Posle analize Pariza i zamisli mladog trenera koji ga predvodi sa klupe, osvrnuli smo se na dešavanja u Stankovićevom timu. Bon uprkos brojnim promenama koje je doživeo minulog leta, beleži odlične rezultate i posle 29 odigranih mečeva je četvrti na tabeli Bundeslige sa učinkom 18-11.
“Minulog leta ostao je jedan jedini igrač iz prošle sezone – Jonatan Bere. On se, nažalost, povredio već na početku priprema, a nakon toga je otišao na operaciju kolena i još nije zaigrao. Ako izuzmemo njega, ovo je apsolutno nova ekipa. Očekivali smo da će nam biti potrebno malo više vremena da se uklopimo i da se momci adaptiraju na ligu. Neophodno je vreme da se kockice slože, a mi smo već od prvog FIBA prozora u novembru počeli da igramo znatno bolje. Beležili smo bolje rezultate i sa pozicije ispod plej-ina smo se za pet-šest kola popeli do mesta koje vodi u plej-of. Posle završetka prošle sezone na 14. mestu, trenutna situacija na tabeli nam nalaže da budemo zadovoljni do sada učinjenim. U poslednjih pet kola se nadamo dovoljnom broju pobeda za ostvarenje ciljeva: obezbeđivanje plej-ofa sa jednog od prva četiri mesta i osiguravanje Evrope naredne sezone.“
Srpski stručnjak je bio najpre asistent Isalu, pa potom i Roelu Mursu, a nakon rastanka sa belgijskim stručnjakom sredinom minule sezone, dobio je poverenje uprave i čini se da ga je u potpunosti opravdao.
“Ovo mi je prva sezona u kojoj sam selektirao ekipu i vodio je od samog početka. Prošle godine sam preuzeo tim negde na polovini sezone i praktično smo odmah počeli sa regrutovanjem igrača i planiranjem rostera za ovu godinu. Generalno smo veoma zadovoljni, naročito činjenicom da klub gleda na duže staze. Imam dugoročan ugovor, a svi igrači koje smo potpisali prošlog leta su vezani na bar dve godine, neki i sa opcijama. Određene igrače smo tokom sezone već produžili do 2028. godine.”
Uz Stankovića, Srbija ove sezone ima još nekoliko predstavnika na klupama nemačkih timova. Lazar Spasić je dobio priliku u Oldenburgu, Svetislav Pešić se vratio u Bajern, a Miteldojčer je sredinom takmičarske godine zaposlio Milenka Bogićevića.
“Drago mi je što su srpski treneri i dalje cenjeni, ne samo kod nas, već i u Evropi i svetu. U Nemačkoj su prvenstveno cenjeni zbog svih dobrih rezultata koje su ostvarivali godinama unazad. Od Svetislava Pešića, preko Saše Obradovića, Saše Đorđevića ili Dejana Radonjića… Ono što mi je posebno drago, osim toga što naši treneri dobijaju priliku, jeste činjenica da u Nemačkoj sve više šansi dobijaju i mlađi stručnjaci.“
I ne samo da su srpski treneri dobili priliku, već je i maksimalno koriste.
“Bajern se trgao otkako je trener Pešić, kao iskusni stručnjak, preuzeo ekipu. Takođe, Spasić radi odličan posao sa Oldenburgom – podigao ih je iz zone ispadanja do borbe za plej-in i plej-of. Nedavno su pobedili Albu u fantastičnoj završnici. Bogićević takođe radi odličan posao sa Mitldojčerom i mnogo je podigao ekipu od kako je stigao posle FIBA prozora u februaru. Lepo je videti srpske trenere kako nižu uspehe“.
“Pogledajte Monekea ili Ti Džej Šortsa… Evropska košarka nikad interesantnija”
Nemačka liga je ove sezone prilično izjednačena, vodi se velika borba za sve pozicije, a Stanković veruje da je to povezano sa promenom sistema takmičenja i, kao u Evroligi, uvođenjem plej-ina.
“Vlada pravo ‘ludilo’ u svim ligama koje pratim i u kojima učestvujem – prvenstveno mislim na Bundesligu, ali i na Evroligu kao najviši nivo, kao i ABA odakle potičem. Opšta izjednačenost kvaliteta direktna je posledica promene sistema takmičenja. To najbolje vidim kroz Bundesligu. Otkako je uveden format sa šest ekipa u plej-ofu i četiri u plej-inu, kvalitet se neverovatno izjednačio. Drastično se smanjio broj beznačajnih utakmica – do poslednjeg kola maksimiziran je broj mečeva koji su značajni. Što smo bliži kraju, svi smo već u nekom plej-of modu: intenzitet je veći, igra fizički zahtevnija. Čak i sudije na utakmice dolaze sa plej-of kriterijumom, puštaju jači kontakt, što dodatno pojačava zanimljivost takmičenja.”
Prati Stanković redovno i dešavanja u Evroligi – i uživa u vrhunskoj košarci.
“U Evroligi nikada nismo imali više kvalitetnih utakmica i igrača. I to nisu samo momci koji dolaze iz NBA ili su godinama na tom nivou. Veliki broj trenutnih evroligaških zvezda su igrači koji su prethodnih sezona dominirali u Evrokupu i Ligi šampiona. Pogledajte Čimu Monekea koji je bio MVP BCL, ili Ti-Džej Šortsa koji je prošao isti put. Ekipe koje budžetom ne mogu da prate one najbogatije, moraju da imaju vrhunski skauting. One traže igrače sa nižeg nivoa koje mogu da plate, a koji su karakterno i fizički spremni da budu kompetitivni u Evroligi. Evropska košarka je nikada interesantnija i srećan sam što imam priliku da budem deo takvog sistema.“
“Rado gledam Partizan i radujem se svakom njihovom uspehu”
S ozbirom da je radio u omladinskim kategorijama Partizana, s posebnom pažnjom je pratio crno-bele, koji su imali turbulentnu sezonu, te su sa zakašnjenjem uhvatili željeni ritam i nanizali rekordnih šest pobeda.
“Nisam upućen u unutrašnja dešavanja i nemam bliske kontakte u klubu, ali kao neko ko je radio u Partizanu i kome je taj klub blizak, naravno da pratim sve što se dešava. Bilo mi je krivo što je sezona onako počela i svega što se izdešavale ,” istakao je Stanković, pa je nastavio o promeni na klupi crno-belih:
“Da li me je iznenadio dolazak Penjaroje? Ne preterano. Bilo je očekivano da će Partizan tražiti trenera sa evroligaškim iskustvom, a on je u tom trenutku bio jedan od slobodnih na tržištu. Drago mi je što su se takmičarski stabilizovali, iako više nemaju šanse za plej-of. Vidim da su veoma borbeni, da ne odustaju, to je ono što mi se dopada kod ove ekipe.”
Naravno, nije ni njemu promaklo koliko je na rezultate Partizana u Evroligi uticalo višemesečno odsustvo Karlika Džonsa.
“Evidentno je da su povrede ključnih igrača bile najveći problem na početku sezone, prvenstveno mislim na odsustvo Karlika. To je bio ogroman hendikep za Partizan. Trener Penjaroja je imao tu sreću da mu se Džons u jednom trenutku vratio, a sa njegovim dobrim partijama i čitav tim je počeo da se diže. Kada vežete dve ili tri pobede, igrači počinju dodatno da veruju u taj novi sistem i igraju sa mnogo više samopouzdanja. Očigledno je da ovi momci poseduju veliki individualni kvalitet koji je sada konačno složen u pravu timsku celinu. Rado gledam njihove utakmice i radujem se svakom njihovom uspehu.“
“Kod Isala niko ne sme da bude iznad kolektiva – deljenje minutaže sa Slukasom i Nanom uticalo na Šortsa”
Morali smo da se dotaknemo i Tuomasa Isala, danas šefa struke Memfis Grizlisa. Uspeo je da se izbori za svoje koncepte u Tenesiju i pored bunta prve zvezde tima, Dža Morenta.
“On je čovek koji neograničeno veruje u ono što radi i u koncepte koji su mu donosili uspeh. Siguran sam da je, prilikom preuzimanja uloge prvog trenera, o tim principima jasno razgovarao sa ljudima u klubu. Njegov veliki kvalitet je sposobnost prilagođavanja. U jednom razgovoru mi je jasno stavio do znanja da će mnoge koncepte koje smo ranije zajedno igrali morati da menja, jer mu trenutni sastav ekipe ne dozvoljava da ih sprovodi na isti način. Izuzetno je pametan i studiozan trener i sigurno je detaljno analizirao svoj tim.”
Rezultati još nisu došli, ali čini se da Isalo uživa poverenje Memfisa i da je dobio prostor da sprovede svoje zamisli u delo.
“Vidim da u poslednje vreme imaju dosta poraza. Ne znam da li je bilo unutrašnjih problema, ali jedno je sigurno: Isalo uvek vuče poteze koji su u službi tima. Kod njega niko, ni trener ni igrač, ne sme da bude iznad kolektiva. To je ključ njegove filozofije. Čak i kada smo imali neverovatne uspehe sa Ti-Džej Šortsom, kroz Isalov odnos prema njemu, kroz treninge i utakmice, nikada niste mogli da steknete utisak da je Šorts iznad ekipe ili da mu je dozvoljeno nešto što drugima nije. Hijerarhija postoji i ona je uvek u funkciji rezultata. Ne znam kakvi su tačno problemi tamo bili, ali znam da je sve što je Isalo radio bilo sa ciljem da zaštiti ekipu i omogući joj da ostvari najbolji mogući timski rezultat.“
Kad smo već kod Šortsa… Dok je sarađivao sa Isalom i Stankovićem u Bonu, bio je najbolji igrač Lige šampiona. Potom je nastavio da dominira pod vođstvom finskog trenera u Parizu i razbio konkunreciju u Evrokupu, pa je i po dolasku Splitera briljirao, te je i kao ruki ostavljao bez daha svojim partijama u Evroligi.
Usledio je prelazak u Panatinaikos, gde je ipak pao u drugi plan…
“Nisam pratio Panatinaikos toliko detaljno da bih mogao da pričam, ali smatram da Šortsu možda prijaju drugačiji koncepti od onih koje forsira trener Ataman. Ipak su ti sistemi apsolutno opravdani, s obzirom na to da osim Šortsa ima još mnogo vrhunskih igrača o kojima mora da razmišlja. Panatinaikos igra dosta drugačije u odnosu na ono što je Ti-Džej igrao prethodnih godina i mislim da je to najviše uticalo na njegove nešto slabije partije.”
Imao je dobrih momenata, kao protiv Partizana u Areni, kad je bio jedini raspoložen u ekipi Ergina Atamana, ali…
“On je vrhunski takmičar – kod njega se ni na jednom treningu ne može primetiti da ne daje sto posto svojih mogućnosti. Bez obzira na to da li igra pet, deset ili trideset minuta, on će uvek pružiti svoj maksimum. To je jednostavno nešto što nosi u sebi. Ipak, lično mislim da je razlika u sistemu glavni razlog što on ne pruža one prepoznatljive partije na koje smo navikli. Ono što je suštinska promena jeste to što Panatinaikos često igra sa dva plejmejkera ili ‘kombo’ bekova zajedno na terenu. Šorts to ranije nije radio; uglavnom je bio igrač koji je najviše na lopti kao primarni kreator. Deljenje minutaže i poseda, na primer sa Slukasom i Nanom za njega je novina. To je, po mom mišljenju, ključni faktor koji pravi razliku u njegovim igrama u odnosu na prethodne sezone,“ zaključio je Marko Stanković u razgovoru za Meridian sport.
Bonus video:
iskra
Zvezda je igrala kako treba i odnela je pobedu jer i nama je sad apsolutno svaka pobeda važna.
emilija
Nisu bitni treneri nego Zvezda ne sme ovu utakmicu da izgubi…