100% GOAT

Gladijator. Osvajač. Apsolutni vladar. Talenat koji je obeležio, oblikovao i promenio sport. Odavno je ponestalo adekvatnih reči i epiteta da se opiše šta radi na terenu. Njegova nadljudska mentalna snaga, focus, potezi virtuoza razbijali su svaki zid i kada je delovalo da izlaza nema. Najveći teniser svih vremena, neverovati šampion stigao je do 100. krune u karijeri. Idemo opet.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

Seriji apsurdnih rekorda koje ima u svom vlasništvu pridodajemo i jubilej titula ostvaren u trenutku kada je delovao najranijivije. To van je Novak Đoković. Potpuni pobednik. Moraće da prođu decenije kako bi neko mogao da ugrozi kralja belog sporta.

Iako posle osvojene zlatne medalje na Olimpijskim igrama zaista više nema šta da dokazuje, on nastavlja. Nije mu dovoljno ni to što svi na svenu na pitanje ko je najbolji teniser svih vremena moraju hteli-ne hteli da pomenu njegovo ime. On želi još i ide po još.

Majami nije imao tu čast da bude grad na kojem je Đoković došao do još jednog nestvarnog podviga, ali nepunih dva meseca kasnije nije dozvolio da mu odlični Hubert Hurkač pomuti slavu. Ispit kakav dugo nije imao položio je na iskustvo, istrajnost i želju. Zato je postao tek treći igrač u istoriji sa trocifrenih brojem trofeja u kolekciji posle Rodžera Federera (103) i Džimija Konorsa (109). Zašto ih ne bi osvojio još 10 i postao neprikosnoven i u tom segmentu?

Osvajanjem turnira u Ženevi, što je prvi trofej za njega od krunisanja u Parizu ponovo je podsetio čitav teniski svet da se još uvek on pita. Kada pomislite da počinje njegov pad iz inata se vrati. Tek sada treba očekivati najboljeg Novaka. Iako mu je 38 godina na Rolan Garosu će rivali imati 100 razloga da strahuju od njega. Šampionska aura je ponovo tu, a svi znamo šta to znači.

Stotinu razloga da ga zovu najvećim: Novakov preokret za istoriju

Prošlo je 19 godina otkada je započeo put ka besmrtnosti. Sada već davne 2006. godine, kao tinejdžer u holandskom gradiću Amersfortu, došao do prve titule – ne i pehara. Zaradio je 250 poena, 52.000 dolara, a umesto trofeja u ruke je dobio Ajpod. Bilo je to neko drugo (možda i srećnije) vreme.

Sezone su odmicale, a vitrina tog perskepktivnog mladića krenula je da se puni trofejima. Najvećim i najvrednijim. Nije imao nameru da stane. Žetva najvažnijih počela je 2008. u Australiji. Ređali su se slemovi, mastersi i danas su dostigli brojeve koji verovatno i Novaku nekada deluju nestvarno.

Vezao je 20 godina sa barem jednim peharom u rukama u sezoni. Bilo je tu godina poput istorijke 2011. (tri grend slema, ukupno 10 osvojenih turnira) ili 2015. najbolje u njegovoj karijeri. Tada je imao jedan više… U sedam navrata je brojao do sedam, s tim što je kad se podvuče crta skoro 3/4 svih trofeja (72) čine “Velike titule”. U prethodnim godinama skoro pa eksluzivno je samo njih i osvajao.

Bilo je i sezona za zaborav (2017, 2024) kada je zbog povrede, zdravstvenih problem ili pada motivacije bio senka terminatora. Ipak i tada je uspevao da podigne makar jedan (neretko i više pehara). Sve od tinejdžerskih dana do prošle godine mu se nije dogodilo da ih osvoji manje od dve. Prosek od pet po sezoni ostaje kao testament njegove veličine. Čak i izvrsni teniseri za čitavu karijeru ne stignu do te brojke…

U Ženevi je inače tek 13. put slavio na 250-ici uz 15 titula na turnirima iz serije 500, već godinama je njegov fokus naštelovan na Masterse i grend slemove. Izgubio je 43 finala, ali toga se niko neće sećati kada se zavesa bude spustila. Posao GOAT-a još nije gotov.

Bonus video: