Borac iz Čačka – sinonim za srpsku košarku od ove sezone na svojoj klupi ima novog kormilara. Dejan Mijatović, dugogodišnji selektor mlađih kategorija Srbije koji je puno dao razvoju srpskoj košarci, odvojio je vreme da o aktuelnim dešavanjima govori sa Meridian sportom.

Rođeni Čačnin svoje prve igračke, pa i trenerske korake napravio je upravo u Borcu. Samim tim jasno je da ovaj klub ima posebno mesto u njegovom životu.

Borac kao jedna od kuća srpske košarke

“Tradicionalno me vezuju neke stvari, kao i porodična linija, svi su bili deo Borca. To je vaspitanje. Ja kažem Borac je velika ljubav i kako mi to gledamo – ovde uvek postoji velika odgovornost i moraš imati dozu odgovornosti prema tradiciji kluba”, započinje naš razgovor Mijatović.

“Do ’90. Borac je bio na četvrtom mestu po stažu u saveznoj ligi, više nego Sarajevo, bivši prvak Evrope. To je velika čast. Zajedno sa Zadrom, to su gradovi sa tradicijom istorijatom i velikim brojem velikih košarkaša. Uz to ide i obrazovanje publike. Publika iz Čačka imala je prilike da vidi neke zaista velike utakmice i igrače. Menegin, Bodiroga, Stefanelo, Real… Čačani su sve to gledali uživo i sada zamislite šta je to za publiku da vide to tada. Sudije kažu da je milina suditi u Čačku. Publika je košarkaški obrazovana. Nagradiće svaki dobri potez, dok zna i da kazni one loše”, dodaje on.

Kada govorimo o velikim imenima ne mogu se zaobići Željko Obradović i Dragan Kićanović, ali nekako je zaboravljen Radmilo Mišović. Da li je iko uspeo u Čačku da prevaziđe ovu legendu srpske košarke?

“Uvek će Čačani reći citat Dragana Kićanovića – prvi sam igrač na svetu, ali sam još uvek drugi igrač u Čačku. On je sinonim ovog kluba. Najbolji strelac u istoriji Borca i za njega je vezan uspeh čačanske košarke. Mišović je postigao preko 6000 poena za klub to je jako veliki uspeh. Sa njim počinje izgrađivanje kulta Borca iz Čačka”, poručio je Mijatović.

Ako mislite da Borac može da osvoji Kup Radivoja Koraća – Meridianbet će vam za to dati ozbiljno dobru kvotu!

Naravno, jasno je koliko je u izgrađivanju tog kulta bilo udela Obradovića i Kićanovića.

“Kićanović je moja velika impresija. Zahvalan sam na prilici da gledam u reprezentaciji, Partizanu, kasnije Skavoliniju… On je možda najveća ličnost 20. veka i najveći igrač”.

Što se Obradovića tiče…

“Van igračkih karijera kasnije Željko Obradović postaje najtrofejniji trener Evrope. Mnogo je Čačak dao ne samo na nivou naše države, već na svetskom nivou i grad treba da bude ponosan na ova imena”.

Deo stručnog štaba KK Partizan

Baš kao i ljudi o kojima smo govorili, Mijatovića je put iz Borca naveo do Partizana.

“Bio sam deo sistema. Čovek dok ne dođe u Partizan to ne može da shvati. Koji je to gigant. To je ogromna armija i ljubav prema klubu. Ovo čemu svedočimo ove sezone, partije koje pružaju crno-beli u Evroligi, baš kao i Zvezda su veliki plus za srpsku košarku. Pogledajte koji broj publike privlače i Partizan i Zvezda. Dvorane su pune, rezultati ne manjkaju, to u ovom trenutku u čitavoj Evropi nudi samo Beograd. Samim tim, nadam se da će oba kluba da dobiju licencu da i naredne sezone budu deo Evrolige”, govori Mijatović.

Međutim, kako sam kaže nije sve bilo idealno po dolasku u Partizan.

“Bio sam deo stručnog štaba kada je u klubu bio Nenad Čanak. Bila je teška situacija. U decembru je Muta Nikolić napustio ekipu i krenulo se sa novim projektom. Uspeli smo da osvojimo Kup, ali nismo uspeli da izborimo plasman u četiri najbolje ekipe u ABA ligi i domaćem prvenstvu. Kasnije sam bio deo tima kada je na njegovom čelu bio Vlado Šćepanović, ali ni tada nije bilo najsjajnije”, rekao je prekaljeni stručnjak, pa dodao:

“Morate imati hrabrosti i čvrstine, ko to nema – nema šta da traži u Partizanu. U Partizanu je pritisak deo svakodnevnice, ako to ne možete izdržati – ne možete biti deo Partizana. Nije bitan samo igrački kvalitet i zato je Partizan poseban. U selekciju igrača ulazi mnogo faktora, samim tim mandat u crno-belom taboru je za mene bio veliko iskustvo”, dodaje sadašnji trener Borca.

Kup Radivoja Koraća nam je pred vratima.

Šta ovo takmičenje znači za Vas?

“Kup za mene ima veliki značaj. Vrlo lepe sećanja imam na ovo takmičenje. Imao sam prilike da Kup osvojim sa FMP-om, kasnije i Partizanom. Jako mi se sviđa što je Niš ponovo domaćin. Niš je kao grad, vrlo interesantan sa aspekta Kupa. Još u staroj Jugoslaviji, kada je IMT napravio senzaciju i pobedio Partizan i Olimpiju izrazite favorite za osvajanje. Kup je zaista specijalno takmičenje. Igra se po nokaut sistemu, a takav sistem kasnije daje heroje, tragičare, iznenađenja…”.

Borac nije imao sreće na žrebu, pa već u četvrtfinalu ide na aktuelnog šampiona – Crvenu zvezdu Meridianbet (četvrtak, 18.00).

“Žreb je bio očekivan. Naš plasman u ABA ligi predviđao je duel sa ekipom iz regionalnog takmičenja. Izbor je pao na Zvezdu, a pobednik meča ide na Partizan. Sastali smo se sa Zvezdom i u prvenstvu, kada sam rekao da je to jako važna utakmica za nas. Isti je slučaj i sada. Želimo da vidimo gde možemo da pariramo ekipi koja je atletski superiorna. Vidi se u njihovoj igri veliki udeo Duška Ivanovića. Zvezda igra jako disciplinovano i u visokom ritmu na oba kraja parketa. Želimo dobru utakmicu i da izvučeno nešto najbolje. Svet je nepredvidiv, uvek si u tih jedan posto. Ja verujem u moje momke i želim da odigramo bolju utakmicu nego sa Partizanom u ABA ligi”, rekao je Mijatović.

Micić, Jokić…

Kao što smo napomenuli, Dejan Mijatović je dugo bio deo mlađih kategorija. Treba napomenuti da je na sedam takmičenja, doneo sedam medalja, ali i ono najbitnije – iznedrio ozbiljne košarkaše. Posebno se izdvajaju generacije momaka rođenih 1994 i 1995. koje su dale MVP-a Evrolige Vasilija Micića, odnosno dvostrukog MVP-a NBA lige Nikolu Jokića.

“Ta generacija 94/95 je generacija od koje smo mnogo očekivali. Naš plan je bio da generacije od 92. do 95. budu nosioci nacionalnog tima u narednom periodu. Okosnica tima bila bi generacija na čijem čelu se nalazio Teodosić, ali da kasnije ovi momci ponesu reprezentaciju u narednih deset godina”.

Ovom prilikom posebno se dotakao Vase Micića.

“Ako se setimo utakmice iz 2013, mi smo igrali protiv SAD-a na čijem se čelu nalazio legendarni Bili Donovan, dok su na terenu bili pikovi prve runde. Mi smo imali dobijenu utakmicu, ali smo na kraju izgubili sa dva poena razlike. Na tom meču Micić je postigao 26 poena. Valja napomenuti da ga je tada čuvao Markus Smart, danas najbolji defanzivac NBA lige. Jako mi je drago što beleži uspehe, kakve danas beleži i nadam se da će se oprobati u NBA ligi jer sam siguran da tamo ima šta da pokaže”, kaže Mijatović.

Kada govorimo o Nikoli Jokiću…

“Mi smo svedoci istorije. Nikada u istoriji košarke nije bio centar koji prenosi loptu, igra pikove, postavlja ‘rogove’, postiže poene. To je nestvarno. Ako se setimo pre mog dolaska Nikola nije bio deo reprezentativnog tima. Kada sam na prvom treningu video kako se ‘uvaljuje’ na niskom postu i u kom položaju su noge, odmah sam rekao da ću ga voditi na prvenstvo”, rekao je rođeni Čačanin, pa nastavio:

“Koliki je genije, govore i njegove reči. Rekao je jednu jako bitnu stvar – Srbi ne vole košarku, oni vole uspeh. Tu se isto ogleda njegova genijalnost, koja mu kasnije dozvoljava da briljira na terenu, a nama da uživamo u njegovom talentu”.

Da li je reprezentacija Srbije u problemu

Međutim, i pored sjajnih rezultata Mijatović je izrazio žal, što se kasnije ovaj manir nije preneo na seniorsku selekciju.

“Ostaje žal zbog naših unutrašnjih prepucavanja. Meni nije jasno da Španci sa Dijasom i braćom Ernangomes, koje su naši momci pobeđivali u mladosti. Da mi nemamo generaciju koja može da ih pobedi i popenje se na tron Evrope. Žao mi je što ne možemo da mobilišemo momke u tom cilju. Pogledajte kakvu su smenu generacija nekada uradili Španci. Dolaskom Gasola, Navara, Kalderona kreće njihov uspon ka svetskom i evropskom vrhu”.

Pored Španaca naš sagovornik je naveo primere Francuske, Italije, Grčke koje se takođe košarkaški uzdižu sa godinama.

“Francuzi imaju trenutno veliki broj mladih igrača poput Maledona, Kazalona, Vembanjame koji kasnije mogu da ponesu teret nacionalnog tima. Oni sada mogu da naprave dve reprezentacije. Italijani i Grci se uzdižu. Pogledajmo Bankera prvog pika NBA drafta, Adetokumba koji je fizički i atletski završen, nezaustavljiv na otvorenom terenu. Sve ove selekcije idu u korak sa razvojem košarke”.

Kako kaže ovo je bila njegova želja da mladi igrači budu verodostojni naslednici nacionalnog dresa.

“To sam ja želeo da napravim, da se ta generacija nalepi na postojeću, sa tog aspekta mi je žao. Ponavljam, imamo ozbiljan problem da su Španci bezbolno izvršili smenu generacija, dok mi…”.

Kao razlog za urušavanje i nešto slabije rezultate Srbije na međunarodnim takmičenjima vidi u više razloga. Pre svega u nedostatku hrabrosti trenera da da šansu mladim igračima kako bi kasnije bili nosioci u svojim klubovima, pa kasnije i u nacionalnom timu.

“Odlazi u Beograd, pa ga vraćaš da ga lečiš, to nije isti momak”

“Mi smo se promenili i srušili sistem koji smo mi prvi izgradili. Razgovarao sam sa ljudima iz košarke i vratio film. Ulazimo u kontradiktornost da mi moramo od nekog da učimo. Treneri mlađih kategorija su takmičari, ne stvaraoci, ne dozvoljavaju deci greške. Zato ne može da izađe dobar plej, dobar šuter…”.

Nekada to nije bio slučaj. Naveo je primer Moke Slavnića, Krešimira Ćosića i Mute Nikolića kao putokaz mladim trenerima kako napraviti igrača.

“Setimo se legendarnog Moke Slavnića koji je bio deo tri najveća projekta u bivšoj Jugoslaviji. Video je talenat u Draženu Petroviću sa kojim je pristao da deli minutažu tokom zajedničkog boravka u Šibenci, pa kasnije njegov uticaj na Jugoplastiku, pa onda da je prepoznao talenat u Đorđeviću i Teodosiću i svima dao priliku da igraju. Pre njega Krešimir Ćosić koji je imao oko za Divca i Rađu koji su kasnije postali najbolji centri u Evropi. Muta Nikolić koji i dan danas ima sluha za mlade igrače, to su putokazi mladim trenerima.”

Kao još jedan problem srpske košarke navodi gubljenje koraka sa vremenom i razvojem ovog sporta.

“Pogledajte kako je Nemačka iskoristila Aita Renesesa. Alba prethodnih godina igra možda i najlepšu košarku u Evropi. Negovali su taj moderan stil igre i napravili pomak. Moramo i mi tako razmišljamo, a ne da se gubimo u prepucavanjima. Nama je košarka ugrožena, moramo da pratimo njen razvoj koji ide vrtoglavom brzinom. Moramo da ispratimo ostale i sa atletskog aspekta koji je danas jako bitan. Naši momci su uvek bolje tehnički potkovani u odnosu na svoje vršnjake iz drugih zemalja, zamislite kada bi se izjednačili i na tom fizičkom aspektu. Nažalost nismo se promenili. Možemo to da popravimo, mi nemamo problem sa ostalima, mi problem moramo da rešimo u našoj kući. A imamo materijala za to”.

Kao neko ko je veoma uspešno radio sa mladim igračima, osvrnuo se na današnju omladinu.

“Mi smo to poremetili nekim veštačkim prostorom za mlađe igrače koji su naviknuti na minute. Navikli su da se to kasnije prebaci i na prvi tim što nije moguće. Jednostavno danas su deca drugačija. Nekada nije bio toliki udeo menadžera i roditelja koji svoje frustracije leče preko svoje dece. Sve to dodatno utiče na razbijanje kulta trenera i mladog igrača. Samim tim i otežavaju sve propratne okolnosti. Ponavljam i treneri moraju da se menjaju, dešavaju se stvari koje nekada nisu bile primer za naše područje”, rekao je Mijatović, pa dodao.

“Mladi igrači danas ranije odlaze u Beograd. Odlazi u Beograd, pa ga vraćaš da ga lečiš, to nije isti momak. To jako utiče da gubimo talente. Sve je to jako osetljivo za mlade igrače. Ja sam pobornik da mladi igrači treba da ostanu u svojim klubovima. Da sa istim igraju završne turnire, bore za titule, pa tek kad prerastu sredinu pređu u neki jači klub”.

Danas često vidimo kako pojedini timovi koriste KLS kao mesto za razvoj mladih igrača, ali čini se ne u adekvatnoj meri. Kako komentarišete trenutno stanje u kom se nalazi naš domaći šampionat?

“Došli smo do stanaca u KLS-u… Mi moramo ovom takmičenju dati više na značaju kako bi mladi igrači što pre ulazili u ozbiljne seniorske rangove. Poslednje oaze mladih talenata su Mega i FMP. Ne ide u prilog ni mogućnost da možeš da dovodiš strance bez ograničenja. Mi tu gubimo buduće asove za reprezentaciju. Prvenstveno mi treneri moramo dati šansu i izvršiti dobru selekciju. Jedan od razloga mog dolaska u Borac jeste činjenica da su juniori, kadeti i pioniri vicešampioni Srbije. Uz tom imamo Čačak 94 člana KLS-a, Železničar koji je deo prve B lige. Sve to daje dovoljno mogućnosti mladim igračima da se razvijaju kroz minutažu u seniorskom pogonu u zavisnosti od kvaliteta. Kasnije kada se dokažu na seniorskom nivou biće bitan deo nekog velikog kluba”.

Propadanje KLS-a dalje je dovelo do propadanje nekada košarkaških centara poput Kraljeva, Užica, Šapca, Kragujevca…

“Kostur srpske košarke uvek je bio u untrašnjosti. Gradovi poput Užica, Kragujevca, Niša, Kraljeva moraju imati svoje idole. Zamislite šta bi bilo da u te gradove dolaze Zvezda ili Partizan. Naravno i to tih centara je da preuzmu odgovornost u stvaralačkom smislu. Kada se sve to složi možemo ponovo imati jednu jako lepu ligu. Kao primer naveo sam upravo čuvenu ‘Kutiju šibica’ u Kraljevu. Sa poznanicima iz tog grada sam baš komentarisao da su dobili novu veliku halu, ali da je prazna. Stara hala je nekada bila dupke i puna i u njoj su padali brojni velikani”.

Kao primer dobrog domaćeg prvenstva naveo je Litvaniju.

“Pogledajte Žalgiris. Istupio je iz VTB lige, ali je i dalje bitan šraf u Evropi. Sale su pune u domaćem prvenstvu, igraju mladi domaći igrači. To je recept za uspeh, ako se budemo potrudili verujem da ponovo možemo imati domaći šampionat vredan respekta, koji će puniti hale i uz to biti lep za gledanje”, zaključio je razgovor za Meridian sport Mijatović.

BONUS VIDEO