HRVATSKI MEDIJI PORUČILI: Pobedite Srbiju u nekom finalu!

Vaterpolisti Srbije u finalu Svetske lige u Beogradu pobedili su Hrvatsku sa 12:11, čime su izborili vizu za Olimpijske igre.

Bila je to druga utakmica s “barakudama” na turniru i druga pobeda nakon one od 11:10, a oba susreta obeležila je sjajna atmosfera.

Hrvatski vaterpolisti i tamošnja javnost pričali su sve najbolje, kako o samoj igri, tako i o gostoljubivosti Srba.

Tako je “Večernji list” objavio zaista sjajan tekst, koji vam prenosimo u celosti:

– Za hrvatske vaterpoliste, kad je u pitanju osvajanje medalja, nema više zabranjenih zona, pa to više nije ni Beograd.

Iz srpske metropole smo se dosad sa četiri takmičenja vraćali praznih ruku: 2002. godine na Svetskom kupu bili smo osmi, 2005. na završnom turniru Svetske lige četvrti, a 2006. i 2016. kada je Beograd bio domaćin evropskih prvenstav zauzimali smo sedma mesta.

No, ovaj naraštaj hrvatskih vaterpolista srušio je mnoge ograde pa je srušio i tu: na upravo okončanom završnom turniru Svetske lige za 2019. izabranici Ivice Tucka su na Tašmajdanu osvojili srebrnu medalju.

Nećemo preterivati pa to drugo mesto označavati “srebrom zlatnog sjaja”, ali uistinu je reč o velikom uspehu, nastavljen je niz osvajanja trofeja.

U finalu su naši igrači bili u najmanju ruku ravnopravan suparnik, nedostajalo je tek malo sreće, možda i hrabrosti…

Ali, nećemo dopustiti hrvatskim dupinima da spavaju na lovorikama, pred njih stavljamo (a znaju to i sami) barem još dva izazova, a to su: pobediti Srbiju negde u Srbiji i, napokon, pobediti reprezentaciju naših istočnih suseda u nekom od finala.

Jer, pobeđivali smo mi Srbe poslednjih godina, nije da nismo, ali nikad u finalu.

Loš niz započeo je 2003. godine onim nesretnim porazom u Kranju. S druge strane je, doduše, bila zajednička reprezentacija Srbije i Crne Gore, ali za ovu priču to i nije toliko važno.

Iako su naši igrači, tada pod vodstvom selektora Zorana Roje, u trećoj četvrtini poveli sa 7:4, zbog poznatih nereda koje su izazvali hrvatski navijači (i neadekvatne reakcije slovenačke policije), utakmica je prekinuta pa nastavljena, ali sport se našao u drugom planu – na kraju smo izgubili s 8:9.

U finalu Svetskog kupa u Oradei 2010, kada smo od Srba izgubili sa 7:13, na čelu naše reprezentacije bio je Ratko Rudić.

Sledeća četiri poraza u finalima sa Srbima potpisuje Ivica Tucak, kojem, čini se, istočni susedi najmanje leže.

A, dobro, svako ima neku Ahilovu petu…

Iako je Tucak te poraze delom kompenzovao polufinalnom pobedom protiv Srbije u Budimpešti 2017. kada smo se još jednom okitili naslovom svetskog prvaka.

Ali i ništa nije nepopravljivo: za pobedu u Srbiji nad domaćinom ćemo malo pričekati, ali to i nije tako strašno, nisu se ni Srbi naigrali u Hrvatskoj.

Za pobedu u finalu nad Srbijom nema lepše prilike nego to učiniti na Svetskom prvenstvu u Gvanžuu koje je upravo pred nama (od 12. do 28. jula).

Vaterpolo rivalstvo Hrvata i Srba uistinu je veliko, to su reprezentacije koje dominiraju svetskom scenom posljednjih godina.

Ono što posebno raduje jest sjajan ambijent koji prati njihove susrete u poslednje vreme.

U Beogradu se nije zviždalo hrvatskoj himni, čak se i aplaudiralo, ali jednako tako je bilo i u Sisku kad je u pitanju himna Srbije.

Ima nade! – zaključeno je u ovom odličnom tekstu.

IZGUBLJENA FINALA HRVATSKE PROTIV SRBIJE

2003. EP u Kranju: SCG – Hrvatska 9:8
2010. SK u Oradei: Srbija – Hrvatska 13:7
2015. SL u Bergamu: Srbija – Hrvatska 9:6
2015. SP u Kazanju: Srbija – Hrvatska 11:4
2016. OI u Riju: Srbija – Hrvatska 11:7
2019. SL u Beogradu: Srbija – Hrvatska 12:11

KAPITENSKI NAKLON Filipović: Ponosan što sam Srbin! Titula za publiku