Srbin tvorac senzacije u Ligi šampiona: U Grčkoj su ovo čekali 25 godina, ugrozili bismo Italiju na Tajlandu da smo imali Tijanu

Pirej ove sezone uživa privilegiju da bude deo elitne evropske klupske scene u brojnim sportovima. Crveno-beli iz Grčke takmiče se u Ligi šampiona u fudbalu, Evroligi u košarci, a na najvećoj pozornici prisutni su i u vaterpolu, kao i u ženskoj odbojci.

Upravo su odbojkašice Olimpijakosa prve iz velike sportske porodice priredile istinsku senzaciju – trijumf nad Ezačibašijem, koji ujedno predstavlja do sada najveće iznenađenje ove takmičarske godine u Ligi šampiona za dame.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Prvakinje Grčke uspele su da na svom terenu zaustave turskog giganta, trostrukog šampiona Evrope, i tako ukrase debitantsku sezonu u elitnom rangu. Novi evropski iskorak poklopio se s povratkom Branka Kovačevića, srpskog stratega koji je pretplaćen na internacionalne uspehe sa crveno-belima s obzirom na to da je u prethodnom mandatu ostvario najveći uspeh u klupskoj istoriji osvojivši Čelendž kup.

“Ispunili smo veliki cilj plasmanom u Ligu šampiona, što Olimpijakosu ranije nikada u istoriji nije pošlo od ruke. Grčka odbojka je oko 25 godina čekala na svog predstavnika u elitnom evropskom takmičenju. Grupa nam je veoma ozbiljna. Izdvajaju se Vero Volej i Ezačibaši kao favoriti. Posle poraza u Milanu smo uspeli da ostvarimo veliku pobedu na domaćem terenu. Brojke nisu impresivne, ali je bilo važno da su devojke verovale od početka do kraja, borile se i na kraju donele ovu veliku, zaista veliku pobedu. Ponosan sam na svoje odbojkašice. Nastavljamo snažno”, kazao je Kovačević za Meridian sport.

Po dve ekipe iz svake grupe će se plasirati u nastavak takmičenja, a mesto je rezervisano i za najbolji trećeplasirani tim. Preostali treći timovi u grupama će se preseliti rang niže, u CEV kup. Senzacija na domaćem terenu približila je Olimpijakos cilju, ali će prevagu predstavljati utakmice protiv Železničara iz Lajkovca – kluba u kojem je Kovačević proveo četiri godine.

“Želeli smo, baš kao i Železničar, da se sretnemo – ovog puta kao rivali. Oni su izborili direktan plasman u Ligu šampiona zbog učinka u domaćem prvenstvu, a mi smo imali zahtevniji put, preko kvalifikacionog ciklusa. Ostao sam baš dobar prijatelj sa upravom kluba iz Lajkovca. Nestrpljivo iščekujemo da ih ugostimo kod nas, a potom odemo na megdan u Lajkovcu. Na terenu neće biti popuštanja sa obe strane, ali privatno negujemo dobre odnose. Čekamo i priliku da se družimo sa starim prijateljima”.

Srpski strateg odlično poznaje rivalke kako zbog klupskih obaveza, tako i usled činjenice da mnoge analizira i u reprezentativnom dresu jer je deo stručnog štaba selektora Srbije Zorana Terzića.

“Kada je Železničar u pitanju, igrački sastav je značajno promenjen u odnosu na moj mandat. Svakako, poznajemo veliki broj igračica i spremni dočekujemo taj dvomeč. U Milanu nastupa Hena Kurtagić – dobro nas je namučila. Ranije je bilo mnogo naših devojaka u Ezačibašiju, ali ih trenutno nema. Nemamo problema pri spremanju utakmica. I brojne strane igračice poznajem iz reprezentacije, gde smo neretko odmeravali snage na velikim takmičenjima.”

Paralelni rad na dva fronta ima dobre i loše strane.

“Prednost je kada poznajemo navike igračica. Karakteristike u igri je teško promeniti u klubu. Mnogo nam pomaže u pripremi utakmica činjenica da smo do detalja upoznati koga imamo na raspolaganju.”

Zadaci na klupama Srbije i Olimpijakosa se razlikuju s obzirom na to da Kovačević ima različitu ulogu u dva tabora, ali se u obe kože oseća jednako prijatno.

“Nije se dovodilo u pitanje da li ću prihvatiti povratak sa Terzićem. Uloga u reprezentaciji je drugačija. Uhodani smo svi, već godinama sarađujemo. Ne postoje problemi. Ako nam se neko pridruži, ekspresno se uklopi. U Olimpijakosu sam prvi trener, ali Zoran Terzić je odličan prijatelj i saradnik. Kod njega ne postoji sujeta. Oduvek negujemo sjajnu saradnju.”

Povratak selektora Terzića je izazvao euforiju i doprineo da se probudi odbojkaška javnost.

“Smatram da je najpre u pravom trenutku došlo do rastanka, a da je potom povratak usledio takođe u odličnom momentu. Ako je ranije postojalo zasićenje, sada ga sigurno nema. Došle su nove generacije. Potrebno je vratiti Srbiju na staze uspeha – na koje smo svi navikli. Sa nama je još nekoliko iskusnijih igračica, ali stigao je novi talas, samim tim i novi izazovi.”

Nagoveštaj neophodnih promena predstavljao je učinak na Olimpijskim igrama u Parizu gde su odbojkašice Srbije eliminisane u četvrtfinalu od Italije.

“Bila je to odlična lekcija. Stvorena su takva očekivanja da se u Parizu ide na zlato. Nije to bilo samo od strane javnosti, već i najava stručnog štaba. Stvarno su postavljeni visoki ciljevi. Negde je zapelo. Nismo bili prisutni da baš sve ispratimo. Sigurno da je neuspeh što se nije ušlo u borbu za medalje, ali desilo se… Devojke su se posle sijaset godina vratile sa takmičenja bez medalje, onda kada je to možda najviše i očekivano.”

Posle promena na kormilu Srbije usledilo je Svetsko prvenstvo na Tajlandu, a Srbija je eliminisana u osmini finala od Holandije. Uz bolni poraz ostalo je pitanje bez odgovora – da li bi Srbija uspela značajno više da se nije povredila Tijana Bošković?

“Teško je pričati šta bi bilo, kad bi bilo… Ipak, smatram da smo mi jedina ekipa koja je mogla da ugrozi Italiju da je Tijana bila sa nama. Pitanje je da li bi se to stvarno desilo, ali u kompletnom sastavu, mislim da smo mogli da ugrozimo Italijanke. Možda bismo izgubili četvrtfinale i sa Tijanom, ali teško… Postojale su velike šanse na toj utakmici. Tim je značajno promenjen. Devojke koje su uskočile, Uzelac i Ivanović, uz Henu Kurtagić, donele su mladost i svežu energiju. Rezultat bi bio bolji da smo bili kompletni, ali napravljena je dobra osnova za bolje rezultate već na narednom prvenstvu.”

Sa druge strane, Italija je zlatima u Parizu i na Tajlandu uspostavila dominaciju koja je oslikana i na klupskoj pozornici kroz tri tima na prošlosezonskom Fajnal foru.

“Prethodne dve godine, kako na klupskom – tako i na reprezentativnom planu, Italija se vratila u sam vrh. Posle dužeg vremena blistaju u nacionalnom timu, osvojili su sve što se može osvojiti. Prvi put su postali Olimpijski šampioni u ženskoj odbojci. Dugo ih nije bilo u samom vrhu. Njihovi klubovi, uz turske, najviše ulažu. Turci su ih možda prestigli po ulaganjima, ali tradicija italijanskog prvenstva i same odbojke, nadmašuje turske okvire. Ta ekspanzija u Turskoj traje nešto kraće. Turci su sigurno bili razočarani ishodom fajnal fora. Koneljano godinama minimalno menja sastav, čuva vrhunske igračice i blista. Napravili su seriju od oko 100 vezanih trijumfa. Sad su ove godine počeli da gube po neku utakmicu, ali nije bilo iznenađenje njihova dugogodišnja dominacija.”

Uprkos kvalitetu klubova iz Italije i Turske, Olimpijakos je pokazao da ima pravo da se nada, a značajnu snagu crveno-belih predstavljaju Srpkinje Jovana Stevanović i Milica Kubura, dok je važan šraf stručnog štaba Lazar Tabaković.

“Generalno sam u klubu oduvek imao dobru saradnju sa domaćim, ali i stranim igračicama. Ove godine je to pogotovo slučaj sa Jovanom i Milicom. Sa Jovanom sam nešto duže sarađivao u nacionalnom timu, Milicu takođe znamo. Velika smo podrška međusobno, one meni, ali i ja njima. Sa Lazarom sjajno funkcionišem već pola decenije. Bili smo zajedno u Lajkovcu, prethodno u Trgovištu. Klub ima zvaničnog statističara, ali sada imamo dvojicu. Lazar ima i funkciju jednog od pomoćnih trenera.”

Kada je reč o igračkom kadru, Kovačević je istakao da je presek predviđen za početak 2026. godine.

“Rizikovali smo sa pojedinim igračicama. Konkretno sa Ivanom Vanjak – nemačkom igračicom, hrvatskog porekla. Ostala je u klubu posle teške povrede ramena i operacije. Sada je u završnoj fazi oporavka. Počela je pomalo i da igra. Videćemo kako će sve funkcionisati do Nove godine, te da li će nam biti potrebna pojačanja. Ako sve bude kako treba, bićemo pokriveni na svim pozicijama. Nemamo dužinu klupe kao Vero Volej i Ezačibaši, ali drugačiji su nam i budžeti i ambicije”.

Dok je u Evropi Olimpijakos tim koji šansu vreba iz senke, na domaćoj sceni prihvatljivi su samo uspesi. A ako neko zna kako se osvajaju trofeji u Pireju to je srpski trener, vlasnik pet titula i četiri Kupa Grčke.

“Mnogo toga se promenilo u grčkoj odbojci. Kada sam stigao, liga je bila sedma, osma po rangu u Evropi. Sada je sigurno, posle Italije, Turske i Rusije, najbolja. Cenim da je tu negde, u rangu sa Poljskom. Konkurencija je sve jača, tu su Panatinaikos, PAOK, Panionios – koji je napravio veoma ozbiljna ulaganja… U vreme kada grčka odbojka nije bila na ovom nivou uspeli smo da osvojimo Čelendž Kup – treće po rangu takmičenje. To naš uspeh čini još većim. Nikada ranije nijedna ekipa iz Grčke nije bila ni blizu evropskog trofeja.”

Klubovi pod grbom Olimpijakosa funkcionišu kao porodica, a među brojnim Srbima u Pireju trenutno su dva Kovačevića – uz trenera odbojkašica Branka tu je i sportski direktor fudbalskog kluba Darko.

“Nisam rođak sa Darkom. Znam da je sportski direktor, drago mi je zbog njega. Nosimo isto prezime, ali nismo u kontaktu. Kada god smo u prilici ispratimo odbojkaše. Dolaze i oni kod nas. Takođe, dolaze i članovi iz drugih sportova. Olimpijakos je velika sportska porodica. Pratimo jedni druge koliko god stignemo zbog obaveza. Ove godine nisam toliko, ali ranije sam išao i na vaterpolo. Fudbal i košarku volim da gledam kada god sam u mogućnosti. Pratimo stalno jedni druge.”

Podrška postoji na svakom koraku, ali i zdrava konkurencija, pa se u Pireju čeka ko će doneti naredni evropski trofej.

“Za vreme boravka u Srbiji, osim kada je država jedno vreme pokrivala finansijski aspekt učešća, većina klubova je kod nas evropske izazove smatrala troškom. U Olimpijakosu to nikada nije slučaj. Čak ni kada je klub imao daleko manji budžet nego danas. Uvek je u interesu da se dogura što dalje, da se širi priča o Olimpijakosu. Gde god da igramo u inostranstvu, imamo podršku. Prati nas određeni broj ljudi. Cilj je ostvariti što bolji plasman”, rekao je za Meridian sport

SVE TEŽE OSVAJATI TROFEJE

Branko Kovačević je na klupi Olimpijakosa u prvom mandatu bio od 2015. do 2020. godine i okitio se brojnim trofejima. Povratak u Pirej je rasplamsao ambicije i nametnuo pitanje – da li sa sadašnjih deset pehara može da nadmaši sunarodnika i rekordera po broju priznanja u fudbalskom klubu Predraga Đorđevića u čijoj se vitrini nalazi impresivnih 18 trofeja.

“Drago mi je što sam se vratio. Olimpijakos doživljavam kao svoju drugu kuću. Da nije bilo korone, verujem da ne bih ni išao iz Pireja. Nekoliko puta smo razgovarali i ranije, ali nisu nam se poklopile kockice. Sada smo se dogovorili lako, još prošle godine u ovo vreme. Što se tiče eventualnih uspeha u evropskim takmičenjima, neophodno je da se poklope mnoge stvari. Nemamo mi mali budžet, ali treba nadmašiti timove koji imaju daleko veću platežnu moć. Kada smo osvojili Čelendž Kup, igrali smo protiv velikog favorita – Burse, koja je imala nekoliko puta veći budžet. Teško je prognozirati. Postalo je daleko komplikovanije beležiti uspehe i na grčkom tlu, s obzirom na to koliko se konkurencija pojačala. Nadam se da ćemo nastaviti sa uspesima”, rekao je Kovačević za Meridian sport.

Bonus video: