Često je veoma teško da pobegnemo iz senke svojih roditelja, pogotovo ako su tokom života uradili nešto što je izašlo iz okvira uobičajenog. Boban Janković je bio pravi fajter, poenter koji je umeo da zatrpa koš rivala…
Više od deset godina je proveo u dresu Crvene zvezde, da bi onda otišao u Panionios, gde je jedna nesmotrenost promenila sve. Njegov, ali i život njegove porodice. Udarac glavom u konstrukciju koša je imao kobne posledice. Ništa više nije bilo isto posle tog 28. aprila 1993. godine. Život se nastavio, ali više je ličio na agoniju.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
Posle 13 godina, prestalo je da kuca Bobanovo srce, dok je put sina Vladimira došao u ključnu fazu, onu kada se formira čovek. Mlađi Janković sada ima 35 godina i nosi boje Peristerija. Gostovao je bivši igrač Panatinaikosa u podkastu „Man to Man“,a govorio je o svojoj karijeri i objasnio kako ga je smrt oca Bobana primorala da sa 16 godina postane profesionalac.
„Što sam bliži kraju profesionalne karijere, to mi je on dalje, jer ne želim da se završi. Intenzivnije ga živim, ali da se ne lažemo – nije daleko. Razumevajući svoje telo, mislim da mogu da odigram još dve do tri godine na ovom nivou.“
Senka koju je nosio zbog svoga oca je postojala. Ne beži od toga, već vrlo otvoreno priča o svemu.
„Morao sam mnogo puta da progutam gorke stvari, kroz poređenja. Ta… senka je velika, njegova povreda je prekrila sve. Trebalo mi je mnogo vremena da dođem do tačke kada su me ljudi počeli porediti sa onim što ja mogu da uradim u košarci, a ne s njim. On mi je bio velika motivacija, želeo sam još kao mlad da prestanu da me porede. Svaki igrač je drugačiji.“
Sebi najviše zamera što je 2016. godine napustio Panatinaikos i optišao put Valensije.
“Godina kada sam odlučio da napustim Panathinaikos. Bilo je razgovora o ostanku i mislim da sam na kraju napravio grešku što sam otišao. To je nešto zbog čega žalim, ali nažalost, u životu moraš mnogo puta da patiš da bi naučio. Zadovoljan sam onim što sam postigao do svoje 35. godine, jer ono što nisam uspeo mogu da prenesem na sledeće generacije, a ono što jesam – mogu da im pokažem.“
Oca nikada neće zaboraviti. Čuva sećanje na njega…
„Imam njegov krst, dres Crvene zvezde i jedan Panioniosa. Imam i njegov stari neseser. U magacinu imam mnogo kaseta sa oko 40 njegovih utakmica. Uglavnom iz vremena dok je igrao za Panionios i Zvezdu. Imam i jednu utakmicu u kojoj je postigao 40 poena protiv Rome.“
Pamti očeve reči, koje su mu ostale urezane u sećanje.
„Dao mi je mnogo saveta, ali jedan koji čuvam i koji mi pomaže u mnogim stvarima u životu je: kada nešto započneš, pokušaj to i da završiš – bilo uspešno ili neuspešno. Pokazivao mi je stvari kroz svoj život – kroz proces sa povredom, kroz prijateljstva koja su nestajala jer su ljudi videli da mu se stanje ne popravlja. Uopšteno, stvari koje su, znaš, tužne i teške, ali baš one te ojačaju.“
Bonus video:
davidpantelic80
Jankovićima je Zvezda u srcu!
stanko.trkulja
Ako mu je za utehu, ima sećanja
vanicdusan01
Mikad nije lako biti u očevoj senci a posebno kada je ime oca vezano i za nagli prekid karijere zbog tragedije.
kluka4002
Jako tužna životna priča šta je sve prošao u životu kakav gubitak i sam govori koliko je sve tesko bilo a opet stoji sa obe noge čvrsto na zemlji svaka mu čast