Iz 2023. Spartanac Novak izlazi kao GOAT, a u 2024. ulazi sa željom da konačno osvoji Olimp

U danima za nama Novak Đoković proglašen je za najboljeg sportistu Evrope, najboljeg na svetu u izboru renomiranog “L’Ekipa”, potom i “Marke”, i “AIPS -a“, da Leo Mesi nije podigao “Boginju” izvesno bi i Laureus nagrada završila u rukama 36-godišnjeg Beograđanina. Ovako – moraće da se “uteši” sa tri grend slem titule, obaranjem rekorda po broju sedmica na vrhu ATP rang listem i zvanjem najboljeg tenisera u istoriji…

U ponedeljak, prvim danom nove 2024. godine Đoković će započeti 406. nedelju kao zvanično najbolji na svetu, do kraja prvog grend slema u sezoni brojaće barem do 409 – verovatno i duže.

Đoković je svidelo se to nekima ili ne, bez premca najbolji kojeg je “beli sport” ikada video. Sa tri grend slem pehara u 36. godini i dolaskom do brojke 24, krajem kalendarske godine na čelu ATP karavana po rekordni 8. put, obaranjem apsolutnog rekorda po broju sedmica na poziciji broj jedan – uz nikad manje odigranih turnira; (svega 12, i sedam titula), osvajanjem rekordnog 7. Završnog mastersa Srbin je i definitivno zacementirao zvanje GOAT.

Koliko je Novak u ovom trenutku ispred svih konkurenata najbolje govori to što se u teniskim krugovima neretko govori o prelasku iz Open ere u Đokovićevu eru.

Jedan od indikatora za to je i činjenica da je Đoković postao jedini teniser ikada koji je u četiri sezone osvajao po tri grend slem trofeja (2011, 2015, 2021,2023),uz to i jedini koji je osvajao sve Masters turnire (uradio je to dva puta, pride je i lider po broju trofeja na istim, 40) – uz sve ranije pobrojano.

Ukoliko postoji još neki rekord koji nije u vlasništvu rođenog Beograđanina samo je pitanje vremena kada će biti.

Jedan od retkih koje će napasti u 2024. je onaj po broju osvojenih grend slem titula. Trenutni rekord od 24 koji deli sa Margaret Kort mogao bi da “padne” već 28. januara (tog dana se igra finale Australijan opena).

Na kraju, 22. maja Nole će napuniti 37 godina, a čak polovina od njegovih 24 grend slemova stigli su nakon 30. godine, stoga ne bi bilo čudno ako u narednoj sezoni budemo prisustvovali novom pisanju istorije.

Kad se sve sagleda, deluje kao da je za Srbina vreme stalo. Sam Novak je u više navrata izjavio da će “igrati dok god bude pobeđivao”, pa “i posle 40. godine”. U međuvremeno preko puta mreže se nalaze protivnici koji bi još malo mogli i deca da mu budu…

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

U poslednjih nekoliko godina do pojave Karlosa Alkarasa uz dužno poštovanje Rafaelu Nadalu i penzionisanom Rodžeru Federeru (koji poslednje dve godine karijere nije ni bio konkurentan za najveće trofeje) najveći Novakov rival bio je koronavirus i zabrane učestvovanja na turnirima.

Zbog najavljenog odlaska u penziju “Bika sa Majorke”, a na uzorku prethodne sezone možemo pretpostaviti da će do Đoković do silaska sa najveće pozornice bitku za najveće titule voditi protiv 20-godišnjeg čuda iz Mursije i Janika Sinera – obojica spadaju u red retkih igrača koji su uspevali da uzmu “meru” Novaku u 2023. i usput da se dokažu kao šampioni.

Posebno to važi za Alkarasa koji je bio “rame uz rame” sa srpskim asom u godini na izmaku, osvojio šest titula, napravio senzaciju osvajanjem Vimbldona i sprečio Đokovića da osvoji kalendarski slem.

Istovremeno sve do septembra vodio je ljutitu bitku za mesto broj 1 na ATP listi, u tri navrata dozvolio Novaku da ga prestigne (posle AO, početkom Aprila, posle Rolan Garosa), da bi posle US opena i definitivno prihvatio da neće uspeti (za sada) da se vrati na tron.

Njegovih 36 nedelja na vrhu muškog tenisa samo su zalog za budućnost koja mu pripada, zajedno sa Sinerom i potencijalno Holgerom Runeom – nadamo se po odlasku Đokovića u penziju!

“Đoković, Alkaras i Siner će se smenjivati na broju 1 u 2024.”

Uoči minule sezone Rafael Nadal bio je u pol poziciji za zvanje najboljeg tenisera u istoriji. Sa grend slemom viška u odnosu na Novaka, skoro pa unapred upisanim titulama na Rolan Garosu do kraja karijere, te sa usponom kolege Alkarasa delovalo je da će Đoković imati veoma težak zadatak

Godinu je otvorilo novo takmičenje, Junajted kup koji je od 2023. zamenio do tada već tradicionalni ATP kup. Premijernu titulu su osvojili Amerikanci dominantnim trijumfom nad Španijom.

U trenucima dok pišemo ove redove Srbija se u sastavu Đoković, Međedović, Ćaćić, Danilović i Radanović sprema za učešće na drugom po redi Junajted kupu.

Usledila je serija pripremnih turnira uoči prvog grend slema u sezoni, a za nas je svakako najinteresantniji bio Adelejd.

Đoković je odigrao fantastično finale protiv Sebastijana Korde kojeg su problemi sa povredama sprečili da igre sa početka godine ponovi u drugoj polovini, a Novak je posle velike borbe podigao trofej na tlu Australije – posle godinu dana od nemilih scena i deportacije.

Sve navedeno bilo je samo “predigra” za prvi grend slem u sezoni na koji je Đoković stigao kao 5. teniser sveta gladan uspeha i u poteri za 10. titulom u Melburnu.

U međuvfemenu Nadal se spremao za odbranu trona i prednosti u grend slem trci, ali… povreda abdomena u porazu od Mekenzi Mekdonalnda u 2. kolu takmičenja i pauza koja se “protegla” na čitavu sezonu otvorila je Đokoviću autoput ka 10. trofeju u Melburnu. Španac je time praktično oduzeo sebi priliku da bude upamćen kao najbolji svih vremena.

Prošetao se Novak do meča za trofej (koji inače nikad nije izgubio u karijeri na AO), lako izašao na kraj sa Stefanosom Cicipasom i podigao trofej na najdražem turniru u karijeru, istovremeno se izjednačivši sa Nadalom po broju grend slemova.

Istovremeno vratio se na prvo mesto svetske rang liste na kom se potom smenjivao sa Alkarasom tokom većeg dela godine.

Titulu u konkurenciji dama osvojila je Arina Sabalenka trijumfom nad Elenom Ribanikom i najavila stvaranje “velike četvorke” u ženskom tenisu uz Koko Gof i Igu Švjontek. Upravo su te četiri teniserke osvojile sve važnije i veće trofeje u 2023. izuzev Vimbldona (otišao u ruke Markere Vondrušove), ali o tome nešto kasnije.

Posle Australije usledili su mastersi u Indijan Velsu i Majamiju na kojima Đoković nije igrao zbog svog vakcinalnog statusa. Srpski teniser propustio je i masterse u Madridu, potom u Torontu i Šangaju uoči i posle US opena, te praktično nije ni nastupao na više od polovine turnira iz serije 1000!

U Indijan Velsu trofej je pripao Alkarasu koji je najpre u fantastičnom polufinalu savladao Sinera, potom i Danila Medvedeva u borbi za trofej.

U Majamiju nepunih nedelju dana kasnije ponovo su se u polufinalu sastali veliki rivali, Siner i Alkaras, ali ovog puta slavio je Italijan.

Inače taj duel je uz meč Đokovića i Alkarasa u Sinsinatiju proglašen za duel godine na ATP turu, pa… uživajte.

U međuvremenu Novak se posle pauze vratio tenisu nastupom na Srpska openu gde je doživeo neočekivani poraz od Dušana Lajovića u četvrtfinalu turnira. Delovalo je tada, a posebno posle ranih eliminacija sa mastersa u Monte Karlu (osmina finala, Lorenco Muzeti, prim.out) i mastersa u Rimu (četvrtfinale, Holger Rune), da će “operacija Rolan Garos” na kojoj je trebalo da pojuri rekord po broju grend slem titula biti skoro pa nemoguća misija ali…

Uoči turnira u Bulonjskoj šumi, 17. maja 2023. na konferenciji za medije Novak je od strane novinara upitan:

“Da li i dalje misliš da imaš šanse na Frenč openu”?

Odgovorio je kratko: “Da”.

Ostalo je istorija…

Uprkos, možda i u inat svemu, Đoković je “pomeo” konkurenciju u Parizu, stigao do trećeg trofeja Rolan Garosa, osvojivši 23. grend slem čime je postao rekorder u Open eri. Istovremeno po prvi put se susreo sa Alkarasom na grend slemu, ponovo uprkos prognozama i činjenici da se igra na omiljenoj podlozi Španca ubedljivo slavio u polufinalu, potom potpuno nadigrao Kaspera Ruda u borbi za trofej.

Ne preterujemo ako kažemo da je Rolan Garos bio centralna tačka prošle sezone (a šta tek onda reći za ovu koja nam predstoji zbog OI…), a u prilog tome govori i sledeća činjenica:

Od tog 17. maja pa sve do kraja godine i Završnog mastersa, Đoković nije izgubio nijedan meč, a da u pitanju nije bilo finale sve do duela sa Sinerom u grupi u Torinu.

U konkurenciji dama trofej je otišao u ruke Ige Švjontek, najbolje teniserke na zemljanoj podlozi – potpuno očekivano…

Bilo je potom reme za Vimbldon, najprestižniji turnir u svetu tenisa, nezvanično svetsko prvenstvo “belog sporta”. Gorka pilula.

Nasuport trijumfu u Parizu gde Đoković nije bio prvi favorit za trofej na terenima “Ol Ingland kluba” trebalo je da bude nedodrljiv. Tako je i izgledao sve do finala.

Baš kao i Novak i Alkaras je razbio konkurenciju na putu ka novom sudaru sa srpskim teniserom koji do tog trenutka nije izgubio meč na centralnom terenu u Londonu više od 10 godina i 45 uzastopnih pobeda.

Sve smo videli u fantastičnom meču koji je trajao skoro pet sati:

Sjajne poene na obe strane, akrobacije, gem koji je trajao 26 minuta, Novakove svađe sa publikom, sudijom, i na kraju trijumf 20-godišnjeg Španca koji je tako stigao do druge grend slem titule u karijeri.

U konkurenciji dama titulu je takođe neočekivano podigla Marketa Vondrušova savladavši Ons Žaber postavši tako prva teniserka koja je kao nenosilac podigla trofej u Londonu.

Đoković se posle inicijalnog šoka zbog poraza i posle podužeg “punjenja baterija” vratio na teren željan dokazivanja, a ispostaviće se da mu je upravo neuspeh na Vimbldonu dao pogonsko gorivo za nastavak sezone, kako je i sam priznao u intervjuu za “Marku” krajem godine.

Po povratku na teren u generalnoj probi za US open Novak je odigrao fenomenalan turnir u Sinsinatiju. Po treći put u karijeri stigao je do trofeja na turniru koji mu istorijski ne “leži” i usput gledaocima priredio spektakl za pamćenje.

Finalni meč i novi susret sa Alkarasom okarakterisan je kao jedan od najboljih mečeva u istoji turnira na dva dobijena seta, a nivo tenisa bio je viši od dobrog broja grend slem finala igranih kroz istoriju… Trijumf i “osveta” bili su zbog toga još slađi.

Na poslednjoj proveri pred poslednji grend slem u sezoni, na mastersu u Toronu Novak nije učestvovao, a titulu je osvojio Janik Siner i tako krunisao odlične partije tokom cele sezone prvom titulom na turnirima iz serije 1000 u karijeri čime je najavio da se i od njega mogu očekivati velike stvari u budućnosti.

Đoković: Gubitak Vimbldona motivisao me je do kraja sezone, poslednji ples sa Nadalom na Rolan Garosu – zašto da ne?

Usledio je US open na kojem je sve “leglo” na svoje mesto.

Đoković, verovatno rasterećen pritiska posle gubitka prilike za kalendarski slem uspeo je uz oscilacije (duel sa Laslom Đereom pre svega) da rutinski u nastavku turnira dođe do finala, potom i savlada Danila Medvedeva u stigne do rekordne 24. grend slem titule. Posvetio je Novak titulu legendarnom i tragično nastradalom Kobiju Brajantu, verovatno i sam svestan da ga je trijumf u “Velikoj jabuci” zacementirao kao GOAT-a tenisa.

Titula u konkurenciji dama pripala je Koko Gof koja je postala prva američka tinejdžerka koja je osvojila turnir još od Serene Vilijams na početku karijere, usput sitgavši do premijerke grend slem titule.

Do kraja sezone Đoković je uzeo učešće na još dva turnira, Mastersu u Parizu i potom Završnom turniru u Torinu.

Osvajanjem titule u Bersiju i ranom eliminacijom Alkarasa Novak je i de fakto obezbedio kraj godine na liderskoj poziciji ATP liste postavši apsolutni rekorder sa osam godina završenih na čelu teniskog karavana. Ujedno bila je to njegova 40. titula na masters turnirima u karijeri.

Na poslednjem zvaničnom turniru u Torinu Janik Siner prekinuo je njegov niz od 19 uzastopnih pobeda, ali je u finalnom susretu između dvojice igrača trijumfovao Novak. U poslednjem meču na Turu u 2023. Đoković je oborio rekord Rodžera Federera i sa sedam titula na završnom turniru nastavio da prepravlja istorijske knjige tenisa.

Nažalost na poslednjem, ali možda i najvažnijem takmičenju u godini za Srbina, Dejvis kupu Italijani na čelu sa Sinerom uspeli su da se revnširaju Novaku i srpskoj reprezentaciji u polufinalu, potom i podignu “Salataru”.

U konkurenciji žena 60. po redu izdanje “Bili Džin King” kupa pripalo je Kanađankama.

Tačku na 2023. godinu stavio je Hamad Međedović neočekivanim osvajanjem “Next Gen” turnira u Džedi namenjenog mladim i najprespektivnijim teniserima i tako zaokružio izuzetno uspešnu godinu za Srbiju.

Viktor Troicki o uspehu Hamada za Meridian sport: Verujem da Međedović ima potencijal za Top 10

U novoj 2024. godini Đoković će sav fokus usmeriti ka poslednjem deliću puzle koji mu nedostaje u prebogatoj karijeri, ali je možda i najbitniji od svih.

U pitanju je zlatna medalja na Olimpijskim igrama koja mu je izmakla u tri navrata, posebno bolno je bilo 2021. kada ga je vidno premorenog zaustavio Aleksander Zverev u polufinalu,da bi potom izgubio i kalendarski slem porazom na US openu.

Tokio Đokovićeva lekcija za Pariz: Bilo je teško pronaći ravnotežu

Nije Novak jedini koji je “zaokružio” OI kao prioritet, Nadal i Alkaras već su najavili da im je pohod na zlatnu medalju prvi cilj u narednoj sezoni, a najveće šanse da ugrozi Đokovića, pod uslovom da je zdrav imaće upravo Rafa jer će se turnir igrait na terenima “Filip Šatrije” kompleksa na kom je Nadal najuspešniji igrač u istoriji. Uzgred i “krcka” poslednju sezonu u karijeri i biće silno motivisan da zaustavi Novakov olimpijski san.

Otežavajuća okolnost za Đokovića biće i činjenica da će se posle Rolan Garosa igrati Vimbldon, a potom ponovo vraćati na šljaku.

Ipak nema sumnje da će tada već kao 37-godišnjak sve podrediti pokušaju da “natempira” formu i kalendar kako bi osvojio najvažniji trofej u karijeri, ali istovreno najavljuje i da “ide na sve rekorde”. Sve četiri grend slem titule uz zlato na OI, takozvani “Zlatni slem”.

“Da li je bilo realno misliti da ću osvojiti tri od četiri grend slema ove godine? Pre pet godina ili čak pre godinu ili dve ljudi nisu mislili da je to moguće. Poznajem sebe i znam da ako se osećam dobro fizički i psihički, sposoban sam za to. Ne želim da zvučim kao da ne poštujem svoje rivale. Znam da se hiljade igrača bori za isti cilj, ali znam ko sam i verujem u sebe”, rekao je Đoković.

Bonus video: