Kada bismo pokušali da damo jedan epitet našim vaterpolistima najadekvatniji bi bio – zlatni! Prisetimo se veka dominacije Srbije u svetskim bazenima!
U našem narodu vlada uverenje da smo zemlja košarke, ali je tu nekako nepravedno zapostavljen vaterpolo.
Nije slavno počela vladavina našer reprezentacije svetom. Na prvoj zvaničnoj utakmici tadašnja Jugoslavija poražena je od strane Belgije rezultatom 7:1.
Međutim, naš inat nije dozvolio drugima da u nečemu pa i u ovom sportu budu bolji od nas.
Sve je krenulo nekako stidljivo. Sombor, studenti i lopta za mnogima do tada nepoznati sport. Sportsko udreženje iz Sombora postalo je prvi prvak tadašnje Kraljevine u Bledu.
Kako obično biva ovaj sport je preselio u Beograd odakle kreće i razvoj našeg nacionalnog tima.
Okosnica naše reprezentacije bio je Partizan, višestruki prvak Evrope koji je svoje igrače ustupio Jugoslaviji, odnosno Srbiji.
Premijera nije bila dobra, nismo uspeli da osvojimo medalje, a učešće nam kao i uvek nije pričinjavalo zadovoljstvo.
Naravno glavni rival bili su Mađari, koje smo vremenom samo kako mi umemo uspeli da prestignemo.
Zapravo, zlatni period kreće od 1960-ih godina, kada se klupski uspeh crno-belih preneo na nacionalni tim, a sve po zasluzi čuvenog Bate Orlića!
Prve medalje na Olimpijskim igrama bile su srebrne 1952., 1956., a bronze su nam pristizale sa Evropskih prvenstava.
Okidač se desio u Meksiku! Na najvećoj sportskoj smotri uspeli smo da se dokopamo zlata.
Kako to obično biva pored nerealnog talenta, naši momci su bili i mangupi. Tako dok su drugi trenirali oni su period aklimatizacije provodili u kafani!
Vremenom su simpatičnog vlasnika kafane, izvesnog Pepea naterali da u sred Meksika iz njegove kafane odjekuje “Viva Srbija”.
Nije dobro krenulo po naše, kiksevima u grupi došli smo u poziciju da moramo Japance savladati sa 13 golova razlike!
Naravno to našim momcima nije bilo dovljno, pa je tako Japan pao sa 17:2!
Polufinale smo igrali protiv ljutih rivala – Mađarske.
Postavilo se logično pitanje – kako zaustaviti ekipu koja napravila neverovatan podvig? Ne zaustavlja se!
Nakon što smo “potopili” Mađare ušli smo u finale.
Nije dobro bilo u finalu. Uspeli su Sovjeti da postignu pet sekundi pre kraja meča gol za produžetak, ali kako to obično biva srce i hrabrost bili su na našoj strani, a rezultat je bio prvo zlato sa Olimpijade!
Od tada je bio isti princip. Kako zaustaviti Srbiju? Ne zaustavljaš je!
Revanširao nam se Sovjetski savez na svom terenu u Moskvi 1980. To je bio niz koji se preneo na naredna evropska prvenstva gde smo ostajali bez medalje, a onda se desio “Bečejac“.
Malo je reprezentativaca koji će reći da “Bečejac” nije najteži trening koji su imali u životu!
Dolazi Los Anđeles, a predvodnik ove ekipe bio je Igor Milanović, po mnogima jedan od najboljih vaterpolista u istoriji Srbije.
Beogradski mangup, koji je gajio simpatiju prema knjizi, ali i čuvenim “Bič Bojsima”, bio je uzdanica naše ekipe.
Lako smo došli do finala, a u finalu su nas čekali domaćini – SAD, koji su podigli celu naciju, a na bazenu je u finalu bilo preko 10.000 ljudi.
Poveli su naši protivnici sa 5:2, ali to nije dovoljno bilo da se osigura pobeda kada igrate protiv vaterpolista tadašnje Jugoslavije. Uzeto je drugo Olimpijsko zlato!
Na red dolazi Madrid i Svetsko prvenstvo samo dve godine kasnije.
Nakon grupne faze smo naišli na jake Ruse, ali i tu prepreku smo preskočili i stigli do finala.
U finalu nas je čekao negodan protivnik – Italija i čak osam produžetaka!
Onda je na scenu stupio fenomenalni Igor Milanović. Nakon čuvenog fintiranja i fintiranja i fintiranja usledio je gooooool!
Posatli smo prvaci sveta!
Usledila je odbrana titule na Olimpijadi, a onda i smena generacija koja nekako bojažljivo stupila na scenu.
Milanovića i kompaniju zamenili su Šapić, Vujasinović, Udovičić i Savić!
Ne treba trošiti reči na ove momke. Aleksandar Šapić – mašina za golove, Vujasinović – genije, Udovičić – majstor i Savić – bedem, bili su kombinacija koja je zavladala naredne dve decenije bazenima širom sveta i kompletirala zlatnu medalju koja je nedostajala – sa evropskog prvenstva!
Sigurno ono koje će ostati u sećanju je EP 2006. godine u Beogradu kada su naši momci u finalu potopili najvećeg rivala Mađarsku.
Opet je usledila smena generacija, sada smo je znatno lakše prihvatili. Filipović, Prlainović, Mandić, Mitrović i ostali nastavili su tamo gde su njihovi prethodnici stali.
Da bi se upotpunio ciklus i vek okićen medaljama, preostala je samo jedna solucija – ponovo biti zlatan na Olimpijskim igrama.
Ovu misiju su puleni našeg selektora, nekada i samog igrača Srbije, Dejana Savića uspešno sproveli u delo.
Tokio je bio poslednja stanica ove generacije koja je dokazala zašto je najbolja na svetu i jednoj maloj zemlji na Balkanu donela još jedan razlog za slavlje.
Kako to obično biva, predstoji nam još jedna smena generacija, ne sumnjamo da će i ona biti zlatna. Do sledećeg zlata, verujemo da nećemo puno čekati, “a sad adio!”
Hvala vam za sve!
FILIPOVIĆ REZIMIRAO GODINU: Ne planiram povlačenje, smetaju mi samo boje Olimpijakosa!
OBAVEZNO POGLEDAJTE: ZA LANU I LENKU: Meridian i FMP donirali pola miliona
Napredak
Najtrofejnija nasa reprezentacija je vaterpolo reprezentacija…Zelim da takvi ostanu i dalje!!!
Dimaria
Ovo sto rade momci ceo vek je nešto nestvarno , toliko uspeha ,medalja , jednostavno smo zemlja vaterpola i nadam se da ovs vladavina neće prestati još dugo
Mara457
Naravno za sve ovo veliko udelo ima i nas Dejan \Savic koga bi retko ko mogao da zameni.Nadam se da ce nove generacije biti jos bolje ili bar priblizno dobri kao sto su do sada svi bili