Od "Acin sin" do suvog kvaliteta i budućnosti

Kada je došao u Partizan bio je „mali Trifa“ i „Acin sin“. Danas, Uroš Trifunović korača ka ozbiljnoj karijeri. Ima 20 godina i više ga ne porede i ne dovode u vezu sa slavnim ocem, Aleksandrom Trifunovićem.

Za takav položaj, sam se izborio. U prošloj sezoni je u prvom timu Partizana skrenuo pažnju na sebe i šire košarkaške javnosti. Znao je da protiv duplo starijih, kada se lomilo, pogodi odlučujuću trojku, pa više nije mlada nada i talenat, već ozbiljna košarkaška budućnost.

Šta od Uroša Trifunovića možemo da očekujemo u predstojećoj sezoni, govorio je za sajt svog fakulteta.

-Da na svakom treningu i utakmici dajem celog sebe, da se ne štedim ni u jednom trenutku. Košarka je moj poziv, moja velika ljubav i zato sam joj maksimalno posvećen. Pokušaću da pružim još bolje partije u sezoni koja je pred nama. Željan sam dokazivanja i silno motivisan da dam pun doprinos timu-

Nije prognozirao i izdvajao favorite u novoj sezoni, kaže ima vremena.

-Još je rano za bilo kakve prognoze. Iskreno, fokusirani smo samo na našu igru i što bolju pripremu za početak sezone. Svi smo se uželeli košarke, jedva čekamo da sezona počne, pauza je zaista predugo trajala. Dobra stvar je da nismo mnogo menjali ekipu, kostur tima je ostao na okupu. Treniramo zaista dobro, uveren sam da će plodovi tog kvalitetnog rada biti vidljivi, a ono što je najbitnije mislim da imamo zaista dobru hemiju u ekipi koja je uvek bila predulsov za uspeh-

Kako kaže, san većine igrača su dres sa državnim grbom i NBA. Prvi san je ispunio pošto je debitovao za seniorsku reprezentaciju ove godine u kvalifikacijama u pobedi protiv Finske.

-Zaista sam bio počastvovan time. Svestan sam da je to bila samo jedna utakmica, da su to bile kvalifikacije, daleko od svetlosti velike pozornice na nekom značajnom šampionatu, ali meni je to zaista mnogo značilo. To mi je ulilo dodatni motiv, jer to što sam tako mlad uvršten u seniorski nacionalni tim predstavljalo mi je veliki podstrek i neku vrstu nagrade-

A što se NBA lige tiče, fokusiran je na Partizan.

-Trenutno sam fokusiran samo na Partizan. Istina, kao klinac koji počeo da trenira košarku imao sam dva cilja, da osvojim neki trofej sa reprezentacijom i da odem u NBA. Međutim, sa obe noge sam čvrsto na zemlji. NBA za sada pratim preko prenosa utakmica i mogu da kamžem da mi je Boston omiljena ekipa. Za to najveće zasluge verovatno pripadaju Kevinu Garnetu koga sam obožavao dok je igrao u Seltiksima. Izuzetno mi je zanimljiv ovogodišnji plej-of. Mislim da Majami igra najbolju košarku, ali kao favorite bih ipak izdvojio Lejkerse–

Trifunović, kao mlad igrač, ima prilično drugačiji stav o ambicijama i ciljevima u karijeri.

-Ne opterećujem se previše, ili bar tako pokušavam da razmišljam. Ono što želim je da na kraju karijere budem čist pred sobom, da kada se okrenem iza sebe budem svestan da sam dao maksimum. To će mi biti dovoljna satisfakcija, a videćemo za kakva dostignuća će to bitio dovoljno. Jer, želim da uživam u ovom košrkaškom putovanju i svemu što ono nosi-

Pored košarke, Trifunović je rešio da se posveti i obrazovanju, pa je upravo upisao Fakultet za sport Univerziteta “Union – Nikola Tesla”.

-Upisao sam i to studijski program Trener u sportu. Želja mi je da i po završetku igračke karijere na neki način ostanem u košarci. Znanje i obrazovanje su kategorije koje vam niko ne može oduzeti, to je svakako najbolje ulaganje u budućnost-, zaključio je Trifunović.

STOPROCENTAN: Partizan slavio i u petoj pripremnoj utakmici

OBAVEZNO POGLEDAJTE: DEJAN STANKOVIĆ – Priče iz kraja #06