IGRAČI KOJI SU OBELEŽILI NFL: Ovo je 10 mađioničara i velikana američkog fudbala!

Jedan od sportova koji iz godine u godinu doživljava sve veću popularnost jeste američki fudbal. NFL iz tog razloga povećava broj utakmica koje se igraju u ligaškom delu, ali i van Sjedinjenih Američkih Država.

Ekspanzija sporta je dovela do toga da najveće zvezde ovog sporta postanu deo ne samo američke, već i svetske pop kulture.

Oni koji prate NFL poznaju tradiciju ovog sporta i velikane koji su podizali igru na veći nivo. Danas, liga se konstantno menja, napreduje, a pred vama je lista 10 igrača koji su svojom igrom obeležili NFL u proteklih 10 godina. Lista neće biti samo statistika, već ono što izdvaja ove neverovatne igrače iz mase i definiše njihovu veličiinu.

1. Tom Brejdi

Lista počinje po mnogima najboljim igračem američkog fudbala svih vremena. Tom Brejdi je neko ko postavlja standarde ne samo u NFL-u, već u sportu generalno.

Karijera Toma Brejdija bi se mogla uporediti sa bajkom. Put do veličine kakva je danas nije bio ni malo lak. U ligu nije ušao na velika vrata, naprotiv. Kao neko ko je na svim testiranjima bio prosečan ili ispod proseka, pao je u šestu rundu NFL drafta, gde su ga Nju Ingland Pejtriotsi draftovali sa pozicije 199. Kvorterbek je najvažnija pozicija u američkom fudbalu, a najkvalitetniji prospekti se biraju u ranim rundama. Malo ko je obraćao pažnju na momka iz Kalifornije, ali on se u godinama koje su usledile potrudio da ceo svet sazna za njega.

Tom Brejdi je veliki radnik i učenik ove igre. Provodi sate trenirajući, uigravajući se sa svojim saigračima, ali i gledajući filmove i analizirajući protivničke odbrane. Verovatno je najbolji u prepoznavanju slabosti protivnika i eksplataciji iste. Za razliku od modernih kvorterbekova, koje krasi brzina kada izađu iz džepa, Brejdi se kreće kroz džep i preciznim loptama secira protivničke odbrane.

Ono što izdvaja Brejdija i čini ga velikim jeste smirenost u najbitnijim momentima. Tom je kroz karijeru dokazao da ga nikada ne treba otpisivati i da je u stanju da se uvek vrati i pobedi. Na najvećoj pozornici on je smiren, staložen i fokusiran da ostvari svoj cilj, a to je nova pobeda i nova titula.

Superbol prsten je nešto o čemu svaki igrač američkog fudbala sanja. Tom Brejdi ih ima sedam, od čega su četiri osvojena u posljednjih 10 godina. Gotovo da ne postoji kategorija za kvorterbekove u kojoj on ne drži rekord. U karijeri je bacio najviše uspešnih dodavanja, naviše jardi, najviše tačdaunova. Ostvario je najviše pobeda u istoriji lige i što je najlepše, Tom Brejdi ne namerava da stane.

Kada je u februaru objavio da se povlači iz NFL-a osetilo se veliko olakšanje kod njegovih protivnika, jer najbolji igrač više neće biti u ligi. Međutim, Brejdi nije mogao dugo da izdrži bez terena, pa se nakon nešto više od mesec dana vratio. Danas, sa 45 godina, deluje da je ta glad za pobedama još veća i on i dalje predvodi Tampa Bej Bakanirse ka novim uspesima.

2. Aron Rodžers

Aron Rodžers je sigurno igrač koji je obležio poslednjih deset godina NFL-a. Jedinstven talenat je nešto što izdvaja Rodžersa od ostatka lige i čini ga posebnim igračem.

Pre deset godina delovalo je da će kvorterbek Grin Bej Pekersa suvereno vladati ligom. Neposredno pošto je osvojio svoj prvi Superbol, Rodžers je imao možda najbolju sezonu u karijeri. Sa paser rejtingom od 122,5 postavio je aktuelni NFL rekord za jednu sezonu. Bio je prvi ili u vrhu u svim kategorijama bitnim za kvorterbeka, pa je sa pravom proglašen najkorisnijim igračem u NFL-u. Poslednje dve sezone je biran za najkorisnijeg igrača lige, a ukupno četiri puta je osvojio MVP titulu. Ispred njega je samo legendarni Pejton Mening sa pet MVP priznanja.

Individualni kvaliteti Arona Rodžersa su neverovatni. Odličan pregled igre i sposobnost da pročita protivnika su nešto što ga svrstava među najbolje kvorterbekove svih vremena. Izuzetna preciznost i savršena spirala značajno olakšavaju posao risiverima. Rodžers spada u grupu mobilnih kvorterbekova, ali nije mu primarno trčanje. Kada je u problemu, lako izađe iz džepa, gde prvo traži saigrače koje bi mogao uposliti dubokom loptom, a ukoliko su zatvoreni sposoban je da trčanjem donese potrebne jarde.

Pored svih individualnih uspeha i priznanja veoma je teško naći manu ovom igraču. Ipak, ostaje utisak da je sve moglo biti mnogo bolje. Rodžers u poslednjih deset godina nije osvojio Superbol, a samo jednom se našao u NFC finalu. Neuspesi Grin Bej Pekersa bacaju senku na njegove individualne kvalitete, pa zato pojedini misle da je Rodžers mogao i da mora mnogo više da pokaže.

3. Aron Donald

Treći igrač sa ove liste je jedan od najbolji defanzivaca u NFL-u svih vremena. Aron Donald je neprikosnoven od momenta kada je ušao u ligu.

Mada je visok samo 185 cm, nemoguće je da ne primetite igrača sa brojem 99 na terenu. Najčešće defanzivnog tekla Los Anđeles Remsa blokiraju najmanje dva protivnička igrača, a nekada ni to nije dovoljno. Donald poseduje neverovatno snagu i tehniku, kombinaciju koja do sada nije viđena u ligi.

U eri američkog fudbala gde pritisak na kvorterbeka uglavnom dolazi sa strane od defanzivnih endova ili lajnbekera, Donald uspeva da se dokopa vođe protivničkog napada kroz sredinu. Kada ga gledate imate osećaj da je uvek blizu protivničkog kvorterbeka, bez obzira što ga često drže dva, a nekad i tri protivnička igrača. 2018. godine je imao 20.5 sekova u sezoni, što je retko viđeno za defanzivnog tekla. Gotovo uvek je u vrhu svih statističkih parametara za defanzivne linijaše, a daleko je najbolji i najproduktivniji defanzivni tekl, pa se često u šali kaže da se pozicija na kojoj on igra treba preimenovati u „Donald tekl“.

Od 2014. kada je ušao u NFL i poneo titulu najboljeg defanzivnog rukija svet je mogao da vidi naznake da će Donald biti dominantan. Međutim, koliko god mislite da je Donald dobar on nađe način da vas iznova oduševi. Tokom svog vremena u ligi 7 puta je bio deo idealnog tima, a svake godine je biran za učestvovanje u Pro Boulu. To što je u ligu ušao na polovini prošle decenije nije ni malo smetalo da bude izabran u najbolji NFL tim 2010-ih.

Aron Donald je aktuelni Superbol šampion. Tokom svoje blistave karijere tri puta je biran za najboljeg defanzivnog igrača godine, što ga stavlja u red velikana kao što su Lorens Tejlor i Džej Džej Vat. Poslednjih godina NFL želi da prikaže lepotu kroz aktraktivne pasove i hvatanja, pa su igrači iz napada najčešći MVP kandidati, ali nikome nije bilo čudno kada se Donald našao u najužem izboru za najkorisnijeg igrača lige. Za sada još uvek to nije osvojio, ali za Arodna Donalda samo je nebo granica.

4. Džej Džej Vat

Pre nego što se Aron Donald pojavio, Džej Džej Vat je bio najdominantniji defanzivni linijaš u NFL-u. Međutim, povrede su uslovile da njegova karijera ne ide baš pravim putem, ali i pored tih prepreka Vatova igra na vrhuncu karijere je bila neverovatna.

Početkom prošle decenije Vat je bio strah i trepet za protivničke napade. Razvijale su se posebne šeme kako bi se zaustavio igrač koji je sa strane jurišao ka kvorterbeku. Međutim, koliko god se trudili da ga uspore Džej Džej je pronalazio način da zaustavi napad protivnika. U momentima kada nije uspevao da dođe do protivničkog kvorterbeka Vat je nastojao da igra na loptu. Poput najboljih centara u košarci, defanzivni linijaš je blokirao pasove koji su išli preko njega. Potez je toliko bio čest da su komentatori i analitičari počeli da ga nazivaju Swatt.

Ono što je krasilo Vata kroz celu karijeru je neverovatan fokus i osećaj za igru. Pored seka često je išao na to da izčupa loptu iz ruku protivnika, pokušavajući da se što pre dokopa lopte. Ukoliko se lopta nađe na zemlji, Vat je nekako uvek bio u blizini i umeo je veoma lako da pokupi tu loptu.

Hjuston Teksansi su od Vata pravili lice svoje franšize. Gledali su da maksimalno iskoriste njegov potencijal, harizmu, ali i hvatačke sposobnosti. Eksperimentisali su sa njim u napadu, pa se Vat u red zoni često znao naći na poziciji tajt enda, sa koje je 2014. uhvatio tri tačdauna. Ta godina je bila i najbolja u njegovoj karijeri, jer je zabeležio 20,5 sekova, četiri iznuđena i pet pokupljenih famblova, kao i jednu presečenu loptu koji je u 80 jardi dugom trku vratio za tačdaun.

Vat je tri puta izabran za najboljeg defanzivnog igrača godine u NFL-u (2012., 2014., 2015.). Interesantno je da je suštini slomio Pro Football Focus sistem bodovanja. Jednostavno je bio previše dobar za sistem, pa su morali da ga prilagode kako bi odgovarao njegovim ocenama.

Danas se Džej Džej Vat bliži zalasku karijere. Česte povrede su uslovile da to nije onaj stari igarač, ali i dalje zna da zablista u dresu Arizona Kardinalsa i podseti na slavne dane.

5. Von Miler

Kada se pogleda statistika zaista iznenađujuće deluje da sledeći igrač sa liste nikada nije osvojio nagradu za najboljeg defanzivca u NFL-u. Von Miler je opasnost koja dolazi sa strane i nema nameru da stane.

Von Miler je u ligu stigao 2011. godine kada su ga Denver Bronkosi draftovali sa druge pozicije. Odmah je stavio do znanja o kakvom se igraču radi. Nagrada za defanzivnog rukija godine i dvocifren broj sekova su skrenuli pažnju na ovog igrača. Lakoća sa kojom je prolazi ofanzivnu liniju je neverovatna. Prosto imate osećaj da je uvek na delić sekunde od novog seka, a odbrana franšize iz Kolorada je sa njim na čelu postajala jedna od najboljih.

Danas je na putu ka Kući slavnih, ali stvari su mogle otići u drugom pravcu. Tokom svoje treće sezone suspendovan je zbog dopinga. Po povratku na teren produkcija je bila dosta slabija, a onda je krajem regularnog dela sezone pokidao ligamente kolena, zbog čega je propustio plejof i Superbol, koji su njegovi Bronkosi izgubili od Sijetls Sihoksa.

Snaga pravih šampiona i vrhunskih igrača je da se vrate iz najtežih situacija. Samo dve godine kasnije Von Miler je bio vođa u pohodu na novi Superbol, bez obzira što je kvorterbek Bronkosa bio Pejton Mening. Upravo Von Miler je najzaslužniji što se Mening oprostio od NFL-a sa osvojenim Superbolom. Tokom cele sezone je igrao na izuzetnom nivou, a kruna svega je nastup u Superbolu. Von Miler je najvažniju utakmica sezone završio sa 2,5 seka i dva fambla, koja su direktno uticala na rezultat. Na kraju je zasluženo nagrađen priznanjem Superbol MVP.

Interesantan je nadimak koji su mu dali saigrači iz Denvera, Kineski zmaj. Zaista deluje kao čudan nadimak, ali kada vidite zmajeve tokom proslave kineske Nove godina primetićete da se oni uvek okreću i uvijaju, pomeraju i prevrću. To je ono što on radi na terenu i zato je dominantan.

6. Rob Gronkovski

Najbolje ofanzivno oružje, to je pravi opis za sledećeg igrača na ovoj listi. Rob Gronkovski je neko koji je postavio nove standarde kad je tajt end pozicija u pitanju.

Nezaustavljivi Gronkovski je u proteklih 10 godina bio sila na terenu. Sa skoro dva metra i 120 kg, Gronk je bio nezaustavljiv za svoje protivnike. Praktično nije postojao defanzivac koji je mogao da ga sačuva, pa se često tokom sezone mogao videti Gronk spike, njegova proslava tačdauna u end zoni. Šest puta je nastupao u Superbolu, a četiri je osvojio. Gronk drži nekoliko rekorda kada je tajt end pozicija u pitanju. Prvi je igrač na svojoj poziciji koji je bio lider po uhvaćenim tačdaunovima, rekorder je po broju tačdaunova u jednoj sezoni za tajt enda (17) i ima najviše utakmica sa 100+ jardi na svojoj poziciji.

Gledajući sve ono što je Gronk uradio hvatanjem lopte izgubi se iz vida da je bio savršen u blokiranju. Rob je svoja zaduženja shvatao maksimalno ozibljno i veoma uspešno je branio svog kvorterbeka ili otvarao prostor raning beku zaustavljajući protivničke defanzivce.

Rob Gronkovski je kroz svoju karijeru imao mnogo neverovatnih i važnih hvatanja, ali možda ni jedno nije tako važno kao ono u Superbolu LIII. Tada je u utakmici u kojoj nisu blistali napadi na akrobatski način uhvatio 29 jardi dug pas Toma Brejdija. Gronkovski je zaustavljen na dve jarde od end zone, ali je taj pas omogućio jedini tačdaun na utakmici i doprineo pobedi Nju Ingland Pejtriotsa.

Gronka nisu mogli da zaustave protivnički igrači, ali zato jesu povrede. Lista povreda koje su ga odvojile od terena je veoma dugačka, ali ono što je krasilo Roba jeste da se nakon svake povrede vraćao i nastavljao da dominira na terenu. Na veliku žalost fanova američkog fudbala, odlučio je da prestane sa aktivnim igranjem, ali uvek postoji nada da će se vratiti na teren ako ga njegov kvorterbek pozove.

7. Ričard Šerman

Ričard Šerman je jedan od najboljih kornerbekova u NFL-u u proteklih 10 godina. Jedinstven po svemu, Šerman je obeležio jednu eru američkog fudbala.

Kada se pogleda statistika i igra Šermana zaboravlja se da su ga Sijetl Sihoksi draftovali tek u petoj rundi, sa pozicije 154. Visok momak sa Stanforda je predviđen da bude rezerva, ali se tokom svoje prve sezone našao u igri usled povreda igrača koji su bili ispred njega. Šerman je iskoristio šansu i od sledeće sezone preuzeo mesto startera.

Ričard Šerman je zajedno sa ostalim defanzivnim bekovima Sihoksa (Erl Tomas, Kem Čanselor i Brandon Brovner) kreirao malo bratstvo zvano Legion of Boom. Popularni L.O.B. je bio bio strah i trepet za protivničke napade, a vođa ove grupe je bio niko drugi do Ričard Šerman. On je bio jedan od najvećih „lajavaca“ lige. Neprestano je pričao, prozivao protivničke igrače, govorio da je bolji od njih. Na njegovu sreću stvarno je bio bolji, a to je nebrojano mnogo puta pokaza na terenu.

U prvoj polovini i sredinom prošle decenije Šerman je važio za najboljeg kornerbeka lige. Bio je u stanju da potpuno zatvori najbolje protivničke risivere. Zbog toga, kvorterbekovi su se radije odlučivali da zanemare svoje prve mete i okrenu se drugim opcijama. Ako bi se pak odlučili da upute loptu ka igraču koga čuva Šerman nije se dobro završavalo po njih. Tome u prilog govori da je u prajmu Šerman dopuštao manje od 50% uspešnih hvatanja igračima koje je čuvao, kao i da je paser rejting kvorterbeka kada gađa igrače koje čuva Ričard bio tek nešto veći od 50.

Posmatrajući pojavu Ričarda Šermana na i oko terena čovek lako može steći određene predrasude. Šerman svojim dugim jezikom daje utisak da je propalica ili nešto gore, a zapravo je bio veoma uspešan student i sportista. Izuzetno inteligentan i obrazovan, ali sa velikim egom i željom da dokaže da je bolji od svih.

8. Hulio Džons

Hulio Džons je jedan od najboljih vajd risivera u istoriji lige i neko ko je obeležio ovu poziciju u novoj eri NFL-a.

Atlanta Falkosni su se odrekli mnogo toga da bi draftovali Hulija Džonsa. Dati pet pikova za vajd risivera je tada delovalo suludo, ali franšiza iz Džordžije je u svoje redove dovela igrača za koga će se ispostaviti da je najbolji na svojoj poziciji u poslednjih 10 godina. Kao deo Falkonsa sedam puta je biran za Pro boul, dok je dva puta bio deo najboljeg tima lige. Džons je dva puta bio lider lige po uhvaćenim jardama.

Kolika je Hulio Džons zver na terenu dovoljno govori činjenica da je čak tri puta imao utakmice sa više od 250 jardi, najviše među svim risiverima u istoriji. Da bi uhvatio 13000 jardi bilo mu je potrebno samo 137 utakmica, što je NFL rekord. Džons je u svom prajmu terorisao protivničke obrane, a ovo dobija na značaju kada se zna da su ga često čuvali najbolji protivnički kornerbekovi i da je veći deo utakmica bio udvajan. Džons ima izuzetno sigurne ruke, pa je dovoljno bilo da lopta bude u njegovoj blizini i on je to hvatao. Izuzetno brz i snažan dolazio je lako do jardi nakon hvatanja, a sa 191 cm je bio noćna većine korenera kada je imao 1 na 1 sa njima.

Poslednjih nekoliko sezona Hulija Džonsa su prožete povredama. Sigurno je da Hulio može i želi mnogo toga da ponudi, ipak sa 33 godine i usled sve češćih povreda deluje da se karijera najboljeg risivera u prošloj deceniji bliži kraju.

9. Adrian Piterson

U novoj eri NFL-a raning bekovi ne igraju tako veliku ulogu kao nekada. Publika želi da gleda dugačka dodavanja i akrobatska hvatanja, pa je sve manje pravih trkača. Ipak, Adrian Piterson zaslužuje da se nađe na ovoj listi, kao „predstavnik vrste koja polako umire“.

Početkom prošle decenije Adrijan Piterson je dominirao NFL-om. Bio je prvo oružje Minesota Vajkingsa koji su važili za jedan od najboljih timova u tom periodu. Odbrane su pokušavale na sve načine da zaustave Pitersona, ali to je bilo lakše reći nego uraditi. Brz, snažan, sposoban da lako promeni pravac i izdrži kontakt All Day je bio jako težak za obaranje. Fokus odbrane na Pitersona davao je prostor ostalim igračima u napadu, pa je to ključ uspeha koji su Vajkingsi postizali u prošloj deceniji.

Piterson je poslednji raning bek koji je osvojio MVP priznanje. U sezoni za pamćenje, 2012. godine, istrčao je 2097 jardi, što je samo 8 jardi manje od NFL rekorda koji je davno postavio Erik Dikerson. A da, sve to je uradio nakon što je pokidao ligamente kolena u prethodnoj sezoni. Nakon Pitersona samo jedan igrač je istrčao više od 2000 jardi u sezoni, i to Derik Henri (2020.). Iste godine Adrian je osvojio i priznanje za najboljeg ofanzivnog igrača, što je danas praktično nemoguće da dobije raning bek.

Adrian Piterson je postavio impresivne brojke, koje su sigurno mogle biti još bolje da nije bilo suspenzija i povreda. Sada njegov MVP stoji kao svedočenje jednog stila igre i pozicije koja u modernom američkom fudbalu polako nestaje.

10. Džastin Taker

Retkost je da se na ovakvim listama nađu igrači koji su deo specijalnih timova, ali Džastin Taker je to zaslužio. Kiker Baltimor Rejvensa je neko ko je sigurno obeležio deceniju za nama, a ime ovog igrača se već nalazi u rekordima.

Džastin Taker je došao u ligu 2012. godine, u sezoni nakon sada već čuvenog promašaja Bilija Kandifa. Baltimor Rejvensi su igrali u AFC finalu sa Nju Ingland Pejtriotsima i u poslednjim sekundama utakmice, pri rezultatu 23-20 za tim iz okoline Bostona, Kandif je promašio šut sa 23 jarde. Promašen šut koji bi Rejvensima doneo produžetak koštao je Bilija Kandifa posla. To je samo pokazatelj koliko je bitno imati pouzdanog kikera, a Baltimor je to našao u Džastinu Takeru.

Kroz svoju karijeru Džastin Taker se pokazao kao više nego konstantan kiker. Pravo je čudo kada on promaši, a tome u prilog govori da od kada je došao u ligu pogađa više od 90% fild golova. Kada se tome doda da je promašio samo 3 ekstra poena u svojoj NFL karijeri jasno je da se radi o čoveku koji će se jednog dana naći u Kući slavnih.

Džastin Taker je specijalno oružje, to je ipak najbolji opis ovog igrača. On je u stanju da pogodi sa bilo koje udaljenosti, pa ne čudi poverenje koje Džon Harbo i Rejvensi imaju u njega. Smiren je u ključnim momentima i spreman da svojim udarcem reši utakmicu. Tako je bilo i 26. septembra 2021. kada je postavio NFL rekord pogođenim fild golom sa 66 jardi i doneo pobedu svom timu.

Zaključak:

Igrači sa ove liste su obeležili proteklu deceniju u američkom fudbalu. Iz godine u godinu su podizali lestvicu, a neki to još u
vek čine i postavljaju težak zadatak za mlade igrače koji žele da se dokažu. Američki fudbal evoluira, sistem igre se menja, a nove zvezde već sijaju na NFL nebu. Vreme će pokazati da li će Patrik Mahoms, Džoš Alen, Ti Džej Vat, Lamar Džekson, Džastin Džeferson, Trevon Digs, Majka Parsons i ostale mlade zvezde uspeti da nadmaše ovih 10 igrača koji su obeležili NFL u proteklih 10 godina.

MILENKOVIĆ ZA MERIDIAN NAKON ODBRANE TRONA: Presrećna sam što smo odbranile titulu!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: MUNDIJAL NA DLANU: Upoznaj Japan i osvoji dres! EP20 | Meridian