Novogodišnja turneja četiri skakaonice - ko će prizemljiti Zlatnog orla?

Ako se izuzmu kvalifikacije, Turneja četiri skakaonice ili Novogodišnja turneja tradicionalno počinje dva dana pre nego što se promeni brojka koja u kalendaru označava godinu, a završava se osam dana kasnije.

Jedan od najlepših sportskih događaja koji se održava na prelomu između dve godine, do sada je doživeo šezdeset i šest izdanja, u sklopu kojih su se skokovi ili letovi, zavisi kako ko doživljava, dešavali uvek na istim mestima. Od prve turneje koja je održana 1953. godine, pa sve do danas, takmičenje počinje u Nemačkoj, a završava se u Austriji. Redosled skakaonica je ustanovljen jednom za svagda i dobro je poznat čak i onima koji zimskim sportovima nazivaju i ispijanje čaja u ugodnoj toplini dnevne sobe.

ČETIRI SKAKAONICE: Sve što treba da znate o svom omiljenom zimskom spektaklu! (FOTO) (GRAFIKA)

Prva stanica je Obersdorf (29. decembra), a onda se ređaju Garmišpartenkirhen (1. januara), Insbruk (4. januara) i Bišofshofen (6: januara). Kvalifikacije se održavaju u danu koji prethodi svakom od četiri glavna dela programa. Zbog nešto drugačijeg sistema takmičenja od onog za Svetski kup, skokovi u kvalifikacijama su veoma važni.

Zlatni orao se dodeljuje pobedniku Novogodišnje turneje četiri skakaonice

Pobednik dobija nagradu u vidu zlatnog orla raširenih krila što simboliše slobodu leta kroz vazduh. Mnogi letači u sportskom smislu pridaju veći značaj pobedi na Novogodišnjoj turneji četiri skakaonice nego u Svetskom kupu, zbog činjenice da se tek trijumfom na ovom spektakularnom takmičenju stiče karta za ulaza među legende. Bilo je slučajeva da su neki skakači bili toliko inpirisani učešćem da su nadmašili sopstvene mogućnosti i pobedili, a da nikada ni pre ni posle nisu imali zapaženije rezultate na drugim velikim takmičenjima kao što su Olimpijske igre ili Svetski kup.

Pedeset najboljih u kvalifikacijama odlazi u glavni ,,meni” gde se dele u dvadeset pet parova. Pobednici stiču pravo na skokove u drugoj seriji uz još pet takozvanih srećnih gubitnika. Prošle godine je uvedeno pravilo da i najbolji iz Svetskog kupa moraju da prođu kroz kvalifikacije.

Jedan od najvećih favorita je prošlogodišnji pobednik Kamil Stoh. Poljak je prošle sezone postao tek drugi letač u istoriji koji je bio najbolji na sve četiri skakaonice. Pre njega je to učino samo Nemac Sven Hanavald u 2002. godine (2001/02).

Stoh je bio najbolji i godinu dana ranije, ali je tada pobedio samo u Bišofshofenu – u Obersdorfu i Garmišu je bio drugi, a u Insbruku četvrti.

Samo jedna turneja je ona prava – Novogodišnja turneja!

Zanimljiv primer iz istorije takmičenja je način na koji je Jane Ahonen pobedio 1998/99. Čuveni Finac tada nije bio najbolji ni na jednom pojedinačnom zaletištu, ali je ipak uspeo da osvoji svog prvog Zlatnog orla. On je ujedno i rekorder turneje sa pet pobeda, od kojih je četvrta jedinstvena kao jedini slučaj da su dvojica (Jakub Janda) letača podelila nagradu.

Nemački skakač Jens Vajsflog je četvorostruki šampiona, dok su po tri puta slavili Bjern Virkola i Helmut Reknagel, svi aktivni ,,penzioneri”.

Najveći favoriti su Rioju Kobajaši i Kamil Stoh

Od onih koji su pobeđivali, a još se takmiče, na skakaonicama ćemo videti Kamila Stoha, Gregora Šlirencauera, Štefana Krafta i Petera Prevca. Poslednja dvojica se ubrajaju među one koji konkurišu za nagradu, a pre dvostrukog branioca titule, za letača koji ima najviše šansi za pobedu nametnuo se Japanac Rioju Kobajaši koji ima tek dvadeset dve godine.  On je vodeći i u generalnom plasmanu za Svetski kup, a do ove sezone nije imao nijednu pobedu.

Inače, jedini njegov sunarodnik koji je ikada dobio Zlatnog orla je Kazujoši Funaki (1997/98). On je tada pobedio na prve tri skakaonice, ali ga je u Bišofshofenu nadskočio Stoh.

Ako Poljak odbrani titulu, postaće drugi čovek koji je na Novogodišnjoj turneji tri puta za redom bio najbolji, pošto je Finac Virkola to učinio u periodu od 1967-1969.

Postavi odgovor