Kada je Partizan devedesetih godina osvajao titule pod komandom Ljubiše Tumbakovića, navijači su dobro zapamtili momke specifičnih frizura koji su plesali u crno-belom dresu i koje je publika obožavala. U toj generaciji prepunoj talenta koji je ređao pehare u trofejnu salu u Humskoj, upečatljiv trag ostavio je i Viktor Trenevski.
Sa osmicom na leđima, opasnom levom nogom i kosom vezanom u repić, umeo je da prosipa magiju širom Jugoslavije, a Grobari su ga do te mere zavoleli da su mu često skandirali. Ali, sada su došla neka tmurna vremena za crno-bele.
SPECIJALAN POKLON STIŽE: Registruj se i opremi stan – vaučer od 10.000 EUR te čeka!
Odnos navijača i uprave je zategnut do maksimuma, a igrači najviše ispaštaju. Nemaju podršku na domaćim utakmicama, što boli svakog iskrenog ljubitelja Partizana. Značaj samih najvatrenijih pristalica i emociju kakvu donose fudbalerima je odlično opisao Trenevski u razgovoru za Meridian sport, pokušavši da locira problem u Humskoj i ponudi svoje viđenje čitave situacije.
O svemu je govorio iz ugla „frilensera”.
“Kad je čovek u fudbalu i samo za to zna već 30-40 godina, ili radi u fudbalu ili ne radi ništa. Ja sam, trenutno, ovo drugo. Više sam u nekoj pripremi za posao, najblaže rečeno”, počeo je Trenevski za naš portal.
Poslednji angažman je imao u Partizanu iz Bara, projektu koji nije zaživeo na duže staze.
“Do te ideje je došlo pošto Bar ima prave zaljubljenike u Partizan i došli su na ideju o klubu. Kako su hteli da trener bude neko sa ovih prostora, a ja sam bio igrač Partizana, bio sam idealan za to. I tako je priča krenula. Međutim, da bi nosio ime Partizan Bar, moraš da imaš i veliku podršku od strane matičnog kluba. Moj posao sam obavio kako treba, ali sama situacija u Humskoj nije zadovoljavajuća, imaju mnogo toga prečeg čime moraju da se bave nego nečim van okvira Srbije. To je samo po sebi bilo osuđeno na propast.”
Najveći uspeh je napravio sa slovenačkim Zavrčom, sa kojim je ušao u prvu ligu, a onda jedno vreme bio i drugi iza Maribora. Sve dok nije došlo do rastanka.
“Izuzetno sam zadovoljan onim šta je stavljeno pred mene i šta sam uradio. Ako je ljudima cilj da im neki klub bude odskočna daska, meni nije. Otkako sam počeo da se bavim trenerskim poslom, uvek sam imao dve ambicije – da budem trener ili sportski direktor Budućnosti i Partizana. To su moja dva kluba. To nisam ostvario, ali ono što sam do sada uspeo je čudo sa Zavrčom. To je neprevaziđeno. U pitanju je selo od 50 ljudi, opština broji 1.000. Preuzeo sam ih u drugoj ligi i ušao u prvu, te sam u jednom trenutku na tabeli pratio Maribor koji je igrao Ligu šampiona. Na početku proleća sam dobio otkaz, jer je uprava počela da mašta o tituli. Najveći problem na ovim prostorima su uprave, jer im se ciljevi menjaju tri puta u godinu dana. Bio sam proglašen za najboljeg mladog trenera.”
Sve to vreme pratio je Partizan. Parni valjak već sedam godina nema osvojenu šampionsku titulu, pet je prošlo od kada je osvojen bilo koji trofej, navijači bojkotuju domaće utakmice…
“Klub dočekujem svake godine u Pohorju na pripremama, ali to je premalo da bih mogao da uđem u detalje, iako i ptice na grani vide da to nije naš Partizan. Kada vidite da nema Grobara, onda je jasno da nešto ozbiljno nije u redu. Pa, ja sam svojevremeno otišao u Muru jer ima crno-bele dresove! Ne usuđujem se da govorim o tome da li je uprava kriva. Ne iz straha, već zato što nisam dovoljno upućen. Ipak, mogu da pričam o onome u šta sam upućen. Imate klub takve tradicije, sa najboljim navijačima na svetu i velikim legendama, a na mesto trenera dolaze ljudi koji bi da…probaju. Partizan nije klub za probanje i početak karijere. Takav početak može imati samo, na primer, Nagelsman. Takav je bio Aleksandar Stanojević kada je došao. Sada da se ređaju neki drugi. Legende, moji cimeri i drugovi, ali to nije to. Nekad ime nije dovoljno da bi se pokrilo mnogo toga.”
Dosta trenera je Partizan istrošio prethodnih godina, pogotovo svojih bivših igrača.
“Trenerski posao je proklet u današnje vreme. Pogledajte konkurenta… Krenuo silovito sa jednim trenerom, pa se ispostavilo da je prethodni bolji. Ne mogu da se izmere trenutne mogućnosti, ciljevi i da se stvori jedan tim. Tumbaković je došao kao trener kog niko nije poznavao u svlačionici, ali je imao ceo tim ljudi iza sebe. Ovde nije stvar kvaliteta Duljaja, Stanojevića, Miloševića… To nije postavljeno na prave noge. Imate kuću gde temelji nisu dobri. Mnogo je toga drugog upleteno. Mora tim ljudi da dođe sa programom od tri do pet godina. To će navijači odmah prepoznati. Očigledno je da je taj segment na nekom petom, šestom mestu. Prave se kompromisi i olako prelazi preko toga.”
Kada je Partizan imao period dominacije u srpskom fudbalu, u upravi su sedele legende.
“Ivan Tomić je primer sportskog direktora. Mi smo bili možda i najbolji u periodu kada smo igrali u Partizanu. Kada hoće da kupi igrača iz Brazila, ili Južne Amerike, on ide tamo da ga vidi na delu, da zna šta kupuje. I sva pojačanja su bila pogođena. Sistem je bio pravi. Sada, kada smo dotakli dno, dovodi se po principu daj šta daš. Legende apsolutno moraju da imaju mesta u klubu, ali da se zna svaki korak koji prave. Veljko Paunović bi bio idealan trener za Partizan.”
Razlika između današnjih crno-belih i onih kada je dres nosio Viktor Trenevski je velika.
“Partizan i Zvezda idu jedan sa drugim. Zvezda kada je osvojila evropsku titulu, počelo je da ide sve na njenu stranu. Deca Partizana su okarakterisana kao najgora generacija, a ispostavila se kao najbolja. Sve je digla. To su momci koji su nosili Partizan. Ćirić, Milošević, Nađ, Duljaj, Iliev, Saša Ilić… Tu je bilo igrača koji možda nisu prepoznati u prvom momentu, ali su se posle vratili, kao, na primer, Đorđe Tomić. To je blago Partizana, rudnik koji odavno ništa nije izbacio. Partizan nađe igrača sa 15-16 godina, ali ga ‘aždaje’ pokupe. Nastasić i Vlahović nisu odigrali ni minuta, Živković kada je trebalo da se ustali otišao je. To je srž svega. Kada ne gledamo u tom smeru, onda je potpuno nebitna priča da li ćemo da žrtvujemo Duljaja, Stanojevića…”, rekao je Trenevski i još malo zašao u srž problema:
“Treba da bude cilj da kada igrač sazre, da mu plata i uslovi budu najbolji. Zvezda sa svom snagom koju sada ima i dalje iz škole ne izbacuje ništa. Mora da se napravi sistem u čemu je Partizan bio najbolji. Da u prečniku od 1000 kilometara svaki mladi igrač prvo pomisli na crno-belo. Daću vam primer – najbolja reprezentacija Severne Makedonije u istoriji koja je otišla na Evropsko prvenstvo! Takva generacija, a da niko iz Partizana nije trepnuo. Nisu ni znali da takvi igrači postoje u komšiluku. Crno-beli dres su ranije uvek oblačili po jedan iz Crne Gore, Makedonije… To je sistem kom mora da se okrene. To je ključ, da dvojica-trojica talenata iz regiona ne razmišljaju već dolaze u Partizan.”
Rašović iz Arabije poručuje: Zvezda iskopirala Partizanov projekat
Trenevski održava kontakt sa bivšim saigračima iz Partizana, a u odličnim odnosima je sa Ivanom Tomićem.
“Bio sam u Beogradu nedavno, video se sa Tomićem, naravno i Kraljem, Duljajem, Nađem… Nema nekog posebnog čestog kontakta, već smo mi “đedovi”, ali volimo da se prisetimo starih vremena.”
Igračku karijeru su mu obeležile partije u dresu Budućnosti i Partizana.
“Meni je Budućnost kuća, tu sam odrastao i da nosiš desetku posle Anta Miročevića, Deja Savićevića, Predraga Mijatovića… Pa dođeš u Partizan i odigraš 80 odsto svih utakmica. Ceo fudbalski san mi je ispunjen, bio sam deo Partizana i Grobari su mi pevali. Za moje pojmove, ne postoji ništa veće od toga. Pa gde možeš da ideš posle Partizana?”
Dotakao se svoje budućnosti kao trenera.
“Ovaj posao je žrtveni jarac. Ako nemaš platu 10-20 hiljada da trpiš sve, onda nema nekog smisla. Ponoviću . Partizan i Budućnost su mi vrh sportskog rada. To je cilj. Ovo sve drugo je šta bude i kako bude. Ispunjavao sam svaki cilj koji je bio ispred mene. Morao sam ranije da se borim sa vetrenjačama, na takvoj strani sam bio. Meni je ovo ljubav, život i jedino što znam. Emocija koju dobiješ na terenu od Grobara, pa i Varvara, ne možeš da dobiješ kroz milion drugih materijalnih stvari. Takav je moj pogled na život”, zaključio je Trenevski priču za Meridian sport.
Bonus video:
stefan.zvicer
Nema ništa od Partizana dok se ne smeni kompletna uprava
vojinovmarko15
Posto je trenutno bez posla zeleo bih mu da sto pre nadje angazman vezan za fudbal.