Nekadašnji trener i legenda Partizana Duško Vujošević u razgovoru za hrvatski “Večernji list” govorio je, između ostalog, o odnosu sa bivšim klubom, kritikama na odnos sa bivšim igračima ali i ličnom bogaststvu.
“Nisam strastveni navijač, samo sam strastveni trener. Ali naravno da navijam za Partizan, pa i kada igra s Crvenom Zvezdom. A zapravo uvek najviše navijam za klub u kom radim, a to je sada Studentski centar Derbi u Podgorici, premda nisam trener” rekao je Vujošević za „Večernji list.“
I dan danas, Vujošević je često kritikovan zbog odnosa koji je imao sa nekadašnjim igračima u Partizanu, jer je po mnogima imao pregrub pristup i ispade.
“Ja sam igračima davao sve što sam imao, a njihov uspeh mi je bio važniji od mog, što baš i nije zdravo i mislim da su oni prepoznavali da sam ja u svemu tome uvek bio dobronameran, a to je najvažnije i kad vas neko opsuje. U principu sam se borio da budu dobri, disciplinovani i sportu posvećeni momci. Bilo je sigurno i grešaka s moje strane, ali rezultati su uglavnom dobri”.
Prošlo je skoro punu deceniju otkako je otišao iz kluba, a Vujošević ističe da je on praktično bio isteran.
“Tačno je. Sa obzirom na moje zdravstveno stanje, bilo bi logično da ja danas budem zadužen za mlađe selekcije Partizana, ali očigledno je da se oni boje da ne bi mojim angažmanom naljutili državu i sponzore, odnosno, tačnije rečeno, državu koja im osigurava sponzore. A šta će biti u budućnosti, nisam vidovit. Uvek sam imao svoj stav, ponos i čast, a to je danas luksuz koji se skupo plaća”, rekao je nekadašnji trener crno-belih.
Neretko je znao da bude na udaru protivnika zbog svog ličnog bogastva, bogate zbirke umetnina za koju nikada nije skrivao da je njegova najveća strast. Ipak…
“Nisam kupovao ni jahte, ni kuće, nego sam novac zarađen u košarci, a koji je ipak bio mnogo veći od onog što zarade doktori, inženjeri ili radnici, trošio na zbirku knjiga i slika. To traži dosta velike žrtve, ali je i privilegija. Trenutno pripremam monografiju te zbirke. Jedan umetnički fotograf snimio je sve slike, jedan tekst ću napisati ja, a dva likovni kritičari. To mi je važno, jer mislim da je to zbirka od nacionalnog značaja i moj plan je da je moj sin zadrži i dalje razvija. Normalno, kada god je neko tražio bilo šta iz moje zbirke za izložbe, smatrao sam svojom obavezom da ta dela dam na uvid javnosti, a tako će biti i ubuduće”, zaključio je Vujošević.
Suština
Zašto Dule ne bi bio trener juniora Partizana? Da li bi i tu smetao “duhu koji lebdi nad Marakanom”?