Bio je zvezda u svom svetu – svetu novinarstva. Svi su imali štriklirano zvonce na njegovom Tviter (danas X) nalogu. Sa nestrpljenjem su se čekale informacije Adrijana Vojnarovskog u draft noći (objavljivao je vesti i pre izbora timova), tokom poslednjeg dana za razmenu igrača u NBA, preko leta kada se potpisuju ugovori…. Ma, od 1. januara do 31. decembra – i tako u krug. Godinama.
Prvi je znao da će Lebron Džejms preći u Lejkerse, da se Kevin Durant seli u Golden Stejt, da Nikola Jokić ostaje u Denveru…
A onda je naprasno krajem prošlog leta odlučio da stavi tačku na jednu od najipresivnijih karijera u istoriji žurnalistike. Bio je kolumnista, kritičar, insajder… Promenio je novinarstvo. Išao je korak po korak ka zvezdama i dotakao najviše, ali je odlučio da je dosta.
Posle više od 30 godina, otišao je na vrhuncu. Vratio se u dobro poznatu sredinu, na univerzitet Sent Bonaventur koji je pohađao i preuzeo ulogu generalnog menadžera njihove košarkaške ekipe. Nova uloga ga je i dovela u Srbiju. Kako je u razgovoru za Meridian sport istakao, prvi put.
Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!
Nasmejan je stigao u Beograd iz Ciriha, gde je presedao na dolasku iz SAD. Umor se nije video na njegovom licu, već uzbuđenje što je stigao u zemlju trostrukog MVP-a NBA lige – zemlju košarke. Povod? Kvalifikacioni turnir juniorske Evrolige, gde će imati priliku da vidi neke od najtalentovanijih košarkaša na Starom kontinentu i proceni da li imaju štofa da mu se pridruže u Sent Bonaventuru.
“Prvi put sam ovde i uzbuđen sam. Znam za bogatu košarkašku istoriju u Srbiji – velike igrače, sjajne trenere, vrhunske timove. Očigledno, biće mnogo odličnih igrača na turniru ovog vikenda, iz cele Evrope. Neki od njih su potencijalni kandidati za regrutaciju u Sent Bonaventuru sledeće godine, dok s drugima želimo da uspostavimo kontakte za budućnost, posebno s mlađim igračima.”, rekao je Vojnarovski u razgovoru za Meridian sport.
O imenima još ne može da priča, ali svestan je da će itekako imati šta da vidi u dvorani Aleksandar Nikolić, beogradskom hramu košarke.
“Već smo u kontaktu s nekim igračima koje regrutujemo – razgovarali smo putem telefona, Zoom-a ili poruka, ali ih još nismo videli uživo. Takođe, tu su i igrači i agenti s kojima ćemo se sada prvi put sresti i razgovarati. Naravno, pravila NCAA ne dozvoljavaju da pominjemo imena igrača koji još nisu potpisali za nas. Ali svakako, kako među srpskim igračima, tako i među onima iz gostujućih ekipa, ima dosta onih s kojima želimo da uspostavimo kontakt.”
Prema podacima, oko 300-400 srpskih mladih igrača svake godine odlazi u američke srednje škole u Sjedinjene Američke Države.
“Kada dovodite srpskog igrača, znate šta dobijate – timski orijentisanog košarkaša koji igra sa strašću, spreman je da uči, nesebičan je i, vrlo verovatno, dobro šutira. To su osobine koje svaki trener želi u svom timu. Smatram da je Sent Bonaventura odlično okruženje za srpske igrače. Mi smo škola fokusirana na košarku, bez previše spoljnih distrakcija. Imamo trenera iz Kuće slavnih, Marka Šmita, i naši najuspešniji timovi su izgrađeni na igračima koji vole dvoranu i posvećeni su radu. S obzirom na to da se u Srbiji veliku pažnju posvećuje individualnom razvoju igrača, postoji prirodna povezanost između onoga što mi nudimo i onoga što srpski igrači traže. Naravno, kada dođu u SAD, postoji period prilagođavanja, ali oni koji ranije odu u američke srednje škole lakše se priviknu na drugačiji stil igre i brže se uklapaju u koledž košarku”.
Taj put, koji bi Vojnarovski mogao da ponudi mladim srpskim i evropskim igračima, da se preko NCAA aklimatizuju na NBA, nije prošao i najbolji igrač sveta.
“Sećam se kada su Tim Koneli i Arturas Karnišovas u Denveru draftovali Jokića i počeli da pričaju o njemu kao o mladom igraču s ogromnim potencijalom. Onda je Majkl Meloun počeo da gradi igru oko njega, i njegov napredak se odmah video. Jokić je redefinisao ulogu centra u NBA – pokazao je da ne morate mnogo da pričate, već da pustite da vaša igra govori umesto vas. On retko govori o sebi, uvek ističe ekipu, i to je zaista za poštovanje. Sinoć je, na primer, postavio istorijski rekord sa prvom utakmicom od 30 poena, 20 skokova i 20 asistencija u NBA. Neverovatno je ne samo to što je postao najbolji igrač sveta, već i način na koji je to postigao.”
Dotakako se i privrženosti koju prema domovini vidi u Jokiću.
“Njegova privrženost Srbiji je očigledna – bez obzira na to da li osvoji titulu ili ispadne u plej-ofu, znamo da će posle sezone otići na hipodrom i posvetiti se konjima. I sledeće leto će se pojaviti na pripremama, spreman za još jednu sezonu.”
Kao bivši novinar ESPN-a i čovek poznat po najpreciznijim informacijama iz NBA sveta, ne krije da je bilo izazovno dolaziti do vesti o srpskom centru.
“Tačno, mislim da je malo igrača njegovog statusa o kojima američka javnost zna tako malo – ali to je upravo ono što je on želeo. Fokusirao se na igru i ekipu. Ipak, bio je izuzetno ljubazan i skroman u Denveru, gde su ga svi u organizaciji voleli. Kada razgovarate sa saigračima i trenerima koji su radili s njim, svi kažu da nije bilo nikoga poput njega. Njegova priča je jedinstvena – igrač druge runde drafta, sa telom u koje su mnogi sumnjali, i stilom igre koji su ljudi teško mogli da zamisle na tom nivou. I ne samo da je postao najbolji igrač na svetu, već je možda i jedan od najboljih centara u istoriji košarke. On je zaista fenomen.”
Sa priče o Jokiću, prešli smo na njegovu odluku da napusti novinarstvo i posveti se novom poslu u koledž košarci.
“Imao sam sreću da izgradim karijeru kakvu nisam ni zamišljao. Ponosan sam na posao koji sam radio i ljude s kojima sam sarađivao, ali ne osvrćem se previše unazad. Sada sam fokusiran na Sent Bonaventuru, na to da ponovo izgradimo šampionski tim i pomognemo igračima da napreduju. Koristim mrežu kontakata koje sam stekao kroz godine rada u NBA da bismo privukli talente iz SAD-a, Kanade, Evrope i drugih delova sveta. Planiramo da uvedemo NBA Pro Day pre početka sezone, što je nešto što samo nekolicina koledža može da uradi – dovesti sve NBA generalne menadžere i skaute da pogledaju naše igrače. Naravno, iskustvo iz ESPN-a mi pomaže da otvorim vrata u regrutaciji, ali to nije dovoljno. Moramo igračima da pokažemo vrednost dolaska kod nas – kako možemo da im pomognemo u razvoju i karijeri. Mnogi mladi igrači vole da pričaju o NBA zvezdama i igračima koje sam pratio, i to je uvek zabavno, ali je mnogo važnije da razgovaramo o njihovoj budućnosti i o tome kako im možemo pomoći da ostvare svoje ciljeve.”
Ističe da mu život nije mnogo drugačiji nego dok je izveštavao o svim dešavanjima iz najkvalitetnije lige sveta.
“Još uvek sam na telefonu verovatno isto toliko, ali sada vodim drugačije razgovore. Na neki način, posao mi se nije usporio jer ima mnogo posla u ovoj ulozi, to je novi posao i nosi sa sobom mnogo izazova i učenja. Ali takođe mislim da se mnoge veštine i odnosi koje sam imao kao novinar u ESPN-u prenose i ovde. Proveo sam poslednjih tridesetak godina svakodnevno razgovarajući sa trenerima, igračima, agentima, i to je ostalo isto. Još uvek pričam sa svim tim ljudima, samo na drugačiji način. Ali, kada je u pitanju prikupljanje informacija, veliki deo ovog posla je upravo to – razumeti igrače koje želite da regrutujete, saznati sve o njima i osigurati da postoji odgovarajući spoj između nas i njih. To podrazumeva postavljanje mnogo pitanja, posmatranje, razgovor sa raznim ljudima i komunikaciju sa igračima. Taj deo je sličan. Ali uopšte se ne osvrćem unazad. Ponosan sam na svoju novinarsku karijeru, ali sada samo gledam napred i uzbuđen sam zbog prilike koju imam u Sent Bonaventuri.”
Ipak, ima razlike.
“Prikupljanje sredstava je nešto sasvim novo za mene. Potrebno nam je više novca za NIL i plaćanje igrača, i to je veliki deo posla. Ali jedna od glavnih razlika je to što sada provodim više vremena sa ljudima oko sebe, sa porodicom. Mogu da isključim telefon noću, mogu da odem na večeru i okrenem telefon naopačke. U prethodnom poslu, ceo svet bi mogao da se promeni u jednom minutu zbog jednog poziva. U ovom poslu, uglavnom mogu da uzvratim poziv za dva-tri sata i ništa se značajno neće promeniti.To je velika razlika i mislim da mi prija. Ali uživam u ovom poslu i volim izazov. Ono što i dalje nosim sa sobom je moja takmičarska priroda. U prethodnom poslu bilo je potrebno biti veoma konkurentan, a sada taj isti mentalitet unosim u regrutaciju igrača i, što je još važnije, u rad sa trenutnim igračima. Trudim se da im omogućim najbolje moguće iskustvo, prilike koje ne mogu dobiti na drugim univerzitetima – bilo da je to rad sa NBA igračima ili deljenje skautskih izveštaja NBA timova sa njima, kako bi videli šta se kod njih ceni i na čemu treba da rade.”
Njegovo mesto u redakciji ESPN-a zauzeo je Šams Čaranija. Bivši učenik, a potom i rival u prenošenju najsvežijih i najznačajnijih informacija iz NBA lige.
“Da, svet ide dalje bez vas. Odlično radi, vredan je i nadam se da će imati karijeru ispunjenu zadovoljstvom kao što sam ja imao. ESPN je neverovatno mesto za rad, sa ogromnim resursima i sjajnim ljudima. Nadam se da će uživati tamo jednako kao što sam i ja.“
Pomenuo je NIL, koji je koledž timovima omogućio da plaćaju mlade igrače. Delom zbog toga, sve je veći broj talenata koji iz Evrope odlaze u SAD u ranoj fazi karijere.
“NIL i portal za transfer igrača dramatično su promenili univerzitetsku košarku. Postala je profesionalizovaniji model. Mislim da igrači iz Evrope i iz celog sveta sada vide priliku ne samo da zarade novac igrajući, već i da steknu obrazovanje na prestižnim univerzitetima, igraju američku univerzitetsku košarku i ako im je cilj NBA, to može biti prvi korak ka tome. Ranije je igračima u Evropi više imalo smisla da prihvate platu od kluba nego da besplatno igraju u NCAA. Sada se to promenilo i zato sve više igrača dolazi. Mi kao tim moramo stalno da procenjujemo igrače, gradimo veze i odnose širom sveta kako bismo doveli najbolje moguće talente u naš program.”
Zato smatra da će interesovanje iz SAD za košarkaše iz Evrope biti sve veće.
“Sigurno ćemo videti još više univerzitetskih trenera i generalnih menadžera u Evropi. Moja pozicija je nova i omogućava mi da radim stvari tokom sezone koje naši treneri ne mogu. Oni su zauzeti treninzima i utakmicama, dok ja mogu biti na terenu i pratiti talente. Večeras igramo protiv Dejvidsona, a zatim krećemo u A-10 turnir. Meni nije neophodno da budem tamo, već je korisnije da radim ovo što radim sada. To je uzbudljivo i volim taj izazov. U poslednjih šest-sedam meseci, otkako sam u ovom poslu, radio sam na tome da ojačamo naš NIL fond kako bismo mogli da ponudimo više resursa igračima. Ali mi u Sent Bonaventuri moramo nuditi više od samog novca. Nudimo igranje u odličnoj konferenciji kao što je Atlantic 10”.
Priča o sve većem interesovanju iz SAD za Evropu, poslužila je kao odlična uvertira u temu o kojoj je Meridian sport pisao još krajem novembra, a potvrdili su i najodgovorniji ljudi iz NBA, poput Adama Silvera – stvaranje NBA lige u Evropi.
“Ne znam mnogo više od onoga što sam pročitao i video. Mislim da bi bilo korisno. Mislim da je samo pitanje vremena kada će NBA imati timove u Evropi. Znam da se NBA trenutno fokusira na širenje u još nekoliko gradova u Severnoj Americi, ali verujem da ćemo u budućnosti videti NBA franšize u Evropi. Možda je ovo prvi korak ka tome.”
Smatra da ipak evropska košarku ne treba menjati.
“Ipak, mislim da evropska košarka ne mora da se „amerikanizuje“. FIBA igra je lepa na svoj način. NBA je već preuzela mnogo elemenata FIBA igre, kao i međunarodne talente, i to je koristilo NBA ligi. Denver Nagetsi igraju na način koji reflektuje Jokićevu igru. Janis, Dončić i niz MVP igrača u poslednjih pet-šest godina su internacionalci, a potencijalno će i Šej Gildžus Aleksander iz Kanade biti MVP ove godine.”
Uticaj internacionalnih, a posebno evropskih igrača u NBA je sve veći i očigledne su razlike u putu koji su prošli do profesionalih voda.
“Najveća razlika je u razvoju veština. U Evropi je veći fokus na fundamentalne stvari. U SAD-u se u mnogim slučajevima više pažnje posvećuje igranju utakmica nego razvijanju veština. Zato vidimo evropske igrače koji sjajno igraju u pik-en-rolu, bolje čitaju odbrane i imaju bolju tehniku. AAU sistem u SAD-u je često previše orijentisan na utakmice, a kada stalno igraš, koristiš ono u čemu si već dobar, umesto da razvijaš slabosti. Naravno, ima sjajnih trenera i u Americi, ali Evropa zaista neguje razvoj šuterskih i tehničkih veština.”
Smatra da će u budućnosti biti i sve više evropskih, pa i srpskih trenera u Americi.
“Apsolutno. Darko Rajaković je postao NBA trener jer Toronto želi da izgradi mladu ekipu, a koga su doveli? Srbina, koji zna kako se razvijaju mladi igrači. Nekada su američki treneri dolazili u Evropu da podučavaju košarku, a sada su evropski treneri ti koji donose svoje znanje u SAD. To je neverovatan razvoj.”
Ovih dana će kao GM Sent Bonaventura gledati mlade nade Crvene zvezde, Partizana, Olimpije iz Milana, Huventuda i drugih ekipa koje učestvuju na kvalifikacionom turniru juniorske Evrolige u Beogradu. Jer, to mu je danas posao.
Interesantno je da je u slično vreme i njegov prijatelj i jedan od poznatijih evropskih novinara, Ismail Šenol, takođe napravio veliku promenu i preuzeo ulogu sportskog direktora u Anadolu Efesu.
“Da, da, moj prijatelj, on je takođe sjajan novinar, jedan od najboljih u Evropi, i otišao je u Efes… Mi smo često razmenjivali beleške. Čak smo i jutros pričali telefonom. Pitao sam ga da li će biti ovde… Naši životi su se dramatično promenili. Mislim da se njegov život promenio još drastičnije. Ne želim da poredim posao generalnog menadžera na Sent Bonaventuri sa njegovim poslom u Efesu. On ima mnogo širi spektar odgovornosti, više ljudi, veće uloge. Naš program je nama veoma važan, ali ja radim za našeg glavnog trenera. Ali Ismail… ponosan sam na njega. “
Upoznali su se još 2010. godine.
“Upoznao sam ga na Svetskom prvenstvu u Istanbulu, proveo sam sa njim možda nedelju do deset dana. Tada je Majk Šiševski bio selektor SAD-a, David Blat je vodio Rusiju. Ismail nas je proveo kroz Istanbul, postali smo dobri prijatelji i od tada smo ostali u kontaktu. Neverovatno je to što sada radi. Jutros smo razgovarali o nekim turskim centrima, moram priznati. On nam je od velike pomoći kada je u pitanju identifikovanje potencijalnih igrača. Kada imate ljude poput Ismaila, kojima verujete i znate da će vam dati iskrenu procenu – bez ulepšavanja – to znači sve. Jer vredite onoliko koliko su tačne informacije koje imate. Ne želim da dovedem igrača, a da se ispostavi da sam potpuno pogrešio u proceni. Zato su mi ljudi poput Ismaila, Patrisija Prata iz Italije, bivšeg igrača Sent Bonaventure, jako važni.”
Pomenuti Prato je bivši igrač Sent Bonaventura, a takođe je u Beogradu i prati dešavanjana ANGT turniru.
“Patrisio je ovde, došao je na nekoliko dana, bio je nedavno na našem kampusu kao deo proslave 25. godišnjice tima iz 2000. godine. Bio je mladi Argentinac, baš kao i Pepe Sančez u Templu. Donedavno njegova porodica nikada nije videla Sent Bonaventuru. Otišao je, napravio sjajnu karijeru u Italiji… Ljudi poput njega, koji žele da pomognu i čiji saveti znače, najveći su blagoslov ovog posla. Mnogi širom sveta žele da pomognu Sent Bonaventura košarci, i to je neverovatno.“
Za kraj je poslao lepu poruku mladim novinarima sa svih krajeva sveta.
“Novinarstvo je težak način da zaradite za život. Danas je teže nego ikada, iz mnogo razloga, i u sportu i van njega. Istina je danas na ceni, i ovo je važna profesija – nikada nije bila važnija nego sada. Svet treba mlade novinare koji imaju strast, koji žele da otkriju istinu i ukažu na nepravdu. Smatram da je ovo poziv. Imao sam sreću da radim to što volim, i nagrađen sam time. Čudno je kako su neke od najvažnijih profesija često najmanje nagrađene, dok su neke druge, ne toliko bitne, daleko unosnije. Ali novinarstvo donosi ispunjenje koje malo šta drugo može da pruži. I ohrabruje me kada vidim mlade, talentovane ljude koji žele da uđu u ovu profesiju. Trudim se da im pomognem koliko mogu, jer su i meni mnogi pomogli na mom putu. Nadam se da će i oni tu pomoć jednog dana preneti dalje,” zaključio je Adrijan Vojnarovski u intervjuu za Meridian sport.
Bonus video:
