Misija “srpskog Bukera” nije završena sa 75 poena

Čak i u NBA ligi se na prste jedne ruke mogu pobrojati igrači koji su postigli 70 ili više poena u novijoj istoriji. Tokom godina retki su se približili magičnoj cifri od 100 (Kobi Brajant 81, ) Radivoj Korać brojao je do 99, a Vilt Čemberlejn trenutno je jedini igrač koji je uspeo (jednom) da ubaci magičnih trocifreni broj koševa. U drugom rangu košarkaške lige Srbije nastupa igrač koji je u večeri za nama bio “reinkarnacija Devina Bukera”.

Superstar Finiks Sansa brojao je do 70 u martu 2017. godine, Donovan Mičel postigao je poen više u prvim danima tekuće godine. Isti poduhvat ponovio je Dejmijen Lilard krajem februara 2023.

Svu trojicu nadmašio je Stefan Balmazović košarkaš Beka iz Koteža ubacivši 75 poena u trijumfu nad ekipom Morave iz Vladičinog Hana 129:76.

Iskusni košarkaš postigao je poen manje od čitave protivničke ekipe zajedno! U razgovoru za Meridian sport analizirao je partiju karijere.

“Iskreno nisam ni razmišljao, niti sam brojao poene u toku utakmice. Imao sam tu sreću da mi se “otvorilo” sve od početka i onda kad sam stekao samopouzdanje bilo je lako igrati. Vladičin Han igrao je sa oslabljenom ekipom pa smo i to malo iskoristili. Bili su u podmlađenom sastavu sa dvojicom iskusnih igrača. Zasluga je cele ekipe što su uvideli da me je krenulo pa su lopte i išle na mene”.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Još nekoliko neverovatnih statističkih podataka. Stefan je proveo svih 40 minuta u igri, šutirao 20/22 za dva poena, 11/25 za tri, uz samo dva slobodna bacanja! Nimalo ne čudi ni indeks korisnosti od čak 64.

“Dva poena sa bacanja sam postigao u poslednjem minutu utakmice. Neki sasvim slučajan faul je bio na meni, bili su u bonusu i iskoristio sam ih. Neverovatno je da sam ih samo dva šutnuo za 40 minuta. Što se tiče dvojki, šutnuo sam 22 puta, 20 sam pogodio – nije loše”, konstatuje kroz osmeh 34-godišnji košarkaš i dodaje:

“Iskreno svaka utakmica mi je ista. Takmičar sam ceo život, idem na pobedu i želim da dam sve od sebe. Statistika i broj poena mi nikad nisu bili bitni, ali ovo sad je bio odskok ozbiljan. Mislim da niko nije postigao ovoliki broj poena. Iskreno da vam kažem bio mi je cilj da dam 100 poena na jednoj utakmici kad sam već uvideo koliko pogađam. U jednom trenutku sam i prestao da brojim, ali sam znao da ih ima dosta”.

U karijeri je nastupao za Crvenu Zvezdu, Megu, Metalac iz Valjeva, Radnički iz Kragujevca, Vršac, Zalegerzeg, Mladost iz Zemuna (u više navrata), Lublin, Turov, Rabotnički i danas Beko sa kojim uz košgeterske ambicije ima za cilj da klubu i mladim igračima pomogne u afirmaciji.

“Ja trenutno igram iz ljubavi prema košarci. Meni je ona dala puno toga sad treba ja njoj da vratim. Tu sam da pre svega pomognem ekipi sa iskustvom i pristupom kako bi mlađi igrači od mene naučili kako treba da se postave, Nije važno koji je protivnik preko puta, ako pristupite svakoj utakmici profesionalno – rezultat će doći sam. Zadatak mi je da budem mentor mlađim igračima jer imamo dosta talenata. Cilj nam nije ulazak u KLS nego opstanak u ligi i kroz utakmice treba da afirmišemo “nova imena”. Imamo dobru ekipu za drugu ligu Srbije, ima dosta talentovanih igrača koji treba da se forsiraju i mislim da će neki od njih u budućnosti biti dobri igrači i za Srbiju i reprezentaciju, tu je njih dvojica-trojica na koje treba obratiti pažnju. Trener Nenad Petronić ih odlično vodi, skup ljudi je kvalitetan i rezutlati će doći uz naporan rad”.

“U Zvezdi nisu bila najsrećnija vremena, ali sam dosta naučio”

Karijeru je otpočeo 2007. godine u dresu Crvene zvezde u čijim mlađim kategorijama je nastupao u vremenima kada nije bilo lako nositi crveno-beli dres.

“Sa 13 godina sam došao u Beograd, počeo sam karijeru i bio u Zvezdi do 18. godine. Nisu bila najsrećnija vremena tad, ali sam veoma zahvalan Zvezdi jer sam od njih dosta naučio. Mi smo trenirali kao klinci sa prvim timom u Zvezdi. Imao sam priliku da treniram i sa Milanom Gurovićem, Goranom Jeretinom, tu je bio i Džerod Henderson, plejmejker koji je bio stvarno dobar igrač, Pero Antić, Miroslav Raičević… treneri naravno Dragan Šakota i posle Steva Karadžić.. imao sam priliku da gledam i učim od vrhunskih košarkaša i vrhunskih ljudi“, ističe Balmazović i dodaje:

“Tad se i pročulo za mene zbog njih, ali mislio sam da je za mene najbolji korak da ne potpišem profesionalni ugovor sa Zvezdom, jer sam mislio da bih se tu “ugasio” i onda sam nastavio da igram naše prve lige. Radio sam na tome da idem u inostranstvo jer u Srbiji tad nije bilo ni finansija i otišao sam preko – Poljska, Mađarska, Makedonija. Sada sam u Beku, zadovoljan sam , našao sam mir uz porodicu, ženu i dvoje dece, činjenica da smo zajedno za mene nema cenu. Cela mora karijera je puna preokreta, ali kad bih se vratio u prošlost- ne bih menjao ništa“.

“Radnički je trebalo sačuvati”

Po odlasku iz Zvezde krilni košarkaš nastupao je sa Megu i Vršac odakle ga je put naveo u Radnički iz Kragujevca u sezoni 2013/14, klub koji je u tom trenutku bio deo “krema” srpske košarke.

Godinu dana posle čuvene sezonu u kojoj su Kragujevčani igrali Fajnal for ABA lige u Laktašima i izgubili od Zvezde u neizvesnoj završnici Balmazović je postao član kluba za koji su između ostalog igrala danas trojica repreznetativaca: Stefan Jović, Nikola Kalinić i Stefan Birčević, uz Miroslava Mutu Nikolića na klupi.

“Pre Radničkom sam bio u Francuskoj ali nisam pronašao dogovor s ekipom odatle. Onda sam dobio poziv da dođem na probu u Radnički. Muta je bio zadovoljan i onda sam potpisao ugovor. Nisam imao veliku minutažu i zapaženu ulogu u toj ekipi, ali značilo mi je što sam kao mlađi igrač opet imao priliku da učim od Save Lešića, Marka Marinovića,Kalinića, Birčevića, Jovića – sadašnji naši reprezentativci. Ta godina je bila uzbudljiva zbog dosta putovanja, igrali smo i Evrokup ,Jadransku ligu. Iako situacija u klubu nije bila baš najbolja zbog finansija mi smo imali veliko drugarstvo”, rekao je on i dodao:

“Kalinić, Birčević i Jović su igrali izuzetno, i kao mlađi su zaslužili da dobiju taj poziv od selektora svojim pristupom i radom. Zaslužili su svaki minut i mesto u reprezentaciji”.

Klub je godinu dana kasnije zbog finansijskih problema ugašen.

“Što se tiče Kragujevca mislim da je trebalo klub nekako sačuvati jer ima ime i navijače, celu logistiku su imali. Igrali su ABA ligu, bili su na šut od Evrolige, mislim da su se prebrzo ugasili, ne znam da li su imali podršku grada niti šta se tu tačno dogodilo…”

Po odlasku iz Radničkog između ostalog uspeo je da se domogne i titule prvaka Mađarske u dresu Falca iz Sombathelja, potom je proveo sezonu u dresu Rabotničkog posle čega se vratio u Srbiju gde u poslednje četiri godine igra mahom za niželigaške klubove. Kad sveukupno sagleda karijeru njegovo najveći uspeh ipak nije ostvaren na košarkaškom terenu. Porodica, žena i dvoje dece trofej su koji vredi više od svih košarkaških dostinuća.

“To mi je najveće bogatstvo, ništa drugo mi nije važno toliko. Sad u Beku sam našao mir, slobodu, imam divnog trenera i divne ljude u klubu, kući sam sa porodicom, ništa nema cenu kad dođete sa treninga i kući vas sačekaju deca. U inostrantsvu se vratiš sa treninga i zatvoren si u četiri zida i to što zarađuješ ne predstavlja ništa”.

Na kraju ističe i da mu je to kraja karijere jedini cilj – da ostane zdrav. Pa možda nas i “počasti” za utakmicom od 100 poena…

“Da ostanem zdrav. Svaka utakmica po 40 minuta, sa 34 godine… malo je naporno i dosta zavisi od mene što se tiče utakmica i onda veliki je to atak na organizam, koju god ligu da igrate to je dosta. Cilj mi je samo da ostanem zdrav, a za dalje planove ćemo videti vremenom”, zaključuje Stefan Balmazović razgovor za Meridian sport.

Bonus video: