Rafael Nadal, čovek koji za svaki poen odlazi u ,,rat''

Ono po čemu se Rafael Nadal uvek razlikovao od većine učesnika teniskog karavana svoje ere, pa čak i od onih najboljih kao što su Rodžer Federer i Novak Đoković je što je za njega svaki sledeći meč predstavljao novi mali rat u kojem je ponovo i ponovo bio spreman na bespoštednu borbu bez obzira da li je protivnik Grend Slem šampion ili kvalifikant.

Baš tako, dok neki teniseri izlazak na teren smatraju pravim mestom za zabavu, neki to vide kao posao i odlazak u kancelariju, Rafael Nadal oduvek na svoje mečeve dolazi mentalno opremljen kao za bitku na život i smrt.

Reket u njegovim rukama kao da je za broj veći, teren na njegovoj strani kao da je za dva metra kraći, a mreža prilikom njegovih udaraca uvek dovoljno niska.

Once that Rafa Nadal tsunami begins, it comes quickly.

➡️ https://t.co/8ZOWEEpmNg#ATP #RG18 pic.twitter.com/x1jcXraCM1

— ATP Tour (@atptour) May 31, 2018

Rafael Nadal se za svaki poen bori ulažući maksimum snage

Pristup poenu je uvek isti, bez razlike da je  0:40 ili 40:0. Popust ne daje ni sebi samom, tim manje postoji razlog da ga dobije čovek sa druge strane mreže. Jedino u čemu Nadal pronalazi smisao je dostizanje najvećeg mogućeg napora i uspostavljanje nadmoći nad svim bolom i patnjom koje takav napor može da proizvede.

Reč odustajanje ne postoji u njenom rečniku – Marija Šarapova

Ako se u tom trenutku preko puta njega nalazi deprimirani protivnik, to nije njegov problem. Na podlozi kakva je šljaka, ta deprimiranost valjda počinje sa nečijim saznanjem da ne postoji udarac za koji će Nadal pomisliti da ne vredi potrčati.

U stvari, takve ideje jednostavno nema u nervnom sistemu Španca za koga je jedina ispravna taktika u sportu ona koja podrazumeva da ne postoji takva stvar kao što je nevažan poen, nevažan gem ili nevažan set.

Watch the highlights of the match between Rafael Nadal and Guido Pella. @RafaelNadal won in straight sets 6/2 6/1 6/1.
More videos on https://t.co/L0wmcUhyym#RG18 pic.twitter.com/Kk0uxziK1D

— Roland-Garros (@rolandgarros) May 31, 2018

Zabavi, nonšalanciji i taktiziranju tu jednostavno nema mesta. Opuštanje je za slabiće, ne i za čoveka koji je deset puta osvajao Rolan Garos i gde je odigrao 83 meča i izgubio samo dva. Moglo bi se reći da se granice na Šatrijeu i Lenglenu ne znaju jedino kada se na jednom od ta dva terena nalazi Rafael Nadal, za sve ostale, pa čak i za one koji su uspevali da postanu šampioni, one su ipak utvrđene i zadate onim što uradi Španac.

Zadržao je svoje najbolje osobine, ali je stigao i da unapredi igru

Naravno da za sve što je do sada učinio, Nadal ne bi mogao samo uz pomoć svoje beskompromisnosti, koja se pre svega ogleda u odnosu prema samom sebi, pa tek onda preliva na protivnike.

On ju je upotrebio da se tokom godina menja, pa tako već neko vreme ne važi ona ideja o ,,guranju” loptica na njegov bekhend. Nadal ga koristi skoro dvostruko više nego ranije, a i oseća se mnogo komotnije na sredini terena.

Koliko je Fonjini spreman da se dokaže i u Parizu? 

Uz nesmanjenu meru svega što ga je krasilo i ranije i uz sagledavanje planine od tri seta koliko njegovi protivnici moraju da mu oduzmu na terenima gde vladaju njegovi zakoni i propisi, gde se osim njega svako oseća kao gost, veliko je pitanje šta treba da se dogodi pa da na Majorku ne ode i jedanaesti trofej iz Pariza.

Koliko bola i patnje treba da izdrži njegov protivnik kada je svestan da neće dobiti nikakve olakšice ni u poptuno nevažnim poenima? Za sada se ne nazire ko bi mogao da da pravi odgovor na to pitanje.