Svi znaju kakav je osećaj kad pomislimo da nam se ovo već dogodilo… Međutim, to nije bio nikakav „deža vi“. Za Ninu Kuvekalović (23) ovo je zaista stvarnost. Na kraju prošle sezone sa OK Beograd proslavljala je ulazak u Superligu, a tekuću takmičarsku godinu završava na identičan način – samo kao član Napretka 037 iz Kruševca.
Da sve bude još zanimljivije – Nina je još jednom u karijeri doživela isto. Kada je tek stigla u Beograd, sa istoimenim klubom je u sezoni 2018-2019 izborila plasman u najviši rang. Sve ukupno tri puta…
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Iako Prva liga još nije završena, slavlje je u Kruševcu prošlog vikenda već moglo da počne. Zabeležena je presudna pobeda, prvo mesto je i matematički obezbeđeno, pa je ostalo još samo da u grad stigne pehar.
Nakon velikog uspeha, Nina je za Meridian Sport sumirala utiske i pokušala da opiše trenutak u kojem se nalazi.
“Svesna sam apsolutno da smo ušli… Ali, imamo još dva kola, pa će postati realno tek kad stigne pehar u Kruševac i kad se poslednja utakmica bude završila“, uz osmeh konstatuje Nina Kuvekalović.
Osvrnula se zatim i na atmosferu koja se očekuje u završnici sezone.
“Nadam se da će biti dobro, da će doći mnogo dece, da se napravi poseban ambijent… Mislim da smo zaslužile posle svega što smo uradile ove sezone. Guramo, treniramo, trudimo se… Nije bilo priče o ulasku u Superligu na početku. Bili smo skroz opušteni tokom cele sezone. Nismo imali pritisak nikakav. Od Valjeva je možda krenula ta priča, poslednjih nekoliko utakmica… Bili smo najkonstantniji, najmanje poraza smo imali… U suštini se još pre nekog vremena već pričalo da ćemo mi ući, ali morali smo i matematički to da obezbedimo. Kad smo već bile blizu, i same smo htele da napravimo i taj konačan korak – da napravimo uspeh i na individualnom nivou, a i za klub, za grad, za sve ljude ovde“.
Prošlog leta je, na iznenađenje mnogih, iz Beograda prešla u Kruševac. Umesto da ponovo zaigra Superligu, vratila se korak nazad… Ali, sve to zbog akademskog usavršavanja.
“Došla sam jer sam videla da klub igra Prvu ligu. Prebacila sam se na fakultet u Kraljevo, pa mi je ta realacija Beograd – Kraljevo bila komplikovana… Tražila sam opciju da mi bude bliže kući. Onda je iskočila ta priča da bude Napredak. Bilo je nekoliko razgovora, čuli smo se, videli, dogovorili se oko uslova… Ispostavilo se na kraju da je bio dobar potez“.
Izgleda da – ko pozove Ninu – ulazi u Superligu.
“Tako ispada… Ne znam šta bih rekla”, nasmejala se odbojkašica. “Ali, da nema još igrača pored mene ne bi se ovo desilo. Pomenula bih dizača Janu Vasiljević, primača Anicu Grujičić, pa Janu Andrić, uz tri mlađe devojke uz postave – korektor, srednji bloker i libero… Sve zajedno smo se lepo ukomponovale. Znalo se u svakom trenutku da će neko povući. Nije to bio isti igrač, nego se iz utakmicu u utakmicu uvek neko drugi isticao. Meni je zbog toga veoma drago. Pričali smo svi zajedno i kad sednemo na kafu… Na svakom meču neko novi iskoči i to nam uvek treba. Od nas iskusnijih se očekuje da budemo na tom nekom nivou i da imamo određen broj poena, ali svaki put kad nam se još neko od njih priključio – mi smo pobeđivale“.
Da li će ostati u istom dresu i zaigrati najviši rang – još nije poznato.
“Uopšte ne razmišljam trenutno. Imamo još ove dve utakmice – želimo naravno dve pobede. Do sad smo toliko pobeđivale, sigurno da bismo htele i ova dva trijumfa i onda da dignemo pehar kod kuće. Posle imam još šest ispita da završim faks – to mi je trenutno u glavi. Sa Lakijem i ostalim čelnicima kluba ćemo usput pričati i razgovarati“.
Priča se sasvim logično prebacila na akademsku…
“Na Mašinskom sam u Kraljevu. Super mi je… Pre toga sam bila na Tehnološkom u Beogradu i bilo mi je baš teško da uskladim treninge i fakultet. Studirala sam zaštitu životne sredine. Sad sam zaštita na radu. Sad mi je lakše… U Beogradu mi je bilo baš teško da uskladim. Pretežak je fakultet, čak i onima koji ne treniraju, a kamoli nama… Odluka da se prebacim u Kraljevo mi je teško pala. Ali, to je očigledno bilo najbolje moguće u tom trenutku za mene. Nastavila sam sezonu u Beogradu, ušli smo posle u Superligu. Na početku mi uopšte nije izgledalo da će da bude tako – ali sve neke lepe stvari je donela ta odluka. Sve se isplatilo“.
UVEK SAM ŽELELA DA VIDIM ŠTA TO BEOGRADSKI KLUBOVI BOLJE RADE OD NAS
Iako je prošlo mnogo godina, dobro se seća prvih odbojkaških koraka.
“U Kraljevu sam krenula davno… Tata mi se bavio odbojkom, on mi je usadio ljubav prema odbojci. Generalno smo sportska porodica, svo četvoro smo vezani za sport. Ja sam počela bukvalno u predškolskom periodu, to je bio školski klub Četvrti kraljevački bataljon. Tamo sam bila dugo, pa onda prešla u Ekonomac. Dve sezone sam provela kod Ljube. A onda u Gimnazijalcu godinu dana igrala Prvu ligu. Posle čega sam stigla u Beograd“.
Poziv beogradskog kluba je za nju u tom trenutku bio ogromna stvar.
“Pamtim naravno kako se sve to izdešavalo… U Gimnazijalcu sam igrala dizača u prvom delu sezone. Ali, u drugom delu je drugarica dobila mononukleozu. Nije mogla da nastavi, pa je bilo pitanje ko će moći da pomogne na poziciji primača. Pošto sam ja ranije bila primač u mlađim kategorijama, mene su stavili… Nije mi bilo strano. Timu je bilo potrebno, ja sam prihvatila. Sećam se da smo bili na gostovanju u Beogradu i da su me tu prvi put videli. Posle se pogodilo da i kadetsko i juniorsko državno prvenstvo igramo za peto mesto. Kad se kadetsko prvenstvo u Valjevu završilo, trener Aleksandar Milović je prišao mom tati i pitao ga za kontakt. Želeo je da se čujemo, da dođem dva, tri dana da vidim sve to… Kad sam završila obaveze u školi, otišla sam jedan vikend, trenirala s njima, videla šta i kako… Nijednog trenutka nije bilo dileme da li ću preći“.
Dolaskom u OK Beograd otvorila je vrata nekog novog sveta… Obasjala su je svetla velikog grada.
“Uvek sam želela da vidim šta to beogradski klubovi bolje rade od nas, pa su uvek u vrhu. Stalno su na državnim prvenstvima zauzimali jedno od prva tri mesta. Mi iz unutrašnjosti nikad nismo mogli da se istaknemo pored njih. Zanimalo me šta rade bolje od nas na treninzima. Shvatila sam da je to samo rad, rad, rad… Kad sam došla i videla sa kakvim detaljima se tu treneri bave. Neverovatno… U školi Branko Ćopić od tehnike šake, preko čekića o zid… Ja nisam znala ni da postoji tehnika šake, nego sam mislila kako se zaletiš ravno tako i udariš, a ustvari toliko toga ima… Spoljašnji felš, unutrašnji… Sve sam to tu naučila. Samo rad, trud, upornost“.
U međuvremenu je zadužila i kapitensku traku.
“Nisam očekivala tako nešto… Došla sam tu kao neko sa strane. Nije mi ni palo na pamet. Ovim putem bih se zahvalila treneru Miloviću, što mi je dao takvu ulogu u ekipi. Kad smo pričali – smatrao je da sam veoma odgovorna i da mogu lepo da obavim taj posao. Malo je bilo i pritiska sa te strane. Ali, snašla sam se, čim sam ostala dugo kapiten. Smatram da mi je legla ta uloga“.
Period u glavnom gradu u istom timu nikada neće zaboraviti.
“Sedam godina sam bila… Toliko uspeha, bilo je naravno i nekih sezona koje nisu bile uspešne, ali sve to smo prošli zajedno. Eto, kad sam došla prve godine mi smo ušli u Superligu i na kraju na rastanku – mi smo opet ušli u Superligu. Lepše nije moglo biti“.
Cilj za ovu sezonu je ostvarila, a u nastavku može malo i da se opusti…
“Treniraću u Kruševcu, jer naše devojke očekuje juniorsko državno, pomagaću im na treningu. A i zbog sebe – da ostanem u formi i nekom ritmu sa skokovima. Biće nekih sedam dana odmora – moraće nešto da se iskombinuje“.
PRVA LIGA SRBIJE ZA ODBOJKAŠICE
25. kolo
Klek – Omladinac
Takovo – Crno-bele 011
Volley stars – Napredak 037
Zlatibor – Lazarevac
Ivanjica – Inđija
Borac – Valjevo
Novi Sad – Strand Volley
Bonus video:
ruZica
Nina je ona važna karika koja uvodi svaki klub u kojem je bila u elitu a pri tom sve vreme radi i na svom obrazovanju!
iskra
Svaka cast za Ninu ona ima jasne zivotne ciljeve….