/Od izveštača Meridian Sporta iz Istanbula/
Navikla je Tijana Bošković da na najvažnijim utakmica u karijeri ima podršku najbližih. Međutim, ekipa na tribinama skoro nikad nije bila kompletna. Uglavnom je nedostajao mlađi brat, koji je košarkaš. Ovog puta stigao je i on. Nije želeo da ga bilo kakve obaveze spreče, kao da je osetio da je trenutak za nešto veliko. Spakovao je kofere i krenuo na dalek put iz San Dijega.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
I prisustvovao je istoriji. Vakifbank je savladao u finalu Ezačibaši, a njegova sestra je prvi put postala klupska šampionka Evrope.
“Ovo je za mene poseban događaj jer sam posle devet godina prisustvovao jednoj utakmici moje sestre. Čak sam došao iz Kalifornije da bih gledao. Posle devet godina sam bio uz nju, tako da izgleda da sam ja taj koji je nedostajao sve vreme“, nasmejao se Vuk Bošković dok je govorio za Meridian Sport.
Bio je veoma raspoložen najmlađi član porodice…
“Šalim se naravno… Preponosan sam na Tijanu, a i na sve ostale devojke. Mnogo mi je drago što smo svi bili zajedno sa njom. Nadam se da će biti još ovakvih prilika. I da će biti još trofeja i medalja“.
Svestan je mladi košarkaš koliko je težak put prešla Tijana da bi došla do ovoga gde je danas.
“Posebna je bila teška polufinalna utakmica protiv sjajne ekipe Koneljana. A da ne pričam o prethodnim sezonama… Svih ovih ranijih godina je nešto nedostajalo. Izgleda da je ove sezone sve bilo na svom mestu. Došao je konačno i taj glavni pehar“.
Još veću draž trofej ima jer ga je osvojila u gradu u kom živi od 2015. godine, uz podršku najbližih ljudi sa tribina. Vuk je na sebi imao i specijalnu majicu sa fotografijom na kojoj su Tijana i on – samo malo mlađi.
“I nama je drago što smo svi bili tu. Prezadovoljni smo i presrećni… Mama i tata su dobro podneli, u finalu mnogo smirenije nego dan ranije. Mada, i kad je Koneljano vodio – mi smo verovali u pobedu“, podvukao je Vuk Bošković.
Bonus video:
