Transfer godine – Tijana Bošković u Vakifbanku. Možda tema nije u ovom trenutku aktuelna jer je reprezentativna sezona u toku, ali svakako je vrlo važna i ne sme da se zanemari. Zato je naša najbolja odbojkašica danas pričala za Meridian Sport i o transferu godine, a i o svim izazovima koji je čekaju u dresu Srbije…
Kako ste prelomili da pređete u Vakifbank?
“Velika promena za mene, u isto vreme i ne baš velika jer ću ostati u istom gradu i igraću istu ligu. Sva lica u novom klubu su mi poznata. Imala sam priliku u prethodne dve godine u reprezentaciji da radim sa Đovanijem Gvidetijem. Moram da budem iskrena, on je jedan od razloga što sam odlučila da odem u Vakifbank. Smatram da ima veliko znanje i da je učinio neverovatne stvari sa Vakifbankom. Videli ste završnicu prvenstva minule sezone… Deset godina u Ezačibašiju su posebno iskustvo za mene. Ostaće u lepom sećanju, iako nismo ostvarile neke ciljeve koje smo imale. Najvažnije je poštovanje koje je bilo obostrano, kao sportista sam i kao igrač uvek htela na terenu da pokažem ono što znam, a oni su mi to vratili poštovanjem. To mi je izuzetno važno, a sad se radujem novim izazovima. Obući novi dres je novi izazov”.
Da li je glavni motiv bio da pokušate da osvojite trofeje koji vam nedostaju ili vam je samo bila potrebna promena?
“Bila mi je potrebna promena… To sam osetila i htela sam da budem iskrena sama sa sobom. Da uradim ono što osećam… Osetila sam da je vreme da se nešto menja. To nisu odluke koje se donose preko noći. To je nešto o čemu mora dobro da se razmisli. Naravno, prvo sama sa sobom, pa sa ljudima čije mi je mišljenje izuzetno bitno. Bilo je teško, ne mogu da lažem. To je donekle i logično. Mislim da sam napravila pravi potez, ali vreme će pokazati. Svi izazovi koji su preda mnom – sprema sam za njih“.
Kako vam deluje ekipa Vakifbanka?
“Čini mi se da se ekipa nije značajno promenila u odnosu na prethodnu godinu. Ostale su igračice koje su već dugo u Vakifbanku. Bitno je da je ekipa kvalitetna, kako u napadu, tako i u prijemu i drugim elementima. Verujem da imamo šansu da se borimo za vrh i za trofej u svim takmičenjima. Samo mi je sad prerano da pričam o tome. Fokus je na reprezentaciji”.
Koliko vam znači što je sa vama i Katarina Dangubić?
“Lepo je uvek igrati sa saigračicom i u u reprezentaciji i u klubu. Imala sam sreću sa Majom Ognjenović delim teren u Ezačibašiju četiri godine – dva puta po dve godine, jer je odlazila i vraćala se. Takođe, sa Slađom jednu sezonu i sa Jovanom poslednje dve sezone. Stvarno znači… Barem nekad na svom jeziku da prozboriš, da podeliš i neke i dobro i loše stvari. Drago mi je što ćemo Laki i ja da igramo zajedno, ona je imala fenomenalno sezonu u Galatasaraju. Bio je veliki rivalitet između njih i nas – igrale smo utakmcie za treće mesto. Nadam se da ćemo zajedno da imamo velike uspehe sledeće sezone“.
Zvanično: Tijana Bošković stigla u Vakifbank (VIDEO)
Koliko je vam prijao malo duži odmor posle sezone u Ezačibašiju – i fizički i psihički?
“Sezona u Turskoj, kao i uvek, bila je naporna u fizičkom smislu, ali opet i mentalno – uvek dođe do zasićenja, umora… Ljudi smo. Potrebna nam je pauza da se sklonimo sa strane i da ne razmišljamo o sportu i odbojci. Mislim da je to izuzetno zdravo za sve sportiste – da imaju vreme koje će da iskoriste da se posvete samo sebi, a ne sportskim obavezama. Znate da sam preskočila prvi turnir koji se igrao u Kanadi, nadam se da ću u beogradu biti na raspolaganju da pomognem ekipi koliko je to moguće u ovom trenutku“.
Koliko će biti lepo igrati u Beogradu?
“Posle četiri godine smo ponovo tu… Igrali smo EP 2021. godine. Moja želja je uvek bila da igramo neko veliko takmičenje pred domaćom publikom. To se ostvarilo 2021. Kad sam čula da ćemo ponovo igrati odmah sam osetila uzbuđenje i radost – jer igrati za reprezentaciju je samo po sebi velika čast i ponos. A kad je to još u svojoj zemlji, onda je to na nekom drugom nivou. Verujem da ćemo imati veliku podršku, kao i na EP 2021. Znamo da smo napravile velike stvari prethodnih godina. Znamo i da je veliki broj mladih se odlučuje za odbojku zato što smo im mi uzori i pokazatelji da kad vredno radite i verujete – rezultati dolaze i snovi se ostvaruju. Četiri utakmice igramo od 18. do 22. juna, uzbuđeni smo, ja stvarno jedva čekam da počne“.
Koliko vam je neobično što nema nekih igračica s kojima ste bili godinama?
“Neobično je, jer navikao si na ista lica godinama. Ubrojiću tu i sebe… Maja, Slađa, Teodora, ja… Sad smo mi starije i iskusnije. Raduje me što su tu mlađe. Pratila sam turnir u Kanadi, nisam imala mnogo prilike s njima da treniram. Samo poslednjih nekoliko dana kad su se one vratile. Potencijal je očigledan, ali vidi se da nam fali zajedničkog rada i utakmica u nogama. Verujem da možemo da nastavimo tamo gde smo stale, samo mislim da treba strpljenja, međusobne podrške. Mi koje smo tu duže, moramo da ih podržimo, da im pomognemo u svakom smislu. Znamo da im nije lako, jer smo i mi prošle kroz sve to i imale smo na raspolaganju Maju Ognjenović, Milenu Rašić, Stefanu Veljković i sve ostale. Da nekog ne zaboravim… Stvarno nam je ta podrška značila, tako da znamo i šta njima treba i kako se osećaju. Tu smo za njih… Ono što je najvažnije je da kvalitet postoji, kao i da devojke imaju želju da rade – to je bitno. Bez toga je teško. Biće izazovno, ali imamo mnogo utakmica u Ligi nacija da igramo zajedno. Akcenat je na Svetskom prvenstvu, koje je krajem avgusta. Liga nacija je zbog novog sistem bodovanjaizuzetno bitna, da bi nam bile olakšane neke stvari u budućnosti kad se budu igrale kvalifikacije i slično“.
Toliko godina, utakmica, dobijenih lopti… Da li svake godine u salu ponovo uđete sa istim motivom da igrate za Srbiju?
“Još da… Hvala bogu da je tako. Da nije tako mislim da ne bih igrala na svom nivou a možda i ne bih vila tu. Nije fer da ako osećam da nije to to da budem tu. Barem ja tako mislim. Želja je i dalje prisutna. Ono što je najbitnije je da i mene, kao i ostale devojke, zdravlje služi. Zbog ovog nenormalnog napora, koji je zastupljen u svim sportovima. Ne samo u odbojci, ali mislim da mi rpednjačimo. I sa brojem utakmica i takmičenja, posebno tokom reprezentativnog leta. Zahvalna sam na razumevanju selektora i što sam mogla da propustim taj prvi prvi turnir u Kanadi. Stvarno mi je odmor bio neophodan, a sad kad smo krenuli svi zajedno, nema stajanja do kraja SP“.
Koliko je teško nositi toliki teret na leđima već više od deset godina u reprezentaciji?
“Ne znam… Kako sam starija mislim da je taj teret veći, da je odgovornost veća. Kad si mlađi, nisi svestan nekih stvari, težine koju ima reprezentacija. Sa iskustvom u jednu ruku ti je lakše, a u drugu ti je teže. Osećaš veću odgovornost… Ali, kako ja, tako i ostale devojke, vrlo dobro balansiramo sve to“.
Da li ste od 2021. godine razmišljali da je uopšte moguće da se na klupu vrati Zoran Terzić?
“Prvo bio mi je bio šok kad sam čula da odlazi, ali naravno razumeli smo svi njegove razloge. Možda je došlo do nekog zasićenja, barem sam tako ja razmišljala u tom trenutku… Čovek je ipak bio tu 20 godina. Svi smo shvatili razloge zašto su se Terza i Savez razišli, ali nisam verovala da ćemo opet da sarađujemo. Barem ne u reprezentaciji… Kad sam čula da se vraća, ta vest mi je bila iznenađenje. Razmišljala sam kako će sad to da izgleda sa njim. Svima je dobro poznat njegov način rada. Mi koje smo malo duže tu, provele smo s njim toliko vremena – međusobno se vrlo dobro poznajemo… Već posle prvog treninga smo se vratili na staro, kao da nikad nije ni odlazio. Nije se promenio nimalo. Vrlo brzo se vratio osećaj koji je bio ranije kada je bio tu i sad osećam kao da nije ni odlazio“.
Bonus video:
biljana.rebec
Sto nam reprezentacija Srbije onoliko podbaci!?