/Od izveštača Meridian Sporta iz Brna/
Nasmejan, raspoložen, spreman i za šalu. Takav je Zoran Terzić ovih dana u Brnu. Oni koji ga poznaju mnogo duže reći će da je s godinama postao blaži, ali teško da se promenila ona potreba da njegova ekipa uvek traži ‘još malo više’. A kada se pogleda koliko dugo traje njegova priča sa Srbijom na evropskim prvenstvima, možda i ima razloga da danas na sve gleda nešto mirnije.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Od Ankare 2003. do Brna 2026. prošle su 23 godine. Menjale su se generacije, pravila, rivali, sistem takmičenja, menjala se i sama odbojka. Terzić je u međuvremenu odlazio sa klupe Srbije i vraćao joj se, ali jedno mesto kao da mu je ostalo rezervisano. Ponovo je na Evropskom prvenstvu. I to 11. put.
Samim dolaskom u Brno stigao je do brojke kojom može da se pohvali još samo jedan velikan evropske odbojke. Legendarni Nikolaj Karpolj vodio je reprezentacije na 11 evropskih prvenstava, a Terzić se ovog leta izjednačio sa njim na vrhu večne liste. Đovani Gvideti je iza njih sa deset nastupa.
Ali tu se istorijska trka u Brnu ne završava. Naprotiv. Terzić je na ovo Evropsko prvenstvo stigao sa 69 utakmica na kontinentalnim šampionatima. Ispred njega je samo Đovani Gvideti sa 73. Italijanski stručnjak je na tim mečevima ostvario 54 pobede i 19 poraza, dok je Terzić pre početka prvenstva bio na učinku 49-20.
A iza tih brojki krije se detalj koji čitavu priču čini još upečatljivijom. Gvideti je do svojih utakmica na evropskim prvenstvima dolazio vodeći više različitih reprezentacija. Terzić je svih 69 mečeva pre Brna vodio sa istom reprezentativnom pričom – Srbijom, odnosno državnim timom koji je na početku njegovog mandata nastupao pod drugim državnim imenom. CEV posebno ističe da je svih 69 utakmica sakupio sa Srbijom.
Posle prvog meča u Brnu brojka je otišla na 70. I sada mu do Gvidetijevog rekorda nedostaju još četiri utakmice. A Srbija do kraja grupne faze ima upravo još četiri meča – protiv Češke, Bugarske, Grčke i Ukrajine. Ako Terzić bude vodio reprezentaciju na svih pet utakmica u grupi, protiv Ukrajine će stići do 74. meča na evropskim prvenstvima i ostati sam na vrhu. I upravo zbog toga svaka naredna utakmica u Brnu imaće i jednu malu istorijsku fusnotu.
SVE JE POČELO U ANKARI
Prvi put je Terzić na Evropskom prvenstvu vodio reprezentaciju 2003. godine u Ankari. Srbija se tada, prvi put posle 1991. godine, vratila na kontinentalnu smotru, a na prvenstvu je učestvovalo samo 12 reprezentacija. Tada niko nije mogao da pretpostavi kakva će priča iz toga nastati.
Zanimljivo je da će upravo Ankara mnogo godina kasnije postati mesto jednog od njegovih najvećih uspeha. Šesnaest godina posle prvog EP, 2019. godine, Terzić je u istom gradu sa Srbijom osvojio treću evropsku titulu. Srbija je tada u velikom finalu savladala Tursku.
Između te dve Ankare stala je praktično čitava istorija uspona srpske ženske odbojke. Prva evropska medalja u Terzićevoj eri stigla je 2007. godine, kada je osvojeno srebro. Četiri godine kasnije, pred domaćom publikom u Beogradu, Srbija je prvi put postala prvak Evrope.
Usledila je bronza 2015, pa period potpune evropske dominacije – zlato 2017. i odbrana krune 2019. godine. Poslednja Terzićeva evropska medalja pre ovog povratka stigla je 2021, kada je Srbija u Beogradu osvojila srebro.
Bilans je impresivan: deset evropskih prvenstava, šest medalja – tri zlata, dva srebra i jedna bronza. Medalju je, dakle, osvajao na 60 odsto prvenstava na kojima je učestvovao. Po broju evropskih zlata ispred njega je samo Karpolj sa sedam, dok je Terzić sa tri drugi najuspešniji trener u istoriji takmičenja po tom kriterijumu.
A zanimljivo je i ko mu se pojavljuje na drugoj strani ove istorijske priče – Gvideti. Čovek čiji rekord sada ‘juri’ bio je selektor Nemačke kada je Srbija 2011. godine u Beogradu osvojila prvo evropsko zlato. Godinama kasnije upravo je Gvideti nasledio klupu Srbije, koju je Terzić napustio početkom 2022. godine. Posle Danijelea Santarelija i Gvidetija, Terzić se vratio reprezentaciji sa kojom je napravio najveće uspehe u njenoj istoriji.
I vratio se možda malo drugačiji. Ljudi koji su uz njega dugo često će reći da je danas blaži nego ranije. U Brnu ovih dana deluje nasmejano i rasterećeno, spreman je da zastane, popriča, našali se. Godine i iskustvo verovatno učine svoje. Ali teško da su promenile kriterijume.
Terzić ni pred svoje 11. evropsko prvenstvo nije došao samo da bi dodao još jedan nastup impresivnoj biografiji. Srbija je ponovo na velikom takmičenju sa ambicijom da se bori za sam vrh. I zato mu verovatno u ovom trenutku ni Karpolj ni Gvideti nisu u mislima uopšte. Često će Zoran reći: ‘Tim podacima se bavite samo vi, novinari‘.
Brojke će se svakako nizati. Jedanaesto prvenstvo već je stiglo. Karpoljev rekord po broju nastupa je izjednačen. Sedamdeseta utakmica je upisana, a Gvidetijeve 73 sada su na samo nekoliko koraka.
Ako sve bude išlo po planu, poslednji korak ka novom rekordu Terzić će napraviti upravo u Brnu. Protiv Ukrajine. Biće to 74. utakmica čoveka čija je evropska priča počela još 2003. godine u Ankari.
Dvadeset tri godine kasnije promenilo se gotovo sve – generacije, protivnici, odbojka, dresovi, sistem takmičenja, pa čak i ime države sa početka njegovog puta. A Terzićeva misija još nije ni blizu kraja.
Bonus video:
