Austrijska odbojkašica ima dva metra i bliznakinju od 1,80: Muž me čekao na aerodromu u Mostaru sa cvećem, a ja sam ugledala Tijanu Bošković...

Koliko se u Srbiji zna o austrijskoj odbojci? Pa vrlo malo… A naše odbojkašice su na žrebu izvukle baš tu reprezentaciju za prvog protivnika na Evropskom prvenstvu.

Kada sutra od 14.00 časova budu istrčale na teren dvorane u Brnu, prekoputa sebe će ugledati i jednu dvometrašicu. Reč je o Anamariji Galić Bošnjak (25), koja pokriva poziciju korektora i predstavlja važnu kariku austrijske selekcije.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Poreklo vodi iz Bosne iz Hercegovine, rođena je u Tirolu, ima sestru bliznakinju koja je 20 cm niža, Tijana Bošković joj je idol, a do reprezentativnog dresa došla je zahvaljujući jednoj Srpkinji – Svetlani Ilić.

Za Meridian Sport je detaljno pričala o nacionalnom timu, Evropskom prvenstvu, putu koji je prošla, porodici, neobičnoj visini… Sve je počelo od najaktuelnijeg.

“Za nas je prvi put da smo na Evropskom prvenstvu, znamo šta nas očekuje i protiv kakvih ekipa igramo. Ali, želimo da pokažemo našu najbolju igru i da pokažemo da smo zaslužile da budemo tu. Želimo da igramo hrabro i da skupimo novo iskustvo“, rekla je Anamarija Galić Bošnjak na početku razgovora za Meridian Sport.

Put do prvog kontinentalnog prvenstva nije bio lak. Mada, ovog puta je i fortuna bila na strani Austrije.

“U reprezentaciji sam već deset godina. Ovo su možda druge kvalifikacije u kojima sam baš igrala. Svake godine smo nailazile na jake protivnike, morale smo da se navikavamo. Ovog puta smo imale tu sreću da nam je bila potrebna pobeda samo protiv Makedonije, a imale smo još Grčku u grupi. Tako smo imale sreću da se kvalifikujemo“.

Konačno su na velikoj sceni, sa ekipama koje su nekada gledale na TV-u. Mnogo toga su morale da urade da bi došle do ovog nivoa.

“Mislim da smo veoma sazrele poslednjih godina. Imamo sve više igračica koje igraju van Austrije i u jačim ligama, to se onda oseti kada se okupimo u reprezentaciji. Mislim da je kod nas uvek ključno da uspeš da napraviš taj korak i da igraš u inostranstvu. Mene su isto gurali rano, već sa 18 godina, baš kada nam je Svetlana Ilić bila trener u reprezentaciji. Ona mi je pomagala, motivisala nas i govorila nam da moramo da napravimo taj korak da bismo napredovale“.

Anamarija je sa 18 godina otišla da igra preko granice i pokazala put mlađim devojkama. Bila je u Sloveniji, Italiji, Rumuniji, Crnoj Gori, Mađarskoj, pa ponovo Italiji…

“Sada smo mi, ovim mlađim igračicama koje imamo u ekipi, na neki način uzori i inspiracija. Od nas mogu da vide da je odbojka generalno više od odbojke u Austriji, jer je tamo osrednji nivo. Sigurno i one kada dođu u reprezentaciju osete koliko još može da bude više i bolje. Nas tri-četiri smo već devet-deset godina zajedno u reprezentaciji, a pored sebe imamo mlađe igračice i tu smo napravile neki miks“.

Od prvog do desetog Evropskog prvenstva: Osam devojaka čeka debi, Maja Ognjenović pred jubilejom

Austrija na startu Evropskog prvenstva ima veoma težak zadatak – igraće protiv Srbije sutra od 14.00 časova.

“Mislim da je poseban osećaj i čast igrati protiv tako dobre ekipe i iskusnih igračica. One su do sada sve već uspele. Mi smo do sada uglavnom igrale protiv reprezentacija koje su na našem nivou ili malo boljem… Mislim da će ovo čak biti prvi put da igramo protiv Srbije. Možda su mlađe selekcije imale jednu utakmicu, mislim ove do 20 godina, ali za nas je prvi put. Poznajemo igračice, poznajemo i taj naš mentalitet i radujemo se. Naša prednost to što možemo da igramo bez pritiska, možemo da uživamo u toj utakmici i pokušamo da im otežamo na neki način“.

Neće biti samo specijalan duel sa Srbijom, nego i obračun sa Tijanom Bošković.

“Za mene je prvi put da igram protiv Tijane. Imala sam priliku da je upoznam, pre dve godine smo se srele na aerodromu u Mostaru i pričale, ali nisam još nikad igrala protiv nje. Ona je na mojoj poziciji, tako da mi je uvek bila idol i uzor. Baš se tome veselim…“.

Nekad na aerodromu, sutra na terenu.

“Čekao me muž na aerodromu sa cvećem, sećam se, a ja njemu govorim: ‘Čekaj samo, tu je Tijana, da se pozdravim’. Igrala sam tada sa jednom igračicom koju ona zna iz Srbije, pa je mogla nekako da poveže ko sam“.

Turska brani krunu – Italija vlada svetskom odbojkom, a Srbija želi ono što joj je nekada pripadalo

Kada je reč o glavnim favoritima za zlato, Anamarija sasvim logično navodi tri selekcije.

“To su sigurno uvek Srbija, Turska i Italija“.

Posle priče o Evropskom prvenstvu, razgovor je prešao na malo ličnije teme. Za početak – govorila je o poreklu…

“Moj otac je baš iz Hercegovine, iz Širokog Brijega. Sa 16 godina je došao u Austriju jer su mu roditelji već bili zaposleni tamo. Došao je da završi školu i onda se zaposlio. Mama mi je iz Duvna i ona je došla u Austriju nakon što se udala. Nas troje – imam još brata i sestru, svi smo rođeni i odrasli u Austriji, ali svaki put kada smo bili slobodni išli smo dole, u Hercegovinu. Otkad igram van Austrije, više budem dole i nekako me sve više privlači. Svima nama je to nešto posebno. Roditelji se isto nadaju da će se jednog dana vratiti da žive dole. Ja sam se prošle godine udala, a muž mi je isto odatle“.

Prošle godine je Anamarija dodala i prezime Bošnjak.

“Sada sam Anamarija Galić Bošnjak. U odbojci sam još nekako ostala Galić i rekla sam: ‘Hajde, neka ostane tako u odbojci’. Ali mislim se, možda sada, pošto muž dolazi da me gleda, možda bi trebalo da stavim i Bošnjak“.

Zanimljivo, Anamarija nije jedina iz porodice u odbojci. I njena sestra bliznakinja se takođe bavila ovim sportom.

“Ona je uvek bila više zainteresovana za sport. Čak je rano počela da trenira fudbal i uvek je bila taj sportski tip. Ja sam bila više za lutke, haljine i tako to. Svi su očekivali da će ona biti sportista, i to u fudbalu. Onda smo zajedno krenule na odbojku. Bila je popularna u gradu gde smo živele, imale smo 11 godina i zajedno smo počele u istom klubu. Ona se onda opet vratila fudbalu na dve-tri godine, pa smo posle ponovo bile zajedno u odbojci, dok ja sa 17 godina nisam otišla u drugi klub, ali i dalje u Tirolu“.

Putevi su im se u jednom trenutku razdvojili.

“Taj klub je bio u prvoj ligi, VC Tirol. Posle toga sam otišla u Sloveniju, a ona nije nastavila tim putem da se profesionalno bavi odbojkom. Sada je zaposlena, radi… Tako da sam zapravo jedina u rodbini i porodici koja se profesionalno bavi sportom. Brat je ranije igrao fudbal, pa je prestao. Viši je od mene, trebalo je možda košarku da igra. Ima 207 cm“.

Brat 2.07, ona 2.00, a sestra 1.80. Zvuči prilično neobično. Možda je Anamarija mogla da bude i na košarkaškim terenima.

“Mene je stvarno više zanimala odbojka. Pokušavala sam košarku, ali za mene je bila previše gruba i agresivna. Nisam inače takav tip osobe. Sve moje prijateljice su tada počele sa odbojkom i tako me je ona uvek više privlačila. I sada sam zadovoljna što sam se odlučila za odbojku. Rasla sam pomalo svake godine. Mislim da sam od 11. ili 12. godine svake godine rasla po pet centimetara, sve do 16. Sa 11-12 godina sam već imala 1,80, onda 1,85, pa sa 14 godina 1,90. Sa 16, kada sam prvi put došla u reprezentaciju, imala sam 1,96, a onda sam porasla još ta četiri centimetra“.

Nije oduvek bila na poziciji korektora.

“Na početku sam bila srednji bloker, a onda me je baš Svetlana Ilić stavila na korektora. Ona je jednog dana samo nazvala mog tatu i rekla: ‘Ja sam Svetlana Ilić, neka dođe Anamarija’. Tada je isto pozvala moju sestru Anđelu da dođemo na pripreme u Maribor. Za mene je to bio šok, jer sam stvarno do 16. godine igrala samo sa svojim uzrastom u tom malom klubu, koji je praktično u selu. Nisam imala pojma o ozbiljnoj odbojci, a kako sam rasla, nisam imala ni koordinaciju. Ali oni su videli visinu i potencijal“.

Srpkinja joj je otvorila vrata nekog novog sveta…

“Bilo je super za mene što sam tako rano mogla da radim sa njima u reprezentaciji. Od Svetlane je stigao prvi poziv za Austriju. Tek posle toga sam jednom igrala za selekciju do 19 godina, ali sam od početka bila sa starijima i tu su me baš ubacili u vatru, kako se kaže. U tih mesec-dva koliko sam bila sa reprezentacijom uvek sam najviše napredovala i najviše naučila od Svetlane“.

Sada je standardni član reprezentacije Austrije, a nekada to nije mogla ni da zamisli.

“Realno, kada sam bila mlađa, nisam ni razmišljala da ću uopšte biti na tom nivou da igram za reprezentaciju. Mislila sam: ‘Okej, možda mi je san da igram za hrvatsku reprezentaciju’. Ali onda, sa 16 godina, ljudi iz kluba su se informisali i raspitali i rekli da će mi srediti austrijsko državljanstvo, jer sam do tada imala hrvatsko. I dalje sam zadovoljna tom odlukom, jer sam znala da ću ovde imati svoju poziciju na terenu i moći da igram. Da sam, na primer, igrala za Hrvatsku, bilo bi mi teže jer je konkurencija veća“.

Neko mora da uskoči u patike Maje Aleksić

Vratila se i na priču o visini njene sestre bliznakinje Anđele…

“Kako sam ja mogla da porastem 20 centimetara više. To se svi pitaju… Jesmo sestre bliznakinje, ali smo dvojajčane. Neko kaže da se vidi da smo sestre, ali nikako da smo bliznakinje. Kažu da čak brat i ja više ličimo. Ja kažem: ‘Taman da sam ja deset centimetara niža, a ona viša, bilo bi nešto’. Ali eto“.

Klupska karijera vodila je kroz Sloveniju, Italiju, Rumuniju, Mađarsku, Crnu Goru… Sa 21 godinom je zaigrala za Peruđu.

“Kada sam završila u Austriji, potpisala sam odmah na tri godine u Sloveniji i mislim da je to bilo super za moj napredak. Bila sam u jednom klubu, pogotovo u Mariboru gde se radi sa mladim igračicama, i mogla sam da igram. Stvarno smo dobro radili i pomogli su mi da fizički napredujem, i u teretani. A onda je taj korak u Italiju za mene bio možda najbolji osećaj do sada. Nisam zamišljala da ću doći do toga. Tako rano… Bila je velika razlika između Slovenije i prve italijanske lige. Tamo sam mnogo naučila i videla šta znači profesionalna odbojka, kako se radi mnogo intenzivnije i koliko se pažnje posvećuje detaljima“.

Poslednju sezonu provela je na Siciliji.

“Baš je bilo super. I lokacija i ekipa. Uspele smo na početku da uđemo među deset najboljih, a onda je bilo teže jer igraš sa najboljih deset od ukupno 20 ekipa. Tu nam je bilo malo teže, ali je svakako bilo super igrati na tom nivou“.

Naredna destinacija još nije poznata.

“Za sledeću sezonu još nisam ništa odlučila, jer sam imala nekoliko ponuda za koje nisam bila sto odsto sigurna da su za mene. Uvek potpisujem kada baš dobijem osećaj da je to to. Pošto sam već prošla nekoliko država, sada znam da ne moram ništa na silu samo da bih potpisala. Znala sam da me čeka Evropsko prvenstvo i utakmice i da ću ovde imati priliku da se pokažem. Gledam iz sezone u sezonu i ne razmišljam mnogo unapred. Ako je nešto za mene, onda će biti. Ako nije, i to je u redu“.

Sada je njen sav fokus na kontinentalnom šampionatu, koje startuje sutra. Nada se da će se dobro prikazati i da će uživati u svakom trenutku… Imaće i podršku sa tribina.

“Muž će uspeti da dođe na tri utakmice. Moji su predaleko, njima je teže iz Hercegovine da dolaze… Znam da iz naše ekipe dolaze porodice i rodbine, a pozvali smo i navijače iz Austrije, pošto nije daleko. Mislim da će najbolja atmosfera sigurno biti na utakmici protiv Češke, kada budu njihovi navijači. Na kraju nije ni toliko bitno da li su austrijski ili češki navijači, bitno je da bude mnogo ljudi u hali. Mislim da ćemo tek biti svesne da smo na Evropskom prvenstvu kada krene himna i kada bude prva lopta podbačena“.

Od prvog do desetog Evropskog prvenstva: Osam devojaka čeka debi, Maja Ognjenović pred jubilejom

Bonus video: