Veza na relaciji Beograd – Ljubljana nije bila idealna, pucale su telefonske konekcije, ali ubrzo su prijemnici omogućili polučasovni razgovor sa Zvezdanom Mitrovićem – dan nakon što je režirao veliku pobedu nad beogradskim crveno-belima. Još jednom je pokazao manire koji nisu svakodnevica i dao značaj novinarskom poslu, iako nije morao.
Kao čovek od reči, ispoštovao je dogovor i otvorio vrata svog uma – u kojem je sakupljano bogato košarkaško znanje i mudrost zbog koje se uspesi ponavljaju iz godine u godinu. Talenat nije primarna kategorija u sistemu iskusnog stručnjaka, već odnos prema igri i ljudski kvaliteti, bez kojih ne želi da ulazi u bilo koju priču. Manje od 24 sata posle evroligaškog skalpa, na putu do dvorane i novih radnih zadataka, prošao je kroz razne teme – od same utakmice i odnosa sa Sašom Obradovićem, preko Crne Gore i smene generacije koja sledi, pa sve do razgovora sa Donatasom Motiejunasom u beogradskom hotelu i njegovog kuma Dejana Radonjića.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
„Kreću nove obaveze. Nema ni vremena za utiske“, počeo je Mitrović priču za Meridian sport.
Iako je košarkaški Jadran pričao o pobedi Cedevita Olimpije nad Zvezdom, 55-godišnji trener je uveliko bio u pripremi duela protiv Hamburga i Evrokupa. Ipak, osvrnuo se na najveću pobedu u sezoni ljubljanskog tima.
„Pre utakmice sam rekao da znamo vrlo dobro situaciju u Zvezdi, da pratimo i da pravi zaista fantastične rezultate u Evroligi. Najvažnije je bilo da probamo da ispratimo u fizičkom smislu, da odgovorimo na njihovu agresivnost, koja je prisutna na svakoj poziciji. To su bile glavne teme – da budemo brzi, jaki i snažni kao oni.“
Cedevita Olimpija je iza sebe imala podršku navijača, koji su nosili slovenačku ekipu do pobede.
„Videli ste da su Stožice bile vrlo dobro popunjene. Nama generalno dođe oko dve, tri hiljade ljudi, a protiv Zvezde je dvorana prilično dobro popunjena, iako je bio radni dan. Momci su bili motivisani, opet treba uzeti u obzir da je oko 80 odsto igrača prvi put igralo sa ekipom na tom nivou Evrolige. Nismo imali pritisak, a opet, s druge strane, imali smo lepu motivaciju.“
Jedan od igrača koji je povukao protiv crveno-belih je lider tima – Jaka Blažič.
„On kao kapiten i čovek koji u Ljubljani igra toliki niz godina je izuzetno značajan u svakom smislu. Njegov pritisak na loptu protiv Mekintajera je bio vrlo važan zadatak za nas. Plus je pogodio nekoliko važnih šuteva. On je jedan od retkih iskusnih. Kada vidite Jakin trening, kao da gledate 18-godišnjaka. To je uvek sve u fulu! Kada imate kapitena koji tako radi, time budi motivaciju kod svih drugih.“
Momci iz Ljubljane su bili željni dokazivanja, pogotovo što su mnogi prvi put imali priliku da igraju protiv tima kao što je Zvezda.
„Ono što bih istakao jeste timska igra. Mi smo tim koji nema jednog pojedinca koji se ističe. Svi odrađuju svoj deo posla i stvarno pružaju maksimum. Imamo skroman budžet, od osam novih igrača nijedan nije igrao čak ni na Evrokup nivou. Veliki je iskorak za sve njih, većina je mladih momaka koji su gladni, čime nadomešćuju nedostatak iskustva. Posvećenost, disciplina i pristup na terenu su izvanredni, i to je plod naših dobrih igara.“
Polemika se povela oko poslednjeg napada – da li je ili ne Kodi Miler Mekintajer gazio liniju.
„Ja sam video ogromne korake pre šuta. Iskren da budem, nisam ni gledao taj snimak posle utakmice. Nemam nikakve aplikacije na telefonu i društvene mreže. Da li pobedili ili ne, generalno ne volim da previše pažnje obraćam na poslednje poteze, jer mislim da se utakmica ranije dobija ili gubi. Mi smo protiv Zvezde ispustili, da kažem, sigurnu pobedu, jer smo promašili 12 slobodnih bacanja, što je mnogo za meč poput ovog. Utakmica je bila kvalitetna i voleo bih da se priča o samoj igri.“
Ljubljanska ekipa je ponovo morala da dobije novo odelo, da zameni većinu tima, jer jednostavno nije imala način da zadrži igrače koji su otišli za boljim ugovorom. Zato Mitrović iz godine u godinu traži igrače ispod radara i, što je još važnije, pronalazi ih.
„Dugo radim ovaj posao i nažalost, mi nismo mogli da zadržimo kvalitetne igrače, koje bih definitivno ostavio u timu da sam mogao. Zbog ponude i potražnje – tako je… To je problem manjih ekipa – svake godine se menjaju sastavi i onda je potrebno pronaći igrača ispod radara. Istražuje se tržište koje nam je dostupno kako bismo pronašli igrača. Kod mene je važan karakter. Ne volim da radim s problematičnim igračima.“
Pravi primer Mitrovićevog izuzetnog košarkaškog oka bio je Džoan Berindžer, koji je posle samo jedne godine u Cedevita Olimpiji otišao put NBA lige, gde je potpisao ugovor sa Minesotom.
„On je dečko koji je došao u juniorsku ekipu, a ja sam ga odmah primetio na pripremama u Kranjskoj Gori i video potencijal na prvom treningu. Dečko je pre toga dve godine trenirao košarku i treće je bio kod nas, a sada je već potpisao ugovor i igra utakmice u NBA ligi. Srećan sam zbog njega, jer je zaslužio i neverovatan je momak.“
Gotovo hudinijevski potez Zvezdana Mitrovića.
„Imati dobre saradnike je pola posla. Informacije koje menjamo između sebe pokušavam da obradim i izaberem najbolje. Sistem uvek diktira budžet. Momci iz prošle godine su otišli za većim novcem, što je prirodno i normalno, i mi sa tim moramo da se pomirimo. Moje iskustvo i saradnja sa saradnicima pomažu da pronađemo talentovane igrače, koji već nisu otišli u drugim pravcima.“
Koliko traje trenerska karijera Mitrovića, najbolje oslikava činjenica da je bio trener još u vremenu dok je Saša Obradović nosio dres Budućnosti. Umalo se i tada nisu sreli.
„Malo pre nego što je Saša došao u Budućnost otišao sam na kaljenje u Mogren – klub je tada mnogo vodio računa o trenerima – a onda sam se vratio, ali tada je već otišao iz Podgorice.“
Obradović i Mitrović su povezani stanicama na kojima su gradili svoje karijere.
„Mi smo skoro generacija. Ja sam godinu dana mlađi. Zaista je interesantno ako pogledate, mi smo imali sličan put – u isto vreme smo radili u Ukrajini, a posle ja odem u Monako, on dođe kasnije, pa ja posle njega… Sad smo evo zajedno u ABA ligi. Zaista smo dobri, viđamo se i na trenerskim skupovima i imamo lep odnos. Čak se sećam da smo kadetsko prvenstvo igrali jedan protiv drugog dok je on bio u Zvezdi. Odavno se mi znamo i mnogo mi je milo što sada beleži izvanredne rezultate.“
Nije se nimalo iznenadio što je Obradović napravio čudo na početku sezone sa Crvenom zvezdom Meridianbet.
„Nastavlja čovek putem iz Monaka. On je tamo uradio mnogo, tako da nije iznenađenje šta radi sa Zvezdom. Koliko samo povređenih igrača ima, a on je na vrhu Evrolige i ekipa igra pravi evroligaški. On je sa svojim iskustvom iz Monaka napravio veliki preokret u klubu i navijači Zvezde mogu samo da uživaju.“
Još jedan momak koji je spona između dva trenera je Donatas Motiejunas. Litvanac je došao u Monako upravo u vreme kada je Mitrović bio trener.
„Donatas je čovek koji je posvećen svom poslu, telu – profesionalizmu. Njeg mu je bilo potrebno vremena da se adaptira kada je stigao u Monako, jer je dolazio iz Kine i NBA. Čim je uhvatio ritam, počeo je da igra na visokom nivou. On je momak koji živi pravi sportski život, što dokazuje činjenica da uz sebe uvek ima kondicionog trenera. Na njega se čovek uvek može osloniti.“
Imali su zanimljiv razgovor na početku Motiejunasove epizode na Malom Kalemegdanu.
„Nedavno nakon što je potpisao za Zvezdu, videli smo se u hotelu, pre naše utakmice sa Hapoelom. Ispričali smo se i videlo se da je uzbuđen zbog svega što ga čeka. Samo pogledajte njegove reakcije dok je na klupi. Punim srcem je došao i veliko poštovanje za njega od mene.“
Budućnost evropske košarke je tema koja svakodnevno dolazi na dnevni red. I niko ne zna odgovor na pitanje šta će biti.
„Veoma neizvesno… Svi pričamo o tome. Košarkaški svet se okreće prema ekonomskoj logici. Klubovi se žale, svi su u minusu, a na drugoj strani, u NBA ligi, veliki su prihodi. Pošto sam laik po pitanju finansija, mogu da pričam o košarci, a znam vrlo dobro da prva podela FIBA–ULEB nije donela dobrobit. Podele nikada ne donose kvalitet. Istovremeno, može da bude više posla za ljude iz košarke, što je dobra strana.“
Istovremeno, struka kao da nije adresa aktuelnih polemika, iako je u centru zbivanja.
„Trenere niko ništa ne pita, što je potpuno naopako. Niko nas nije pitao za sisteme, od Evrokupa sa ispadanjem posle jedne utakmice, preko reprezentativnih prozora… Struka slabo na šta utiče, mi moramo da se adaptiramo na sve što bude servirano…“
Od leta neće biti samo trener, već i selektor Crne Gore – ponovo. Sada počinje jedna nova era i potrebno je vreme kako bi se videli plodovi novog rada. Dok ne sedne na kormilo, Andrej Žakelj će voditi brigu o nacionalnom timu.
„Krećem od prvog juna, jer do tada imam ugovor sa klubom. Veliki problem ćemo imati u prozorima, jer je nekoliko naših momaka u Americi i ne mogu da dođu da igraju, kao što nisu mogli na Evropskom prvenstvu. Nije lako, pogotovo za zemlju kao što je Crna Gora, koja nema veliku bazu igrača. Kada nam iz određenog uzrasta nekoliko igrača ode u Ameriku i nisu dostupni, to je ozbiljan udarac. Ovo nije alibi priča, već realnost. Nadam se da će tokom leta biti na raspolaganju. Dolazi do smene generacije, a kao što je rekao predsednik Bokan – strpljenje je neophodno. Moramo da objedinimo sistem u svim selekcijama i veliki posao je pred nama.“
Mitrović će morati bez Nikole Vučevića – simbola reprezentacije Crne Gore. Odlučio je da posle Evropskog prvenstva okonča svoju karijeru u nacionalnom dresu.
„Svima je bilo teško, kao i njemu. Sarađivali smo na Svetskom prvenstvu u Kini i znam kakav je profesionalac. Vidite šta radi u NBA ligi ove sezone – i dalje je na vrhunskom nivou. Bilo bi veoma značajno kada bi mladi imali šansu da pored njega, kao lidera i uzora, uče i vide šta je profesionalnost, pravi sportski život. Ali, on je obavio veliki deo posla i ima veliku zahvalnost cele nacije na svemu što je uradio. Hvala mu na svemu, nedostajaće nam mnogo, a mi ćemo sačekati dok ne dobijemo novog lidera poput Nikole.“
Ipak, nove nade dolaze – najglasnije se priča o Davidu Mirkoviću, dečku koga od prvih dana upoređuju sa Nikolom Jokićem.
„On je pokazao veliki talenat i prethodnih godina, a sad ostaje da vidimo u kojem će pravcu ići njegov razvoj u NCAA ligi. Na dobrom je putu. Ne volim takvu vrstu poređenja – Bejbi Jokić i slično. Nego da bude Mirković – dobar igrač! Isto tako imamo i druge mlade momke, kao što su Bogavac, Grbović… Videćemo, pratićemo! Otišli su u Ameriku, ostvarili lepe ugovore i ostaje im da rade kako bi bili bolji.“
Za kraj priče sa Mitrovićem – nije moglo bez kuma. Dejan Radonjić je nedavno završio epizodu u Bahčešehiru i svi se pitaju – kada će opet u sedlo?
„Ima mnogo dobrih trenera koji nemaju klub. Pričati o Dejanu kao prijatelju iz detinjstva, kasnije kumu – posebna je tema. Što se trenerskog ugla tiče – o njemu govore trofeji. Mislim da, osim Željka, niko više nije osvojio od Deja kada se sve sabere. Ja dobro znam šta je bio Bahčešehir pre njega. To je klub koji je vodio nelicencirani trener, koji nije bio na visokom organizacionom nivou, a onda je došao Dejo i sve podigao na visok nivo – u svakom smislu. Šta je jedan trener uradio za klub, najbolje se vidi kada ode. Da ne bude – posle njega potop – već da klub nastavi u dobrom smeru. E, to je Dejan Radonjić uradio za Bahčešehir – što se vidi po onome gde su danas. Sigurno da je bilo i sada ponuda, ali on ima privilegiju da može da bira i nadam se da će uskoro ponovo raditi negde“, zaključio je ljubazni Mitrović za Meridian sport.
Bonus video:
