Dva dana, dva šokantna povlačenja trenera sa klupa Liverpula i Barselone. Jirgen Klop je prvi obavestio fudbalsku javnost da po završetku sezone odlazi iz engleskog velikana, a 24 sata kasnije isto je učinio i Ćavi Ernandez. Razlozi su potpuno drugačiji, kao i momenat kada su treneri saopštili svoje odluke. Dok se Nemcu nakupilo svega tokom prethodnih osam i po godina na Enfildu, došlo do neke vrste pregorevanja, odnosno gubitka energije, na Kamp Nou su loši rezultati i izdanja tima naterali legendu kluba da najavi abdikaciju.
“Želim da vas obavestim da od 30. juna neću više biti trener Barselone. Mislim da situacija treba da se promeni, i kao navijač kluba, ne smem dozvoliti aktuelno stanje”, počeo je trener Barselone obraćanje na konferenciji za medije posle meča sa Viljarealom i nastavio: “Hvala predsedniku na poverenju, on je sjajan. Ja sam navijač kluba i želim najbolje za Barselonu. Mislim da će ovo relaksirati situaciju jer se osećam najodgovornijim. Za sada je urađen dobar posao, ali mislim da će se moj projekat kao trenera završiti 30. juna. To će osloboditi igrače. Odluku sam doneo pre nekoliko dana, jer je klubu potrebna promena.”
Pre nekoliko dana Barsa je eliminisana u Kupu kralja od Atletiko Madrida, čime je sebe uskratila za još jedan trofej, posle debakla u finalu Superkupa od najvećeg rivala. A pogled na tabelu domaćeg prvenstva nije ni malo ohrabrujući za katalonski klub, koji zaostaje 10 bodova za Realom i osam u odnosu na Đironu u La Ligi. U prvoj punoj sezoni Ćavi je ostvario veliki rezultat, postao je prvak države i po ko zna koji put se upisao u srca navijača, ali je ove sezone njegov tim podbacio i neophodne su promene da se ekipa trgne.
To je i legendarni Španac izjavio prilikom najave odlaska što u nekoj meri ukazuje da je došlo do poljuljanih odnosa u svlačionici, odnosno da ne može da dopre do igrača u onolikoj meri koliko bi trebalo. Kada se izgubi svlačionica onda je svakome treneru kraj. Generalna klima na Kamp Nou je daleko od idealne, one mediteranske, a puno je razloga doprinelo tome, za neke je u najmanjoj meri kriv sam trener. Finansijska dubioza kluba datira od pre nekoliko godina, kada su u par prelaznih rokova potrošene stotine miliona evra na igrače koji nisu uspeli da opravdaju uloženo niti na terenu niti od kasnijih transfera u druge klubove.
EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.
Zbog toga je u poslednje dve sezone fokus bio na angažovanju slobodnih agenata, perspektivnih mladih igrača i afirmaciji momaka iz La Masije. Ovo poslednje je nešto za šta treba skinuti kapu 44-godišnjem stručnjaku pošto je uspeo da u prvi tim integriše Gavija, Lamina Jamala, Ferana Toresa, Alehandra Baldea, Marka Guju, Ansu Fatija, Ronalda Arauha i tako na neki način i dugoročno pomogne klubu – ukoliko Uprava bude u stanju da unovči njihove igre i fudbalsko umeće uz mlade godine.
U tom sektoru najviše se pitaju predsednik Đoan Laporta i sportski direktor Deko, a upravo se govori da je narušen odnos između bivšeg reprezentativca Portugalije i Ćavija. Što je donekle i normalno kada se radi o nadređenom i podređenom u klubu, pogotovu kada dođe do kriznih vremena kakva su sada. Sve češće se govori da jedan drugog “buše”, a gde ima vatre tu ima i dima. Pogotovu ako se ima u vidu da su Ćavi i prethodni direktor Metju Alemani dobro sarađivali do Dekovog dolaska u septembru prošle godine.
Ko će na užarenu klupu?
Daleko od toga da će samo trenerov odlazak drastično promeniti stanje u višestrukom prvaku Evrope. Sada se otvaraju brojna druga pitanja, strateška, u kom pravcu klub treba da ide dalje i ko će biti pravi čovek da preuzme na sebe najveći teret i odgovornost.
Katalonski mediji pišu da se sportski direktor Barse bacio u potragu za novim šefom struke i pre nego što je aktuelni strateg najavio povlačenje. Možda je Ćavi osetio da mu se sprema otkaz pa je našao način da preduhitri čelnike i sebi da fore do leta. Ali nema sumnje da ukoliko ne popravi rezultate može se očekivati da i pre toga ostane bez posla. Ukoliko ostane na kormilu do kraja sezone biće nešto više od dve i po sezone na mestu trenera, što je u poslednjih 20 godina pošlo za rukom samo četvorici – Frenku Rajkardu 2003-2008, Pepu Gvardioli 2008-2012, Luisu Enrikeu 2014-2017 i Ernestu Valverdeu jul 2017. do januara 2020. godine. Ostali su bili žrtve neuspeha na međunarodnoj sceni, gde je dominirao najveći rival – Real.
Teško je reći ko bi mogao da nasledi Ćavija, ali zdravorazumskim posmatranjem može se doći do nekoliko imena. Ako se gleda da to bude neko iz struktura u klubu, kandidat bi mogao da bude još jedan bivši igrač – Rafael Markez. Meksikanac je godinama trener u mlađim kategorijama, peče zanat i mogao bi da bude gasilac požara. Neko ko je u velikoj meri oduševio fudbalski javnost, ne samo u Španiji, nego i šire jeste Mičel, strateg Đirone. Najlepša fudbalska bajka ove godine izvedena je u režiji 48-godišnjeg trenera, koji je ranije radio u Ueski i Rajo Valjekanu.
Baskijci su ranije imali uspeha na klupi Barse, poslednji je bio Valverde, a s obzirom na to kako vodi Aston Vilu moglo bi da se dogodi da Unaj Emeri dobije poziv sa Nou Kampa. Bivši trener PSŽ-a ostao je u lepom sećanju navijačima jer je prokockao veliku prednost u onom dvomeču osmine finala Lige šampiona 2017. godine. Od trenera iz Engleske neko ko ima DNK Barselone u svom radu i taktičkim postulatima jeste Mikel Arteta, samo je pitnje koliko je spreman da iz lagodne pozicije koju je sebi izgratio na Emirejtsu pređe u haos na najvećem stadionu u Španiji. Ne treba zaboraviti ni Tomasa Tuhela, Hansija Flika, Roberta de Zerbija, koji se takođe dovode u vezu sa Barsom. Najzvučnije ime je svakako Klop, ali treba verovati harizmatičnom Nemcu koji je izjavio da mu je potreban predah od Liverpula i da će neko vreme pauzirati od posla.
Deko i Žorž Mendeš su u veoma dobrim odnosima, Brazilac i portugalski agent su sarađivali oko transfera nekoliko aktuelnih igrača španskog kluba, a prema nekim navodima italijanskih medija otpočeli su pregovore o dolasku Žozea Murinja na klupu Barselone. Na prvu loptu zvuči neverovatno, jer je Posebni bio trener Reala, gde je bio u otvorenom sukobu sa najvećim rivalom, bilo je i teških reči, ali u fudbalu se nikada ne zna i ukoliko se poklopi više interesa svaki je ishod moguć. Pa i da se Žoze vrati u Barselonu, vrati jer je nekoliko sezona bio pomoćnik u stručnom štabu Blaugrane kod Bobija Robsona i Luja van Gala. Uostalom, bio je glavni konkurent Gvardioli 2009. kada je Laport ipak izabrao sina kluba umesto Portugalca.
Šta sada čeka Ćavija?
Da pokuša da izvuče maksimum iz ekipe do kraja sezone, da izbori plasman u Ligu šampiona sledeće takmičarske godine, a ove da dogura što dalje. On sam kaže da postoji motiv da vrati ušati pehar u vitrine Nou Kampa, ali je pitanje koliko je to realno, imajući u vidu trenutnu formu i rezultate Barse, odnosno ostalih evropskih timova, pre svih Reala i Sitija. Nije Ćavi prvi od legendi kluba koji rizikuje da ugrozi reputaciju kod navijača boravkom na užarenoj klupi. Ali mora mu se odati priznanje za vraćenu titulu posle četiri godine i afirmaciju mladih igrača, po čemu je Blaugrana oduvek bila prepoznatljiva.
Situacija u velikoj meri podseća na boravak Frenka Lamparda na klupi Čelsija, kada je londonski klub bio pod zabranom dovođenja novih igrača, a mladi trener se uhvatio u koštac i sa aktuelnim igračkim kadrom, uz momke iz Akademije, vratio Plavce u elitno klupsko takmičenje, pripremio tim za Tuhela koji ga je nasledio u toku sezone i kasnije postao prvak Evrope. Videćemo da li ista sudbina čeka Ćavija i Barselonu…
Skariolo, gost Meridian sporta, o vremenu odluka: Biće tužnih timova u Evroligi, košarkaški geniji i trendseteri – Teodosić i Obradović
BONUS VIDEO:
