Zvezdin tas na vagi

Piše: Astronaut

Crvena zvezda Meridianbet je nastavila da jača sve linije tima i dodatno je začinila sastav za sledeću sezonu. U velikom stilu je potpisala jednog od najboljih defanzivaca Evrolige. Nik Vajler-Beb je prvobitno pružio ruku Toniju Parkeru, ali ga je već mnogo puta ispričana situacija odvela u Beograd, gde će nositi dres crveno-belih. Ime koje je stiglo na Mali Kalemegdan je i više nego dobro poznato evroligaškoj javnosti.

Nemac sa visinom od 196 santimetara i 93 kilograma težine pokriva poziciju plejmejkera, dok u petorkama sa dvojicom organizatora igre uglavnom obavlja posao kao bek. Raspolaže snažnim i stamenim telom koje odlično kontroliše u svim pravcima, izuzetno brzim reakcijama i više nego solidnim atleticizmom.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Vajler-Beb je timski orjentisan plejmejker, sjajan dodavač, ali i izuzetno efikasan napadač u pojedinim segmentima.

Ne spada u grupu modernih bekova koji najveći broj asistencija stvaraju iz prodora, gde nakon skupljanja odbrane dele loptu na prvo dodavanje, već naprotiv – najveći broj istih podeli izvan linije za tri poena. Veoma je strpljiv, odlično trpi igru u kontaktu i ne donosi ishitrene odluke, a tajming za pas je na najvišem nivou. Osim samog puštanja lopte, odlično prepoznaje situacije na terenu, pronalazi svaki mis-meč i nagrađuje kvalitetne i pravovremene kretnje bez lopte.

U igri dva na dva takođe prvo gleda postavku odbrane i pokušava da uposli blokera, što posebno dolazi do izražaja kada pored sebe ima atletičnog i brzog centra koji je sposoban da se otvara do obruča. Čim  napadne blok, koristi i najmanji prostor kako bi pustio loptu i kaznio greške u timskim rotacijama.

Osim dodavanja, najviše se oslanja na šut za tri poena, kako u piku, tako i geleralno u igri. Posebno je efikasan iz driblinga, nevažno da li on bio desnom ili levom rukom, kao i da li je sa linije za tri poena ili metar iza. Ukoliko mu odbrana ostavi dovoljno prostora, neće preskočiti da proba, a procenti poslednje dve sezone su na zavidnom nivou i iznose gotovo 40% uspešnosti. Svaki odlazak ispod bloka ili kašnjenje kažnjava šutem, bez obzira da li je pre toga pogodio tri ili promašio. Pri šutu ne mora da ima balans, već neretko pada u stranu prilikom izbačaja, dok je bitno da isti ne prekida nego sve uradi iz jednog pokreta.

Ako je probio prvu liniju odbrane, primarno ponovo bira šut, samo sa poludistance. Najučinkovitiji je sa čeonih pozicija, između linije bacanja i trojke, gde se uostalom i najviše kreće sa loptom u rukama.

Prilikom prodora se oslanja na snagu i veličinu tela, a obruč najviše napada pravolinijskim kretnjama uz dva do tri driblinga. Završnice nisu raznolike, ali je podjednako efikasan sa obe ruke što je veoma važno. Odbranu stavlja na rame i telom štiti loptu dok je iznosi na obruč ili tablu, ali ne treba očekivati atraktivne završnice, čak ni one sa mnogo osećaja, kao što su flouteri i pogačice.

Nije najraznovrsniji iz igre jedan na jedan –  oslanja se gotovo samo na šut za tri poena, čak i protiv visokih igrača nakon preuzimanja. Promenom driblinga i korakom unazad se odvaja od defanzivca i traži poziciju za šut, ali generalno ne insistira na izolacijama i bez problema prosleđuje loptu saigračima koji su efikasniji u igri jedan na jedan.

Bez lopte se kreće isključivo van linije za tri poena, gde iz mesta i kratkih kretnji čeka svoju šansu za šut. Kao i iz driblinga, treba mu minimalno vremena i prostora, bez potrebe da namešta noge. Nećemo ga viđati da izlazi iz dužih kretnji i šutira, ali ume da bude opasan iz trčanja, ali samo u slučaju pravolinijske kretnje. Ako odbrana izađe na klouz-aut i ne dozvoli šut, sa jednim driblingom popravlja poziciju i uzima novi pokušaj. U suprotnom će prodorom do obruča napsti sporije i više igrače koji izlaze na šut.

Nepostavljenu odbranu napada na najrazličitije načine, prvenstveno dodavanjem gde svaku priliku koristi da pusti pas napred i ubrza napad. Nakon skoka odmah vuče loptu i reaguje u skladu sa onim što odbrana nudi, ukoliko može da završi sam napada reket, u slučaju da je odbrana skupila – loptu šalje na igrača u širini. Možda i najvažniji segment je da ne insistira na brzini i razlikuje je od brzopletosti, te i te kako prepoznaje momenat kada treba da stane na loptu. Ukoliko trči bez iste u rukama, pozicinoira se van linije 6.75 metara i čeka svoju priliku.

Vajler-Beb je verovatno i najbolji defanzivac na bekovskim pozicijama u Evropi, što ga je i preporučilo Efesu, a kasnije Asvelu i Crvenoj zvezdi Meridianbet.

Prvenstveno vrši odličan pritisak na loptu i gotovo uvek čuva najbolje protivničke bekove. Nema najduže ruke, nije najbrži, ni najsnažniji igrač u takmičenju, ali poseduje izvanredan rad nogu i neverovatan osećaj za loptu. Odlično predviđa situacije i čita nameru napadača što mu omogućava da često bude “korak ispred”, te ostavlja utisak da je uvek na pravom mestu u pravo vreme. Konstantno je agresivan na lopti, bila ona u driblingu ili rukama igrača, što ume da rezultuje i sa 1.6 krađa prosečno.

Dovoljno je snažan da nema problem da čuva više i snažnije spoljne igrače, bez obzira da li se radi o plejmejkerima ili krilima, recept je uvek isti – igra u kontaktu i maksimalna agresivnost na lopti.

Dovoljno je stamen da nije laka prepreka ni na unutrašnjim pozicijama, pogotovo kada ne dozvoli napadu da se pozicionira. Neretko uspe da se provuče kada lopta krene na niski post, postavi se ispred napadača i tako preseče pas. Ako je ostao zaključan iza leđa, pored vrebanja driblinga, pruža maksimalan otpor i nije laka prepreka bilo kom visokom igraču u takmičenju. Ne može u kontinuitetu da preuzima centre i brani ih jedan na jedan, ali može da spreči lake poene, usmeri na pomoć ili iskoristi mali faul.

Strana pomoći je ništa manje efikasna nego odbrana na lopti, pre svega zbog brzine reakcije i čitanja situacija. Bilo da je lopta u vazduhu ili je stigla do napadača nije mu strano da se pojavi na sekund i jednim brzim pokretom ruke izbije loptu i potpuno poremeti tok napada. Ne mora uvek da upiše direktnu krađu, dovoljno je da se napad ne oseća sigurno prilikom dodavanja i prodora na strani gde se nalazi. Suvišno je govoriti da odlično prati timske defanzivne rotacije i zatvara mnogo toga, kao i da su momenti dekoncektracije prava retkost.

Najbolji pokazatelj je prošla sezona u Efesu koji u mnogim periodima nije izgledao kao tim na nivou elitnog takmičenja, ali Nemac nije popuštao, niti izlazio iz kontakta i prestajao da trči, bez obzira šta su pokazivali tabela i semafor.

Zvezda je dovela najbolju dostupnu opciju na tržištu, a Nik Vajler-Beb bi mogao da bude ključni deo slagalice koji će Ibonu Navaru doneti prevagu u borbi za najviše ciljeve.

Bonus video: