Majstore, sad zapali jednu na miru...

Ako nešto dovoljno želiš, možda ti se i ostvari.

Prizivali su, maštali, sanjali – da valjevski mangup sa čarolijom u prstima zakorači na Mali Kalmegdan. Nekoliko puta stativa, a onda je ispunio obećanje dogovoreno za dva minuta i konačno zadužio Zvezdinu četvorku.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Prvobitni plan je bio da bude epizodista, Topićev mentor, osigurač… Ali, Miloš Teodosić verovatno kao klinac nije vrteo takav film u glavi. Ni kada je stigao u Zvezdu nije se mnogo toga promenilo. Videlo po prvim rečima u kojima je govorio o lepoti osvajanja sa voljenim klubom.

“Jedan od motiva je Zvezda, a drugi motiv je da se napravi nešto veliko sa Zvezdom. Osvajati trofeje u inostranstvu je sjajno, ali osvajati trofeje sa klubom iz Srbije i sa klubom za koji navijaš je posebno. To je nešto što želim da doživim”, rekao je po dolasku u redove crveno-belih.

“Zapamtite moje reči – Teo će biti pravi kada bude najpotrebnije”

Nešto manje od pola godine kasnije – Teodosić je ispunio san, osvojio je prvi trofej u Zvezdinim odorama. I to kako! Iako je početak Kupa Radivoja Koraća posmatrao iz Beograda, pred polufinale je seo u kola i zapičio za Niš.

Uprkos upitnom zdravstvenom stanju i bez treninga, rešio je da pređe 240 kilometara kako bi pomogao saigračima da odbrane Žućkovu levicu i potpišu niz od četiri pehara zaredom u Kupu, što se nijednom pre nije dogodilo u Zvezdinoj istoriji.

Zagolicao je maštu navijača protiv Čačana, izmamio uzdahe i nagovestio šta sledi. Žreb je nacrtao večiti derbi u finalu, a Teodosić spremio najbolje iz čarobnjačkog asortimana za Partizan. Bilo je apsolutno jasno da je daleko od sto posto, ali isto tako niko nije postavljao pitanje da li će biti u 12. A, ne samo da je bio u sastavu – bio je vojskovođa koji je predvodio svoju četu do pobedinčkog postolja.

Nije potrebno pisati o brojkama, dovoljno je da pogledate jedan napad bez i sa Milošem na parketu. Valjesvka bistroumnost i košarkaška genijalnost su učinile da Zvezda matira večitog rivala, s tim da je imao ogromnu pomoć ostatka tima.

Teodosić posle prvenca u Zvezdi: Najdraži trofej, znači mi što i drugi vide moju emociju – nevažno je da li sam igrao povređen!

Pitaće se ljudi kako je izdržao bolove, zbog čega je izgledao kao mladić – a ne kao čovek koji će za mesec dana napuniti 37 godina. Odgovor će dobiti u crveno-belim bojama. Nije novost, niti otkriće – Zvezdin dres je probudio emocije za koje su mnogi mislili da nikada neće videti kod Miloša Teodosića. Na terenu strast, posle pobede dečačka radost.

“Miloš je pre svega jedan veliki zvezdaš. Dugo ga nisam video da pokazuje ovake emocije, jasno je koliko mu znači osvajanje trofeja za Crveno zvezdom. Toliko sam miran kada je sa mnom na terenu. Nema dileme da će u nekim trenucima, kada se u nekim trenucima kada se loimila utakmica, pronaći rešenje i doći do poena”.

Nakon što je obavljen protokol i medalje stavljene oko vrata, odskakutao je do navijača i naručio pesmu za svoju dušu. “Dobro znaj” se orilo Čairom, a Teodosić je navijački megafon prepustio u ruke Nikole Topića. Prvi tom je napisao, sada se čeka da okrene stranu i ispiše onaj o budućnosti srpske košarke.

Do tada, neka za početak odmori, zaslužio je… Zaslužio je da izvadi jednu iz pakle, na miru zapali, povuče dim i uživa u činjenici da je filmski scenario ekranizovao na niškom festivalu košarke.

Bonus video: