FILIPINI: Zemlja sa više od 7.000 ostrva, mesto Magelanove pogibije, Trilera u Manili...

Novi Zeland odustao, Filipini “uskočili” kao zamena. Košarkaška reprezentacija ove azijske države biće jedan od učesnika na Olimpijskom kvalifikacionom turniru u Beogradu (29. jun – 4. jul 2021), samim tim i rival Srbije, uz Dominikansku Republiku.

Sa Filipinima je naš nacionalni tim već igrao na Mundobasketu u Kini i tada se videlo da je razlika u kvalitetu veoma velika. Ali šta još znamo o ovoj državi, osim da o košarci moraju još mnogo da uče.

Po uređenju republika, smeštena u Jugoistočnoj Aziji, u Pacifiku, sastavljena od 7,641 ostrva grupisanih u tri velike oblasti, (Luzon, Visajas i Mindanao), odnosno 81 provincije, podeljene u 17 regija. Glavni grad je Manila, a najveći Kvezon, posle kojeg idu pomenuta Manila, Davao, Kalokan…

Imaju oko 106,7 miliona stanovnika (popis iz 2018.), a njihova dijaspora je jedna od najbrojnijih u svetu. Osma su zemlja u Aziji po broju stanovnika, a 13. u svetu. Zvanični jezici su filipinski i engleski, s tim da postoje i posebni jezici po regionima. Smatra se da postoji ukupno 187 jezika, ali su u masovnijoj upotrebi njih 19. U upotrebi su i španski i arapski.

Filipini važe za jedno od najpoznatijih svetskih turističkih destinacija, zbog velikog broja ostrva, plaža, istorijskih građevina iz različitih perioda, kišnih šuma, planina… Popularna su mesta kao što su Cebu, Borakacj, Palavan….

Koliko je turizam značajan za ovu državu svedoči podatak da je ova grana ekonomije 2019. godine donela 12,7 odsto BDP-a. A oko pet miliona Filipinaca radi u ovom sektoru.

Filipini kroz istoriju

Zemlja su sa veoma burnom istorijom. Do nje je od Evropljana prvi stigao Portugalac Ferdinand Magelan koji je plovio pod španskom zastavom što je predstavljalo i početak kolonizacije. Magelan je tamo i poginuo. Uspeo je da pokrsti oko 2.200 lokalaca na ostrvima oko Cebua, ali je jedan drugi poglavica, Lapu Lapu odbio da pređe u hrišćanstvo. Magelan je sa određenom grupom ljudi krenuo krajem aprila 1521. godine u napad na Lapu Lapua i njegove ljude, ali je tada i stradao. Prvo je pogođen bambusovim kopljem, a zatim dotučen drugim oružjem. Lapu Lapu je odbio da za bakar i gvožđe preda telo Magelana, već je želeo da ga zadrži kao ratni trofej. Samim tim, nikakvi (poznati) posmrtni ostaci poznatog istraživača ne postoje.

Kolonizacija je nastavljena 20-ak godina kasnije. Filipinima je 1543. godine ime dao španski istraživač Ruj Lopez de Viljalobos (Filipinska ostrva) po španskom vladaru Filipu II. Prvo špansko naselje nastalo je 1565. godine, i od tada u narednih 300 godina bili su deo španske imperije. Tada je i katolicizam postao dominantna religija, što je slučaj i danas. Oko 80 odsto su katolici, oko osam protestanti, oko tri ostali hrišćani, oko 5,5 muslimani…

Revolucija je izbila 1896. godine, a posle je došlo do sukoba SAD i Španije. Španci su Amerikancima prepustili teritoriju, ali su filipinski pobunjenici proglasili Prvu Filipinsku Republiku. Kasnije su Amerikanci uspeli da Filipincima nametnu svoju vlast koja je trajala do invazije Japanaca tokom II Svetskog rata. Posle kraja rata, 1946. postali su nezavisna država.

Ferdinand Markos je na vlast došao 1965. godine, a njegovu vlast uz velike infrastrukturne projekte obeležile su korupcija, pronevera velikih svota državnog novca, političke represije i kršenje ljudskih prava. Sinonim za raskošan život na račun države bila je njegova supruga Imelda.

U avgustu 1983.godine ubijen je njegov najveći protivnik, opozicioni lider Beninjo Akino Junior. Tri godine kasnije, Markos je proglašen za pobednika na predsedničkim izborima, ali je ubrzo presuđeno da su bili namešteni. Zbog masovnih protesta, Markos i njegovi saradnici su morali da pobegnu na Havaje, a vlast je preuzela Akinova udovica, Korazon.

Aktuelni predsednik je Rodrigo Duterte, koji je na vlast došao pre pet godina. Bivši gradonačelnik jednog od najvećih gradova, Davaoa, je poznat pod nadimkom Panišer zbog obračuna sa kriminalcima. Organizacije za zaštitu ljudskih prava ga optužuju za likvidaciju stotina ljudi bez prethodnog suđenja.

Filipini i sport

Kada je reč o sportu, najpopularnij su košarka, boks, tenis, fudbal, bilijar i odbojka, a na popularnosti dobija i klizanje na ledu. Ipak, ime, na koje se prvo pomisli kada je reč o Filipinima, je Mani Pakjao.

Uz “Pakmena” svetski poznati bokseri su Fransisko Giljedo, Seferino Garsija i Nonito Donair. Pakjao (42) je višestruki svetski šampion u nekoliko kategorija, a u periodu od 2014. do 2017. Godine bio je i trener igrač u košarkaškom klubu Kia. Kada mu je istekao ugovor, klub ga nije zadržao, a godinu dana kasnije objavio je da se povlači iz košarkaške lige Filipina.

Isto, Filipini su i asocijacija na jedan od najvećih bokserskih mečeva, ali i sportskih događaja, uopšte, svih vremena. Muhamed Ali i Džo Frejzer su u “Trileru u Manili” omerili snage treći put.

Prvo je Frejzer (1971.) u Njujorku slavio jednoglasnom odlukom na poene, zatim se Ali (takođe u Njujorku) revanširao tri godine kasnije na isti način, a onda je za 1. oktobar 1975. zakazan treći i odlučujući meč.

Meč je održan u Kvezon sitiju (najveći grad i pripada regiji Metro Manila), zato što je menadžer Don King prihvatio ideju tadašnjeg predsednika Markosa da se sve organizuje na Filipinima, kako bi dobio i “pozitivne poene” pošto je zemlja bila na glasu da je autoritarna.

Meč koji je u TV prenosu pratilo više od milijardu ljudi, prekinuo sudija na početku poslednje, 15. runde kada je trener Edi Fuč sprečio svog borca Frejzera da nastavi. Kasnije je rekao, “Nisam mogao da dopustim da mi umre na rukama, jednostavno nisam”.

Ovaj tromeč, velikih rivala okončan je rezultatom 2:1 u korist Muhameda Alija.

Indonezija: Zemlja sa najmanje mečeva na Svetskom prvenstvu!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Ljubinko Drulović: Piksi će promeniti reprezentaciju na bolje! | MOJ UGAO #12