Nemanja Matić sigurno je jedan od najboljih srpskih igrača koji su igrali u ovom veku. Iako sa reprezentacijom nije uspeo da ostvari zapaženi rezultat na nekom velikom takmičenju, mada je bio deo tima na Mundijalu u Rusiji.
U klubovima je njegov doprinos bio nemerljiv. To dobija na težini kada se ima u vidu da su u pitanju slavni timovi poput Čelsija, Mančester junajteda, Rome, Benfike…
EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.
Fudbaler Rena nije imao lak početak karijere, naprotiv, morao je nekim zaobilaznim putevima na najveću fudbalsku scenu. Zbog toga je uvek zanimljivo podsetiti se kako je momak iz Vrela stigao do reflektora Old Traforda, Stamford bridža, Olimpika, La Luža…
U intervjuu za Yu planet, Matić je rekapitulirao je svoju dosadašnju bogatu fudbalsku karijeru.
Srbin se na početku razgovora dotakao saradnje sa legendarnim Žozeom Murinjom.
“Kako kad, a-ha-ha… Ako pobedimo. Nekad je sjajno, nekad je zaista teško. Ljutnja ga ne drži dugo. Ako ne pobedimo, sutradan ne pijemo kafu po trening centru već se krijemo po budžacima. Nismo se poznavali kada je trenirao Čelsi, ali je gledao Benfiku, video me i doveo me. Drugi put mu je u Junajtedu bio potreban zadnji vezni, bio je zadovoljan iskustvom sa mnom i zvao me. Posle toga je usledila Roma. Imamo odličan odnos iako nekad nije lako raditi sa njim, jer je mnogo zahtevan. Ali zato je valjda i osvojio to sve”, otkriva fudbaler Rena.
Portugalac je u nekoliko navrata isticao da ima poseban odnos sa srpskim igračima.
“Pričali smo o tome i rekao mi je da sa nama ima slobodniji odnos. Ne zna ni on zašto, nije radio sa puno nas… Imao je Dekija Stankovića u Interu, mene i Baneta u Čelsiju, u par navrata su neki naši mlađi igrači prošli kroz njegov klub… Ali voli taj naš mentalitet. Voli generalno igrači iz naših balkanskih krajeva. Verovatno imamo sličan mentalitet Portugalcima. Obećao mi je da će da dođe na Ub da otvori muzej i teren koji nosi njegovo ime”.
Šta bi Nemanja Matić savetovao mlađem sebi?
“Nemoj da ideš u Zvezdu i Partizan. Mislim da sam gubio vreme tamo, a ništa me nisu naučili. Sve što su nas tamo učili, bilo je pogrešno. Kada sam otišao na neki ozbiljniji nivo, sve su me učili kontra. Onda sam seo i razmišljao da li je to moguće… Puno roditelja greši sa tim. Skauti Zvezde i Partizana putuju po Srbiji i traže talente što je normalno. Teško je reći ‘ne’ kada pozovu Zvezda i Partizan. Ali mislim da deca prerano odlaze i da treba da ostaju u manjim sredinama jer tu ima dobrih trenera koji mogu da ih razvijaju. Nešto će dobiti kada odu u večite, ali će puno i da izgube”.
Večiti su praktično oterali visokog fudbalera procenivši da nije dovoljno kvalitetan.
“Možda malo gruba reč, ali jesu. Možda sam fizikom zaostajao za mojom generacijom. Crvena zvezda je procenila da nisam za njih i oterali su me. Već sam bio prešao iz sela u grad i morao sam da nađem neki drugi klub. Pozvao me Partizan da pređem kod njih, bio sam tamo godinu i po dana, a onda su me i oni oterali. Vratio sam se na Ub…”
Svoj fudbalski put morao je da krči zaobilaznicom, preko Uba, Lazarevca i slovačke Košice.
“Uvek sam voleo da odem negde gde se radi profesionalno. U tom trenutku su Košice bile sjajno organizovan klub. Imali su dobre uslove, velike ambicije, vrhunskog trenera i nemački mentalitet. To mi je bilo potrebno da dodam na moj talenat. Imali smo najmlađu ekipu i osvojili Kup Slovačke”.
Iz Košica je usledio transfer ni manje ni više nego u Čelsi.
“Došao sam sa povredom metatarazlne kosti i četiri meseca proveo povređen na terapijama. Te sezone sa Anćelotijem smo osvojili duplu krunu i odigrao sam samo nekoliko utakmica. Konkurencija za mesto u timu su mi bili Balak, Lampard, Esijen… U to vreme igrači plaćeni po 20.000.000 ili 30.000.000 evra što je kao danas 80.000.000. Gledam oko sebe i kad ih vidim, znam da je normalno da trener neće mene da uvede pre njih. To je prirodno”.
U paketu sa Slobodanom Rajkovićem je otišao na pozajmicu u Vitese.
“Nisam se zadovoljao da sedim na klupi i da samo budem čelan Čelsija. I otišao sam u Vitese. Rajković nije mogao da nastupa za Čelsi jer je imao samo srpski pasoš. A u Engleskoj ste tada morali da imate 75 odsto utakmica za reprezentaciju ako imate pasoš van EU. Ja sam imao sreću da ostanem u Čelsiju tih godinu dana jer sam imao slovački pasoš”.
Odlazak u Holandiju ispostavio se kao dobra odluka jer je dobio minutažu i prostor za kontinuitetom igara.
“U Viteseu sam proveo sezonu i igrao sve utakmice. Tada sam rekao agentu da be neću više da budem deo Čelsija, da ću teško dobiti priliku i da mi nađe neki odgovarajući klub. Ali ne na pozajmicu već da budem član tog kluba. Verovao sam da ću se vratiti u Premijer ligu ako budem pravi. Došla je ponuda Benfike i smatrao sam da je to idealna sredina za moj razvoj. Uz Aksela Vitsela sam bio jedini stranac iz ostatka Evrope. Sve ostalo su bili Južnoamerikanci i nešto Portugalaca. Dve godine kasnije su došli ostali Srbi i rekao sam treneru u šali: ‘Ili osvajamo titulu ili ispadamo. Kod nas nema sredine’”.
Na Murinjovo insistiranje usledio je veliki povratak na Stamford Bridž, zatim i zajednički odlazak u Mančester junajted.
“Za tri i po godine u Čelsiju smo osvojili dve titule i osetio sam da mi treba promena. Došla je Žozeova ponuda i smatrao sam da tu priliku ne smem da propustim jer sam želeo još jedan tako veliki klub u biografiji. Nisam se konsultovao sa Vidićem oko izbora kluba jer nismo bili u nekom kontaktu. Stupili smo u kontakt tek kada sam potpisao. Znate da Nemanja retko daje intervjue? Tada je za jedan magazin dao izjavu, pohvalio klub i mene i rekao da sam idealan za Junajted. Od jedne žene u klubu sam dobio njegov broj i tada smo stupili u kontakt jer sam želeo da mu se zahvalim. Debitovao sam protiv Reala u Skoplju i baš mi je bilo drago jer je familija moje majke poreklom iz Makedonije”.
Ipak, u Mančesteru sa Murinjom nije ponovio uspehe iz Čelsija. Svlačionica nije bila onakva na kakve je Matić navikao do tada.
“U Čelsiju nismo imali tih problema, igrači su bili koncentrisani, profesionalci, retko kada smo imali ispade da neko zakasni… Vidite, dešava se u svakom poslu. Svako ima pravo da se uspava jednom godišnje. Ali u Mančesteru se dešavalo svaki dan. I to uglavnom isti igrači. Pogba, Sančo, da ne nabrajam… Inače, sa Pogbom sam imao odličan odnos. Lepo smo se družili, slagali, sjajan momak i igrač. Žao mi je što sada ima probleme. Ali tada smo se iznervirali i rekli im: ‘Ajde ljudi, nemojte više ovako’. I šta, kako, ja dođem na ideju da ih ja kažnjavam. Napravio sam kazne i pravilnik. Sve se upisivalo. U jednoj sezoni sam skupio 75.000 funti. Hteli smo da napravimo neku žurku u Londonu, ali je bila korona pa nismo mogli. I onda smo dali zaposlenima u klubu da podele taj novac između sebe”.
Dok je bio među Crvenim đavolima Matić nije želeo da na dresu poput ostalih fudbalera na Dan sećanja nosi cvet maka koji simbolizuje poginule engleske vojnike.
“Moram da pojasnim. Taj cvet maka sam nosio u Čelsiju sa ponosom jer je simbolizovao vojnike poginule samo u prvom svetskom ratu u kojem smo mi učestvovali i najviše nagrabusili. Naš narod je tu najviše izginuo. Onda su oni to pomenili da simobliše sve vojnike u svim ratovima. I rekao sam im da ne mogu da nosim nešto za vojnike koji su mene bombardovali. Kao da ti pobijem familiju i kažem ti da staviš moju sliku pored kreveta. Ružno zvuči, ali je tako. Objasnio sam i im rekli su da nema problema. U klubu su lako prihvatili moju odluku, ali je u javnosti bilo nekih emisija gde su me vređali”.
Matić je sa reprezentacijom Srbije igrao samo na jednom velikom takmičenju, Svetskom prvenstvu u Rusiji.
“Žao mi je što sam igrao i igram fudbal u pogrešno vreme kada je naš fudbal u totalnom haosu. Pokušavao da sam sve od sebe da pomognem. Igrao sam dobro koliko sam mogao u datoj situaciji. Žao mi je što nisam rođen u neko drugo vreme kada je naš fudbal bio bolji, organizovaniji i pošteniji. Ali sam izuzetno ponosan što sam predstavljao Srbiju”.
Poziv u državni tim dobio je u vreme selektora Radomira Antića.
“Prvi me je pozvao pokojni Radomir Antić, za mene naše najveće trenersko ime. Bio sam na Ubu kod vulkanizera, čekao da mi zameni gume i zazvonio mi je telefon… ‘Dobar dan, Radomir Antić ovde’. Ja ne znam gde ću… Prvo sam mislio da se neko šali sa mnom. Rekao mi je da me je gledao na utakmicu, dve u mladoj reprezentaciji, da mu se sviđam, da bi hteo da me vidi na terenu i da ću u narednom periodu dobiti poziv”.
Vezista nije imao adekvatan oproštaj od reprezentacije.
“Nisam ga ni imao. I nije mi žao. Da je to bilo sve kako treba, možda bih još i igrao i bio deo reprezentacije. Ali mislim da sam uradio pravu stvar za karijeru. Nervirao sam se oko nefudbalskih stvari. Igrali smo sa Škotskom za prolaz na EP. To su nijanse. Nije to bitno na kraju krajeva. Bitno je sve ostalo okolo. Nije mi žao što sam napustio reprezentaciju jer nisam ništa izgubio. Dao sam sve od sebe”.
Vedeta najvećh evropskih klubova izdvojio je ko je na njega ostavio najveći utisak.
“Od svakog se nauči ponešto. Mentalitet ratnika sam najviše video kod igrača kao što su Vidić, Stanković, Ivanović… Daću vam Banetov primer. Kažu ljudi da za osam, devet godina u Čelsiju nije bio nikad povređen. Bio je! Ali je išao preko toga… Za njega nije postojala mala povreda pa da ide na pauzu sedam dana. Govorio je ‘idem dok ne spadne lanac’. Toga nema u današnjem fudbalu. Gledam ih kako leže po dve nedelje u krevetima za sitnije povrede. To za Vidića, Baneta i Dekija nije postojalo. Ima tog mentaliteta i danas, ali jako malo. Ostalo je još par takvih tipova, ali i oni izumiru polako. Moja generacija i ovi malo stariji poput Modrića. Stari kov poput Vidića, Stankovića… To su ratnici”.
Matić je imao savet za mlađe.
“Kad sam došao u Čelsi napravili su neki poseban program da malo nabacim mišićnu masu. Bane je bio najjači igrač Premijer lige, a nikad u teretanu išao nije. Jednom je ušao u nju da nađe mene i odmah izašao. A niko mu ništa nije mogao fizički. Ne verujem ni da su Deki ili Vidić radili teretanu. Više je stvar mentaliteta. Da na vreme i svom snagom uđeš u duel, da se ne štediš… Na tom polju bi mlađe generacije mogle da napreduju. Duel nije samo snaga, već više znanje. Kao današnji boks. To je danas više taktika nego snaga. Nije ko je jači, nego ko je pametniji. Naravno, treba ti sve ali pobeđuješ ako si pametniji. Tako sam i ja retko radio teretanu”, zaključio je fudbaler Rena.
Zvezda spremila zamenu za Bahara?
BONUS VIDEO:
