Milovanović: Ponosan sam, jer je dečak uradio sve što mu je bio cilj

Za golmane kažu da su kao vino, što stariji to bolji, ali slično je i sa defanzivcima, a dobar primer je Miloš Milovanović.

35-godišnji odbrambeni fudbaler u razgovoru za Meridian sport dotakao se svojih fudbalskih početaka, afirmacije u Slogi, superligaških visina, najnovije epizode u Novom Sadu, generalno srpskog fudbala, najboljih igrača sa kojima je vodio duele, a imao je i poruku za sve mlade fudbalere.

Prirodno je da se na startu razgovora dotaknemo onoga što je najaktuelnije, a to je da Milovanović nastavlja karijeru u RFK Novi Sad.

“Potpisao sam ugovor sa RFK Novi Sad i nadam se da ću imati sreću da se i po treći put u karijeri radujem ulasku u Superligu, ako ne ove, onda bar naredne godine”, počeo je novi fudbaler člana Prve lige Srbije.

Iskusni defanzivac promenio je ove zime klub, ali ne i grad, s obzirom da je prethodnih sezonu i po proveo u Novom Sadu.

“Mladost GAT je klub koji iz dana u dan raste po svim parametrima i jedan je od najorganizovanijih klubova u državi. To je jedno fenomenalno iskustvo, odmah po dolasku u klub pripala mi je čast da budem kapiten. Godinu i po dana sa sjajnim saigračima, ljudima i atmosferom koja je dovela do toga da klub prvi put u svojoj istoriji uđe u Superligu”, osvrnuo se na vreme provedeno u „srpskoj Atini“.

Sigurno je jedna od želja rođenog Trsteničanina bila da nekada zaigra u najvećem klubu iz svog rodnog kraja, u kruševačkom Napretku.

“Potpisao sam 2019. godine za Napredak iz Kruševca, to je najveći klub u okrugu iz kog potičem, bila je velika čast i privilegija biti deo tog kluba. Za dve sezone odigrao sam preko 50 utakmica za „Čarapane“, a „šlag na torti“ bila je pobeda u gostima nad beogradskim Partizanom, uz pobedonosni pogodak u poslednjem minutu utakmice. Za vreme provedeno u dresu Napretka vežu me lepe uspomene i to je bilo jedno predivno iskustvo”, rekao je iskusni fudbaler.

FUDBALSKA BAJKA NA JUGU SRBIJE

Milovanović je najveći trag ostavio nastupajući za surdulički Radnik, sa kojim je ostvario istorijske rezultate.

“Leta 2014. godine prešao sam u Radnik iz Surdulice i tu sam konačno ostvario ono što mi je ranije izmicalo, a to je plasman u najviši rang srpskog fudbala. To sam ostvario već u prvoj od pet godina koliko sam proveo u ovom klubu. To je ujedno i najlepših pet godina moje karijere. Veliki broj prijatelja, što u fudbalu, što van fudbala, pregršt dragih uspomena, od kojih je najdraža rođenje drugog sina (prvi se rodio u Kraljevu). Često kažem kako je Radnik rastao kao klub tako sam i ja rastao kao igrač i kao čovek”, priseća se odbrambeni igrač i dodaje:

“Odigrao sam preko 130 utakmica i ostaće zapisano da sam kao asistent učestvovao kod prvog gola za surduličane u elitnom rangu srpskog fudbala. Svaka utakmica u plavom dresu je lepa uspomena, ali ako bih morao da izdvojim neke, onda su to one odigrane protiv beogradskog Partizana. Prva u Surdulici, nerešen rezultat 2:2 i zaista nestvaran ambijent, prepun stadion, sjajna atmosfera, kao i ona kada smo slavili minimalnim rezultatom.”

Defanzivac je ispričao kako je tekao njegov fudbalski početak i proboj u seniorski fudbal i profesionalne vode.

“Počeo sam da treniram sa šest godina u lokalnom klubu Prva Petoletka (sada FK Trstenik) iz Trstenika, grada u kome sam odrastao, gde i danas živim i koji je za mene najlepši na svetu. Sa 18 godina prešao sam u komšijski Trajal iz Kruševca, zatim u Kopaonik iz Brusa za koji me vežu prelepe uspomene”, počeo je Milovanović i nastavio:

“Leta 2011. godine potpisao sam za Slogu iz Kraljeva, grada u kojem sam rođen i koji beskrajno volim. Tu su me od starijih igrača dočekali nekadašnji reprezentativac Boban Dmitrović, Darko Drinić, Dejan Radosavljević, Rašo Babić, legendarni golman Aleksandar Božović… I nešto mlađi igrači koji će vremenom postajati sve poznatiji i izgraditi veoma dobre karijere, Nemanja Miletić, Marko Gobeljić, Zoran Marušić, Nikola Radović, Veljko Antonijević i drugi. Tri sezone zaredom izmicao nam je plasman u Superligu Srbije”, otkrio je defanzivac.

Kada pogleda iza sebe, do sada ima 315 utakmica odigranih u dva najviša ranga i Kupu Srbije.

“Odigrao sam preko 300 utakmica u saveznom rangu, zaista sam ponosan na ono što sam uradio tokom svoje karijere koja i dalje traje. Možda ostaje žal što se nisam oprobao u inostranstvu ali se ne kajem i ponoviću, ponosan sam na ovo što sam uradio, jer je onaj dečak sa šest godina uradio sve što mu je bio cilj, a to je da bude pošten i da na svakom treningu i svakoj utakmici da sve od sebe“, kaže Milovanović.

PRILIKE U SRPSKOM FUDBALU

35-godišnjak je već dovoljno dugo u srpskom fudbalu da može da uporedi sadašnje stanje sa onim kada je tek počinjao da gradi svoju karijeru.

“Što se tiče srpskog fudbala, mnogo je napredovao u proteklih 15 godina. Mogu da kažem da se iz godine u godinu sve više ulaže u igrače, infrastruktura je sve bolja, grade se novi stadioni i nadam se da će neke naredne generacije igrati na terenima kakve smo do sada gledali samo na TV-u”, smatra bivši fudbaler Napretka.

Za preko deset godina igranja na najvišem nivou domaćeg fudbala, naš sagovornik delio je teren sa brojnim fudbalerima, a zamolili smo ga da nam izdvoji one koji su na njega ostavili najbolji utisak.

“Sve ove godine igrao sam velikim brojem kvalitetnih igrača, isto tako i protiv, ali ako moram neke da izdvojim neka to budu Nemanja Miletić, Marko Gobeljić, Zoran Marušić, Igor Zlatanović, Nikola Vasiljević, Samuel Ovusu, Marko Putinčanin, Igor Ivanović, Miljan Vukadinović i da ne nabrajam više, sigurno ću nekog preskočiti. Svi oni su napravili velike karijere ili su na dobrom putu da to učine”, otkrio je defanzivac i dodao koji su bili najteži za čuvanje:

“Što se tiče najtežih protivnika za čuvanje, tu bih izdvojio Leonarda iz Partizana, Aleksandra Kataija iz Zvezde, Filipa Malbašića iz Vojvodine, Samjuela Ovusua iz Čukaričkog, to su igrači sa kojima sam imao direktne duele na terenu i bilo je veoma teško čuvati ih.”

PROGNOZA AKTUELNE SEZONE

Aktuelna sezona u Superligi Srbije veoma je zanimljiva, najviše zbog velikog broja mesta koja vode u evrokupove, a ništa manje nije uzbudljivo ni u botbi za opstanak, kao i u Prvoj ligi Srbije.

“Mislim da će Crvena zvezda opet biti šampion, Partizan drugi, izlasku u Evropu sigurno će se radovati Čukarički i TSC, a za peto mesto će se boriti Vojvodina i Novi Pazar. Što se tiče ispadanja, nadam se da to neće biti sudbina moja dva bivša kluba Mladost GAT i Radnika, mada su u zaista teškoj situaciji, kao i Javor, Spartak, biće borba do poslednjeg kola. Kada se radi o promociji u elitu, mislim da su najveći favoriti IMT i Železničar iz Pančeva, za baraž će konkurisati četiri-pet ekipa, među kojima je i moj Novi Sad i nadamo se najboljem”, prognozira bivši fudbaler brojnih klubova.

Za profesionalnog sportistu veoma je važno da ima odakle da crpi podršku kada naiđu izazovni momenti, a porodica je uvek glavni oslonac u životu.

“Najveću podršku tokom karijere pružali su mi roditelji i brat, kao i supruga Aleksandra i sinovi Jakov i Naum, oni su mi uvek bili najveći oslonac, kako u karijeri, tako i u životu”, rekao je iskusni fudbaler.

Kao neko ko je ostvario svoj san ima poruku za sve one koji sanjaju ili počinju da ostvaruju svoje.

“Poruka za mlade ljude je da istraju u ostvarivanju svojih snova, da budu fokusirani na sebe i svoj rad, da veruju u svoj rad i da nikada ne odustaju ma šta im se našlo na putu, jer će samo tako ostvariti svoje snove“, zaključio je Miloš Milovanović za Meridian sport.