Kada ulica napiše filmski scenario i od golmana napravi Kengura: Uzeo sam pare od zelenaša kako bih otišao u Englesku

Ljubiteljima fudbala i filma u Srbiji jedan od najdražih filmova je Kad porastem biću Kengur. Priča o lokalnom momku iz kraja koji je iz Voždovca stigao do Engleske i na duelu sa Mančester junajtedom od tragičara stigao do heroja.

Lik Zorana Paunovića Kengura delom je krojen po uzoru na Sašu Ilića, australijskog čuvara mreže srpskih korena koji je u Premijer ligu stigao na neverovatan način krenuvši iz rodnog Melburna, preko banjalučkog Borca, beogradskog Grafičara, Radničkog, sedmoligaša…

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Branio je za osam klubova širom Velike Britanije, a najveći trag ostavio je u Čarltonu, koji je 1998. godine odbranama u finalu plej-ofa Čempionšipa u penal seriji protiv Sanderlenda uveo u najviši rang engleskog fudbala.

Dve godine ranije, nastupao je za sedmoligaša iz Hejstingsa, a u razgovoru za podkast Undr the Cosh prisetio se kako je došlo do njegove selidbe u Englesku.

“Moja sestra je organizovala večeru, kojoj je prisustvovao i menadžer za kog se ispostavilo da je bivši profesionalni fudbaler. Pričali smo i rekao sam: ‘Imam želju da dođem u Englesku – da li vam treba golman? On mi je rekao za klub koji se takmičio sedam rangova ispod Premijer lige”, kazao je Ilić i dodao:

“Rekao sam da ću doći, ali sam upitao šta će mi ponuditi. Kazao je da je prosečna plata 250 funti. Pomislio sam: ‘Nedeljno? Ja sam bogat!’ Nastavio sam da ga još malo ispitujem… Rekao sam da završavam fakultet, upitao da li može da me upiše na poslednju godinu studija. Rekao je da može, ali sam prvo morao da pošaljem svoju video traku. Poslao sam i nakon toga su želeli da me angažuju. Obezbedili su mi stan i auto, plus školarinu na Univerzitetu Brajton”.

Nakon što je u leto 1996. godine ispregovarao sebi transfer na Ostrvo, golman je morao da otkupi sopstveni ugovor u tadašnjem klubu.

“Rekli su da im platim 5.000 nemačkih maraka – što je oko 2.500 funti. Suvlasnik Sent Leonards Staemkrofta je rekao da je to u redu, da platim iz sopstvenog žepa, a da će mi oni platiti kada stignem u Veliku Britaniju. Moji roditelji nisu imali taj novac. Ja nisam imao taj novac. Pa sam morao da pozajmim novac od zelenaša. Kamata nije bila na godišnjem nivou, već po danu. Rekao sam im da ću platiti u roku od mesec dana. Tako da je iznos narastao na 3.500 funti”.

Kako je sam rekao bila su to teška vremena, anarhije i kriminala na beogradskim ulicama.

“Zvuči užasno, ali to je bio svakodnevni život. Ne želite da se zezate sa takvim ljudima. Znate gde da idete i šta radite. Ali prva godina po dolasku na Ostrvo bila je neverovatna. Bio je to odličan uvod u engleski fudbal”, zaključio je Ilić.

Posle godinu dana Ilića je potpisao Čarlton, gde je među značajnijim igračima u klupskoj istoriji, a kasnije je nastupao i za Vest Hem, Portsmut, Barnsli, Šefild junajted, Blekpul, Lids, Aberdin…